Klimatske promene smanjuju hranljive materije u globalnim usevima! Zabrinjavajući podaci: Hrana kaloričnija, a sve manje hranljiva

Istraživači su primetili „dramatične“ promene u udelu hranljivih materija u usevima, uključujući pad cinka i porast olova.

Stere ter Har, predavač na Univerzitetu u Lajdenu u Holandiji, i drugi istraživači ove institucije stvorili su metod za poređenje više studija o reakcijama biljaka na povećane nivoe CO2.

Rezultati su, rekla je dr Ter Har, bili šokantni: iako se prinosi useva povećavaju, oni postaju siromašniji kada su hranljive materije u pitanju. Dok nivoi cinka posebno opadaju, nivo olova se povećava.

– Videti koliko su dramatične neke od nutritivnih promena bile i kako se to razlikovalo među biljnim vrstama bilo je veliko iznenađenje. Ne vidimo da je tu samo došlo do jednostavnog smanjenja koncentracije, već je reč o potpunoj promeni u sastavu naše hrane… Ovo takođe nameće pitanje da li bi trebalo da na neki način prilagodimo svoju ishranu ili način uzgoja ili proizvodnje naše hrane – objasnila je u izjavi za Gardijan dr Ter Har.

Iako naučnici već deceniju ispituju efekte veće količine ugljen-dioksida u atmosferi na biljke, njihov rad je teško uporediti.

Novo istraživanje je postavilo okvire bazičnog merenja na osnovu zapažanja da gas najverovatnije ima linearan efekat na rast, što znači da ako se nivo CO2 udvostruči, povećava se i efekat na hranljive materije. Ovo je omogućilo poređenje skoro 60.000 merenja na 32 hranljive materije u ukupno 43 useva, uključujući pirinač, krompir, paradajz i pšenicu.

– Iako je bilo mnogo podataka iz prethodnih studija, bilo je malo odgovora“, naglasila je dr Ter Har. „Ove studije su koristile uparene eksperimente, gde su biljke gajene pod identičnim uslovima, osim jedne stvari: nivoa CO2. Ovo daje uvid u moguće promene, ali veličine uzoraka su obično bile premale da bi se iz njih izveli zaključci. Poređenje ovih pojedinačnih studija jedne sa drugom bilo je teško jer, kao što znamo, osnovna vrednost CO2 kontinuirano raste u našoj atmosferi, što znači da se osnovna vrednost u ovim eksperimentima takođe povećava.

Njihovo „osnovno“ merenje bilo je koncentracija CO2 od 350 jedinica po milionu – što se ponekad naziva poslednji „bezbedni“ nivo. Uporedili su ovo sa koncentracijom od 550 delova na milion, za koju neki naučnici očekuju da će biti dostignuta do 2065. godine.

Porast koncentracije kod većine hranljivih materija imala bi negativne efekte, navode stručnjaci, sa prosečnim padom od 3,2 odsto.
Međutim, očekuje se da će nivo cinka u leblebijama, na primer, pasti i do 37,5 odsto, sa „znatnim“ smanjenjem proteina, cinka i gvožđa u osnovnim usevima kao što su pirinač i pšenica. Istraživači su upozorili na „razarajuće zdravstvene posledice“, uključujući „skrivenu glad, gde ljudi imaju dovoljno hrane gledano po kalorijskoj vrednosti, ali nedovoljno hranljivih materija“.

Nivo CO2 je sada 425,2 delova na milion, navodi se u radu, što je već rezultiralo „sniženim nivoima ishrane biljaka zbog porasta ugljen-dioksida“.

Uticaj klimatskih promena već su nam u tanjiru

Studija je jedno od mnogih istraživanja o uticaju klimatskih promena na useve, ne samo na otvorenom već i u veštačkim uslovima.

Holandija je među zemljama koje najviše izvoze poljoprivredne proizvode u svetu. Čak tri četvrtine poljoprivredne proizvodnje ove zemlje namenjene su izvozu, a na više od 4.100 hektara plastenika usevi se uzgajaju u okruženjima obogaćenim CO2 kako bi se povećao prinos.

– Klimatske promene za nas nisu udaljeni problem. Efekti su već na našem tanjiru – istakla je Stere ter Har.

Drugi stručnjaci pozdravljaju rezultate do kojih su došle kolege iz holandskog tima i ističu da studija predstavlja dobru osnovu za dalja istraživanja.

Kortni Lajsner, vanredna profesorka na fakultetu za biljne i ekološke nauke na Univerzitetu Virdžinija tek u SAD, bila je koautorka studije sprovedene početkom ove godine o tome kako strategije za poboljšanje prinosa useva mogu da se suprotstave negativnim efektima CO2 na kvalitet useva.

– Ova studija nudi ključne uvide u to kako uslovi životne sredine utiču na nutritivni kvalitet useva, što je neophodno za održavanje buduće bezbednosti hrane – objašnjava Kortni Lajsner.

Međutim, postoje i drugi faktori, poput primene raznih đubriva, koja igraju važnu ulogu u tome koliko su naši usevi hranljivi, podsetio je Jan Ferhagen, istraživač klimatskih promena i održive poljoprivrede na Univerzitetu Vageningen.

– Zaista, nivoi hranljivih materija u biljkama se menjaju. Verujem da nije jasno da li se ovo može dovesti u vezu samo sa ugljen-dioksidom. Znamo da je ishrana biljaka ključni faktor u bezbednosti hrane i zdravlju uopšte, tako da je logično preusmeriti fokus na ovu temu – naglasio je Ferhagen.

Prema njegovom rečima, biće potrebno sprovesti više eksperimenata kako bi se pomoglo u dizajniranju programa oplemenjivanja useva određenim nivoima hranljivih materija u zavisnosti od različitih uslova u okruženju, kako bi se bolje razumeli efekti poljoprivrednih praksi.

Metaanaliza pokreće onoliko pitanja koliko i daje odgovora, ocenila je dr Ter Har, koja želi da sprovede dodatna istraživanja o klimatskim promenama i hranljivim materijama.

– Naš cilj nije da plašimo ljude. Prvi korak u rešavanju problema je priznavanje da on postoji, i uz to mislimo da bi naša studija mogla biti koristan deo slagalice – rekla je Stere ter Har.

Istraživanje je objavljeno u časopisu Global Change Biology.

Kurir.rs/RTS