Mitrov danak: Novembar, neprikladan mesec za srpske kulturne priredbe u Hrvatskoj

Dani kulture Srba u Hrvatskoj održavaju se svakog novembra od 2006. Do danas su održani devetnaest puta. Novembar je izabran jer je SKD „Prosvjeta“, organizator manifestacije, osnovano 18. 11. 1944. godine u Glini

Veoma sam se obradovao kad me je pesnik Đorđe Nešić pozvao da učestvujem na Danima kulture Srba u Hrvatskoj, na književnoj večeri „Mitrov danak – pesnički sastanak“ u Vukovaru. Spremao sam se da predstavim rad Muzeja knjige i putovanja Udruženja Adligat. U našim fondovima nalaze se originalna pisma Miroslava Krleže i rukopisi Tina Ujevića. O tome sam želeo da govorim okupljenima, kao i o retkim i neobičnim knjigama sakupljenim na mojim putovanjima – iz Paname, Brazila, Etiopije, Indonezije… Priče iz sveta bi, skupa s poezijom desetak pesnika, obgrlile veći deo planete.

 Posebno me je radovalo što je sa mnom trebalo da krene i moja prijateljica, pesnikinja Mirjana Bulatović, čija poezija bi otvorila događaj, posle čega bi usledilo još kvalitetne poezije. Nismo očekivali naročitu medijsku pažnju, pa čak ni previše publike, jer književnost u moderno doba nema mnogo poklonika. No, želeo sam da i po drugi put obiđem Vukovar i uzgred posetim izvanredni Muzej vučedolske kulture, jedan od najznačajnijih muzeja evropske praistorije, te da o tome napišem putopis.

Politička situacija

Dani kulture Srba u Hrvatskoj održavaju se svakog novembra od 2006. godine. Do danas su održani devetnaest puta. Novembar je izabran jer je SKD „Prosvjeta“, glavni organizator manifestacije, osnovano 18. 11. 1944. godine u Glini. Usred lokalnih političkih trvenja, neko se sada, nakon bezmalo dve decenije, dosetio da je novembar, kad su, 1991. godine, Srbi zauzeli Vukovar, neprikladan za srpske kulturne i sportske priredbe po Hrvatskoj.

Foto: Viktor Lazić

U Splitu su maskirani muškarci upali na jedan od programa, rasteravši učesnike i publiku. Sličan incident se dogodio u Zagrebu, dok je u Rijeci policija sprečila napad na mlade srpske karatiste. Čitanje poezije u novembru u Hrvatskoj ispostavilo se kao izuzetno rizično. Dan uoči planiranog polaska stiglo mi je obaveštenje: „Zbog političke situacije u RH i bezbednosno-sigurnosne procene ugroženosti učesnika i publike, primorani smo otkazati manifestaciju Dani kulture Srba u RH.“

Foto: Viktor Lazić

Neverovatno! Zar ni kordon policije ne bi bio dovoljan da nas zaštiti? Predavanje o muzeju i čitanje poezije pretvoriše se u – junačko delo! Nismo želeli da se povučemo pred nasilnicima, bili smo spremni da ipak odemo u Vukovar, makar književno veče održali iza kordona policije, s nadom da bi neka pesma možda smekšala i duše mladih zabludelih ljudi koji su došli s tako lošim namerama. Slažu se s nama i Hrvati, jer ovi napadi su više napadi na Hrvatsku nego na Srbe: mnoštvo hrvatskih organizacija i pojedinaca protestovalo je protiv huliganskog ponašanja i napada na srpske kulturne manifestacije.

Foto: Viktor Lazić

Nažalost, izuzetno su glasni oni koji smatraju da je novembar nepodesan za održavanje ovih manifestacija zbog zločina nad Hrvatima počinjenih u novembru, pa srpsko književno veče proglasiše za – provokaciju. A u kom to mesecu nije bilo zločina, sviju nad svima? U novembru 1991. godine u Borovom naselju kraj Vukovara, u obdaništu „Pčelica“, mučeno je i ubijeno najmanje petnaest srpskih civila. U Ulici Nikole Demonje u noći 16. novembra hrvatske snage su ubile petnaestoro srpskih civila, među kojima četvoro dece. Spisak je beskrajan i zastrašujući za svaki mesec, skoro svaki dan u celoj godini, naročito ako se dodaju zločini počinjeni nad Srbima tokom Drugog svetskog rata. Čak i kad bismo zanemarili srpske žrtve, pitanje je da li su manje važne hrvatske žrtve nastradale u nekom drugom mesecu? U oktobru se dogodilo bombardovanje Dubrovnika, dakle ništa od recitovanja poezije ni u oktobru. I tako redom, svih 12 meseci.

Novi put

Da li bi bilo prikladno zabraniti Hrvatima da recituju poeziju u Beogradu tokom avgusta zato što je tad otvoren Jasenovac? Uveren sam da nema čoveka na planeti koji ne bi bio zgrožen ovakvom logikom.

Imao sam šest godina kad je počeo rat u Hrvatskoj, 10 kad se završio. Od tada je prošlo trideset godina. Cela Evropa je normalno sarađivala sa ozloglašenom Nemačkom tri decenije posle Drugog svetskog rata. Najgora razaranja i najgori zločini u istoriji čovečanstva ostavljeni su prošlosti. Zar nisu saradnja, razumevanje i kultura put za nove generacije?

„Novembar je mesec žalosti za Hrvatsku“, naglašavaju pojedinci pravdajući nasilnike. Ali kako? Usred „meseca žalosti“ u Vukovaru hrvatske institucije održavaju dve večeri komičara, a u Splitu, gde je sprečeno veče posvećeno srpskoj kulturi, sa oduševljenjem je dočekana srpska estradna zvezda, pa Slobodna Dalmacija javlja da su se „mlade Splićanke i Splićani željni zabave ‘otkačili’ uz Seku Aleksić“.

Hrvatska većina se uspešno zaštitila od subverzivne kulture srpske manjine. Kao primer navodim deo „teške artiljerije“ kojom su Srbi ovog novembra želeli da napadnu Vukovar – lirsku pesmu Mirjane Bulatović koju je ta istaknuta srpska pesnikinja nameravala da pročita na otkazanoj književnoj večeri: 

LEPO JE BITI DOMAĆICA 

Svojski sam radila život ceo, 
svud su letele vredne ruke,
od testa jezika pekla hleb vreo, 
plevila boje, kupila zvuke. 
Heklala sam i vezla pesme, 
ušivala porube rima 
iglom kojom se naglo ne sme,
jer srž se brani ubodima. 
Kakve sam ćilime izatkala! 
Pun je vajat svetlosnih resa. 
Na slave sam ih i svadbe slala,
poneki komad na nebesa. 
Još razboj lupa do svanuća, 
same se slažu srebrne niti, 
najedanput zasvetli kuća, 
domaćica je lepo biti!