Skoro polovina dece od sedam do 10 godina ide u školu gladno, lekari upozoravaju: Mozak ne dobija dovoljnu količinu hrane, posledice su ozbiljne!

Čak 41 odsto dečaka i devojčica uzrasta od sedam do deset godina ne doručkuje! Voće svakodnevno jede tek svako drugo dete, povrće svako treće, a svako deseto nema nikakvu fizičku aktivnost tokom nedelje.

Nutricionista Milka Raičević kaže za Kurir da je doručak najvažniji obrok u toku dana i da se nikako ne sme preskakati.

– Dete koje gladuje ne može biti psihički, fizički ni mentalno spremno da prati nastavu. Nažalost, deca često ne doručkuju kod kuće, već im roditelji daju džeparac, koji potom troše na grickalice pune nitrata, nitrita, veštačkih boja i sličnih štetnih sastojaka.

Zbog takvog načina ishrane, dodaje ona, deca sve češće pate od anemije, imaju manjak vitamina D i kalcijuma, češće su bolesna nego što bi trebalo, ali i imaju probleme s gojaznošću, hipertenzijom i autoimunim bolestima.

– Ako već jedu u pekari, neka biraju peciva od integralnog brašna i s manje masnoće, poput štrudle sa makom ili buhtle.

Kad je reč o povrću, Raičevićeva upozorava da ga deca najčešće jedu samo u ranom uzrastu ili kada je deo supe, iako je reč o najzdravijoj i najpristupčnijoj namirnici.

– Dete bi dnevno trebalo da pojede najmanje dve voćke, dok bi povrće trebalo da bude zastupljeno u svakom obroku, bilo kao salata ili kuvano.

Nezdrava ishrana, dodaje, ostavlja posledice i na pravilan telesni razvoj.

– Deca su sve viša, noge su im sve duže, stopala veća, ali kostur ne može da isprati takav rast, naročito ako je udružen s gojaznošću.

Pedijatar dr Saša Milićević za Kurir ističe da je doručak neophodan i zbog održavanja stabilnog nivoa šećera u krvi.

– Ako dete nije jelo od večere i čeka veliki odmor, to je predug period bez unosa hrane. Mozak ne dobija dovoljnu količinu hrane, što predstavlja ozbiljan rizik od hipoglikemije.Deca koja imaju nizak nivo šećera su pospana, dekoncentrisana na času…

Dr Milićević dodaje da se dešava i da deca ne jedu ni tokom odmora, već čekaju roditelje da dođu kući, kada se prejedu.

– Nezdrava hrana dovodi do pojave gojaznosti, dijabetesa, astme… Deca koja se zdravo hrane imaju jači imunitet, a za njihov rast, razvoj, san, učenje i apetit izuzetno je važna i redovna fizička aktivnost. Da su deca svakodnevno aktivna, bilo bi manje problema s gojaznošću, ravnim stopalima i deformitetima kičme – kaže on i zaključuje da paradoksalno često više pažnje posvećujemo tome kakvo gorivo sipamo u automobil nego tome šta unosimo u sopstveni organizam.

U Institutu za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ kažu za Kurir da doručak predstavlja veoma važan obrok u ishrani dece.

– Istraživanja su pokazala da deca koja redovno doručkuju imaju bolju koncentraciju, kreativnija su na nastavi i postižu bolje rezultate u radu. Ukoliko u školi ishrana dece nije organizovana na način da im se obezbedi doručak, deca bi obavezno trebalo da doručkuju u porodičnom okruženju pre polaska u školu.