ČUVENI SRBIN SAGRADIO STADION U HRVATSKOJ: Od Miloša za velikana hrvatskog fudbala… (FOTO)

Jedan od najvećih srpskih intelektualaca i pisac iza koga su ostala kapitalna dela svetske književnosti Miloš Crnjanski bio je veliki zaljubljenik u fudbal.

Opšte je poznata stvar da je Miloš Crnjanski u Kraljevini navijao za klub Jugoslavija i da je odlazio na svaku utakmicu ovog kluba u Beogradu.

Neke scene iz mladalačkog perioda života Miloša Crnjanskog ovekovečene su i na filmu i TV seriji koja govori o fudbalskoj reprezentaciji sastavljenoj od Srba, koja je 1930. godine otišla na Mundijal u Urugvaj i stigla među četiri najbolje selekcije sveta. Kasnije je Miloš Crnjanski morao da napusti svoju zemlju jer se nije slagao sa komunističkim uređenjem, ali se pred kraj života vratio u Beograd, gde je i umro 30. novembra 1977. godine.

Ono što je manje poznato, a tiče se Miloša Crnjanskog i njegove ljubavi prema fudbalu, jeste činjenica da je bio začetnik ideje da se podigne stadionu u Rijeci, na mestu gde je nekada bila čuvena Kantrida. Zbog perioda komunizma u nekadašnjoj SFRJ gde Crnjanski nije bio baš omiljena ličnost, ova činjenica se svesno prećutkivala.

Miloš Crnjanski prilikom jednog intervjua Foto: Printskrin/jutjub

Letovanje u Opatiji

Ipak, kako istina, kao i voda uvek nađe svoj put, tako su i ove činjenice poslednjih godina počele da izlaze na videlo. Naravno, one se mogu naći u određenoj literaturi u Srbiji, znatno manje u Hrvatskoj, gde si ili umanjuje ili svesno prećutkuje uloga Miloša Crnjanskog za fudbal u Rijeci i podizanje stadiona, čuvene Kantride 1911. godine.

E, sad, mnogi će se zapitati otkud Miloš Crnjanski u Rijeci. Čuveni srpski pisac rođen je u Čongradu 26. oktobra 1893. u današnjoj Mađarskoj, tada Austro-Ugarskoj. Njegov otac Toma Crnjanski proteran je iz Banata zbog zastupanja „srpske politike“, jer je bio sledbenik ideja Svetozara Miletića i njegovog zeta Jaše Tomića za ujedinjeno Srpsko Vojvodstvo, na teritoriji crno-žute monarhije.

Kada je izgubio oca Miloš Crnjanski je otišao na letovanje kod rođaka u Opatiju, ali je više vremena provodio u Rijeci, jer se sprijateljio sa momcima koji su igrali fudbal na čuvenom Sušaku, istočnom delu Rijeke. A, dobro je poznato koliko je Crnjanski bio zaljubljen u loptu. Kao gimnazijalac u Temišvaru, gde je porodica Crnjanski živela od 1896. do 1912, igrao je centarfora ili levu polutku, najpre u klubu gimnastičara, a zatim u profesionalnom klubu železničara Kinjiži.

1/6

Vidi galeriju

FK Rijeka Kantrida Foto: Martin Baumann / TASR / Profimedia

Viktorija Sušak

Društvo riječkih momaka igralo je fudbal u starom kamenolomu, a posle svakog meča okupali bi se u moru. I kako Bog sve uredi. Generalni direktor kompanije „Švarc i Gergeson“ koja je radila na eksploataciji kamena bio je Milošev rođak.

Društvo je došlo na sjajnu ideju, da se zemljište starog kamenoloma uredi u fudbalski teren. Trebalo je samo da Crnjanski ubedi svog rođaka da im prepusti taj teren, koji realno nije služio bilo čemu. Još od ranije na tom prostoru fudbal su igrali isti ti momci koji su bili članovi fudbalskog kluba „Viktorija“, koji je osnovan 1908. godine kao srednjoškolski klub, a kasnije će biti poznatiji pod imenom „Jugoslavenski sportski klub Victoria Sušak“. E, baš za njih sveo do 1913. centrfora će igrati upravo Miloš Crnjanski. Sušak je bio jugoslovenski deo Rijeke, nastanjen pravoslavnim i katoličkim Srbima koji su bili za ujedinjenje sa Kraljevinom Srbijom, što će se kasnije i desiti posle Velikog rata.

I dalje je sve legenda. Zemljište je dobijeno na poklon, nikao je stadion čije su prve temelje svojim rukama udarili upravo Crnjanski i njegovo društvo sa Sušaka. Stadion „Kantrida“ zvanično je otvoren 1. juna 1912. prijateljskom utakmicom Viktorija – Građanski.

Obožavao je fudbal i voleo sport – Miloš Crnjanski Foto: Marina Lopičić

Intelektualac i sportista

Kako je Miloš kasnije jednom rekao:

– Živeo sam ja, na Rijeci, veselo…

Miloš Crnjanski kasnije upisuje Eksportnu akademiju u Rijeci i nastavlja da igra fudbal za Viktoriju. I tako je bilo sve do 1913. kada odlazi u Beč i upisuje studije medicine koje nikada nije završio, jer prelazi na istoriju i filozofiju. Tamo ga zatiče i Prvi svetski rat… U Rijeku će doći ponovo u proleće 1915. kao vojnik Austro-Ugarske oboleo od tifusa. I ostaće sve do leta, bez da je mogao da zaigra fudbal. Kasnije će ga kao Srbina poslati na front u Galiciju (današnji deo Ukrajine), gde će biti ranjen, pa će se vratiti u Beč.

Tokom svog života Miloš Crnjanski nije voleo samo fudbal, već i ostale sportove. U grupi intelektualaca-sportista, koji su osnovali nedeljnik „Sportista“ u maju 1924, bio je jedini književnik. Svestrano se bavio sportom, igrao je fudbal, veslao, jedrio, vežbao, mačevao, skijao, trenirao boks, a kasnije imao veliku strast prema tenisu.

Kao fudbaler Miloš Crnjanski ostaće upamćen je po „elegantnim, inteligentnim i efektnim potezima“, tehnički doteranoj igri, golovima, ali i po žustrom ponašanju prema sudijama.

Miloš Crnjanski sa suprugom Vidosavom Crnjanski, devojačko Ružić Foto: Print Screen Youtube

Crvena zvezda velika ljubav

Posle Drugog svetskog rata Miloš Crnjanski je bio veliki navijač Crvene zvezde. I dok je živeo u emigraciji odlazio je na utakmice ovog kluba u inostranstvu. Ljubav se rodila u majstorici Crvene zvezde i Glazgov Rendžersa 1964. koja je igrana u Londonu, na stadionu „Hajberi“. Posle tog meča ispunjena mu je želja, pa je upoznao sve igrače crveno-belih.

Kada su ga kasnije pitali zašto Crvena zvezda, Crnjanski je odgovorio:

– To nije bilo navijačko opredeljenje u pukom smislu već osećanje jedne visoke kulture sporta koju je Zvezda na najbolji način tada demonstrirala!

Po povratku u zemlju Crnjanski je retko išao na stadione, sem nekoliko puta, ali se uvek interesovao za svoju Zvezdu, posebno bi uvek pitao za svog miljenika Dušana Savića. U kuću mu je dolazio legendarni trener Miljan Miljanić, koji je čak jednom prilikom poslao i automobil po njega da dođe na utakmicu. I pred kraj života, kažu oni koji su ga poznavali, stalno je pitao – „šta radi i kako igra njegova Zvezda“.