Individualna ložišta, kolektivna onkologija

Srpski svet stigao je do najvažnijeg doba godine, zime. To je nekada bilo doba kada su se ukućani okupljali oko ognjišta i pričali priče o dvoboju Cara Lazara i Svetog Save. Danas, u skladu sa dvadeset prvim vekom, Srbi se više ne okupljaju oko ognjišta, već oko individualnih ložišta, gde pričaju priče o tome kako je Sisolini rekao istorijsko ne Moskvi, Vašingtonu i Briselu.

Ognjište je relikt prošlosti, ono je odavno prevaziđeno. Niko normalan se više ne greje na drva, znate li vi koliko su skupa. Umesto toga, kolektivna svest Srba, takozvana „hive mind“, šapnula im je: „Grej se na bilo šta.“ Srbi nisu mogli da veruju šta im je palo na pamet. Kako se nisu ranije ovoga dosetili? Bilo šta znači bukvalno bilo šta, izbor kućnog goriva je neograničen!

Kako je to lepo, gurneš mrtvog hrčka u peć, poklopiš, a on izađe na dimnjak u obliku nežnog dima. Gde je hrčak, tu je i tetrapak od jogurta, kosti od piletine, paklice cigareta, svi pikavci koje proizvode ukućani. Sve to lepo gori, a ispostavilo se da najlepše gori ono sa čime ionako ne biste znali šta ćete – plastična ambalaža.

Neverovatni ste! Opušteno u peć turate plastične flaše od gaziranog soka, zajedno sa plastičnim kutijama u koje se smestila zdrava zimska salama, puna osvežavajućih emulgatora. Salama je uskočila u vaš digestivni trakt, a njeno plastično pakovanje uletelo je pravo u vaše individualno ložište, odakle je izašlo na dimnjak, u vidu nežnog crnog dima, koji golica pluća vaše dece dok u dvorištu prave sneška od kaljuge.

Izađete napolje da ukradete malo benzina komšiji, a oko vas sve miriše na detinjstvo – tačnije onaj deo detinjstva u kom ste prošli pored zapaljenog kontejnera. Niste vi jedini, svi su se ovoga dosetili. Zašto se smarati sa kantama za đubre, zašto otežavati đubretarima posao, kada možete da imate svoju ličnu deponiju i u njoj vašu malu spalionicu otpada.

Ovaj lepi običaj traje već godinama, tokom svake grejne sezone, često čak do maja, jer ume da bude ladno na prste i u proleće, nemoj da vas neko laže. Ovakva svojevrsna reciklaža otpada u udišući vazduh viđena je gotovo isključivo u zemljama Srpskog sveta, zato što je Srbin najpametniji, a svi ostali glupi. Uživamo u „Eliti“, ušuškani pod ćebencetom, a vatrica pucketa.

Već smo pisali o tome kako je vazduh iz individualnig ložišta zgodno hemijsko oružje protiv zapada, jer će ga tamo pogurati vetar, a oni nisu navikli na takvu vrstu disanja, za razliku od nas. Pa pogledajte, da li je ikome išta falilo od udisanja dima iz vašeg ložišta? Ništa, osim što komšiluk i ukućani umiru od raka u četrdesetoj, u skladu sa najstarijom srpskom mudrošću „Od nečega mora da se umre“.

Bravo carevi. Niko se na svetu ne stara o sebi kao vi. Za kraj, upozorenje: nemoj neko da je vulkanizeru nosio ćelavu gumu. Sedite za kuhinjski sto, sitno je naseckajte i pravo u peć.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.