MEDIJI NAVODE: Od Holmsa do Poaroa: Deset najvećih kriminalističkih zagonetki svih vremena

Kad se 2019. godine prvi put pojavio Nož u leđa (Knives Out) Rajana Džonsona, postalo je svima jasno da se na velika vrata vratio „hudanit“ (whodunnit – rešavanje zagonetke ko je počinio zločin) za jednu širu, noviju publiku.

Šest godina kasnije, to je već postala uhodana franšiza, sa trećim filmom Probudi se, mrtvače koji se nedavno pojavio na Netfliksu.

Glumačka postava je prepuna filmskih zvezda predvođena briljantnim Danijelom Krejgom.

Ovaj najnoviji film eksplicitno se poziva na neke od najvećih pisaca krimića iz prošlosti, među kojima su Džon Dikson Kar i Agata Kristi.

Možda je vreme da se prisetimo i drugih briljantnih i zbunjujućih krimića koji pokušavaju da razreše večito pitanje „ko je ubica“ u knjigama i filmovima.

Izdvojili smo neke genijalne kriminalističke zagonetke sa ubistvom ikad stavljene na papir ili veliko platno.

1. Šarena traka (1892), Artur Konan Dojl

Nijedan spisak kriminalističkih zagonetki ne bi bio kompletan bez neke od priča Artura Konana Dojla o Šerloku Holmsu.

Skoro svaka kratka priča ili roman sa detektivom iz Bejker Strita bili bi vredni pomena, ali „Šarena traka“ ima posebno izuvijani element (bukvalno) u srcu ovog zločina.

Dojl je Holmsa sučelio sa vrlo malo tradicionalnih „misterija zaključane sobe“ gde je u zatvorenom prostoru počinjeno naizgled „nemoguće“ ubistvo ili neki drugi zločin.

Zato se ova priča posebno izdvojila.

Prvobitno objavljena u Strend magazinu 1892. godine, ova kratka priča detaljno prati težak slučaj za Holmsa, sa otkrićem ranijeg ubistva žene koja je nagovestila opasnost po njenu preživelu sestru.

Donekle nadrealistička, ali duboko potresna priča Konana Dojla jedna je od njegovih najubedljivijih i sadrži izričito zlokobnu atmosferu.

2. Nevidljivi čovek (1911), G.K. Česterton

Nepredvidivi pisac G.K. Česterton kod kuće se osećao isto bilo da piše o politici i filozofiji ili krimiće.

Ipak, najviše je upamćen po ovim potonjim, zbog velikog broja priča o skromnom detektivu svešteniku ocu Braunu.

Braunova prirodna moralna intuicija i teološki uvidi čine ove priče istovremeno punim duha i intelektualne britkosti.

Nevidljivi čovek predstavlja zagonetku koja je vrlo moguće Čestertonova najintrigantnija i najteža za rešavanje.

Mladi pronalazač Konrad tvrdi da je žrtva uznemiravanja nepoznatog napadača, poznatog samo kao „nevidljivi čovek“.

Kad ga konačno pronađu ubijenog u maksimalno čuvanoj kući, čini se da je Konradov mučitelj zaista bio nevidljiv, budući da ga niko nije video kako ulazi na mesto zločina ili izlazi iz njega.

Srećom, otac Braun je tu da ponudi preko potrebno razjašnjenje.

3. Ubistvo u vikariji (1930), Agata Kristi

Kad se uzme u obzir njen beskrajni i monumentalni opus, dela Kristijeve bi sama za sebe mogla da popune ovu listu.

Od oživljavanja najslavnijeg fiktivnog detektiva prošlog veka Herkula Poaroa do njenih upečatljivih samostalnih priča, ona je neprikosnovena kraljica „hudanita“.

Njena druga istinski velika kreacija bila je briljantna gospođica Marpl (najbolja filmska verzija je interpretacija ovog veličanstvenog lika iz 1980-ih u izvedbi Džoan Hikson), a Ubistvo u vikariji je bilo debitantsko pojavljivanje ove velike dame.

Što se tiče ubistva pukovnika Protera, on je u najboljem maniru društvene igre Kluedo, pronađen ubijen u radnoj sobi lokalnog vikara.

Ovaj zbunjujući zaplet Agate Kristi je komplikovan, ne samo po manipulaciji dokazima već i po beskrajnom nizu lažnih priznanja.

Rezultat je jedna od najuspešnijih peripetija Agate Kristi, u paru sa majstorskim nizom studija karaktera.

4. Šuplji čovek (1935), Džon Dikson Kar

Kad su u pitanju konkretno misterije zaključane sobe, malo je toliko kvalitetnih kao što je Šuplji čovek.

U Probudi se, mrtvače, ovaj roman posebno napominje detektiv Benoa Blank u tumačenju Danijela Krejga, a tvorac Noža u leđa Rajan Džonson ga je hvalio kao „neverovatno složeni rebus zaključane sobe“.

Karov redovni detektiv Gideon Fel mora da reši ubistvo profesora Čarlsa Grimoa, pronađenog upucanog u njegovoj radnoj sobi.

Nekoliko trenutaka ranije primio je misterioznog posetioca, koji je nestao bez traga i glasa.

Ovaj zakulisani roman osvojio je ne samo hvalospeve ljubitelja krimića već opšte čitalačke publike.

Pogotovo zbog lekcije koju Fel održi u savršenom skladu sa vlastitim karakterom pred kraj romana o samoj prirodi misterija zaključane sobe i njihovim mogućim rešenjima.

Njegov uticaj je toliki da je ovo poglavlje nebrojeno puta objavljeno kao zasebni esej, uprkos tome šta lekciju drži fiktivni detektiv.

5. Zeleno za opasnost (1946), Sidni Gilijat

Adaptirajući roman manje poznate spisateljice zlatnog doba krimića Kristijane Brend, britanski režiser Sidni Gilijat bio je odličan izbor za pojačavanje već ionako zbunjujućeg hudanita.

Prvenstveno zbog njegovog iskustva u pisanju scenarija za triler Alfreda Hičkoka Dama koja nestaje (1938).

Ali Zeleno za opasnost pokazuje da je Gilijatovo režisersko umeće jednako odgovarajuće za kriminalističku zagonetku.

Priča Kristijane Brend prati inspektora Kokrila (u tumačenju savršeno dekadentnog Alistera Sima) dok rešava dvostruko ubistvo.

Jedno je vešto izvedeno u operacionoj sali tokom hirurškog zahvata, a drugo kojim je uklonjen svedok prvog tokom nestanka struje u Drugom svetskom ratu.

Kokril mora da rasplete čitavu mrežu odnosa i napetosti među osumnjičenim bolničkim osobljem, istovremeno se trudeći da se izbori sa prirodnim haosom u Engleskoj za vreme rata.

6. Živi i mrtvi (1954), Boalo-Narsežak

Francuski tandem pisaca krimića Pjer Boalo i Tomas Narsežak držali su monopol na ovom tržištu 1950-ih sa širokim dijapazonom složenih krimi-trilera.

Među njima su briljantni Ona koje više nema (koji je režiser Anri Kluzo adaptirao u filmski klasik Zlobnici (Les Diaboliques).

Njihov roman, Živi i mrtvi iz 1954. godine, najslavniji je po filmu koji je inspirisao Vrtoglavicu Alfreda Hičkoka (1958).

Pokazatelj je i njihovog umeća u opisivanju emocionalne traume baš kao i u serviranju nemilosrdno brutalnih obrta.

Kad pariski advokat Rože dobije zadatak od prijatelja Gevinja da istraži neobično ponašanje njegove supruge, Rože se neizbežno zaljubi u nju.

Ono što sledi je sablasna mešavina nagoveštaja natprirodnog i nepoštednih kriminalnih mahinacija, budući da se iza proste istrage neizbežno krije jedno mnogo složenije ubistvo.

7. Ptica sa kristalnim perjem (1970), Dario Arđento

Italijanski filmski žanr đalo obavezna je lektira svakog ljubitelja krimića željnog malo više krvoprolića.

Dobivši ime po drečavo žutim koricama trilera u džepnim izdanjima, đalo filmovi su se poslužili prevedenim hudanitima za inspiraciju, i dodali zdravu dozu krvavog horora.

Niko nije bio uspešniji u tom poduhvatu od briljantnog Darija Arđenta , a njegov debitantski film Ptica sa kristalnim perjem (1970) pokazuje njegov vizuelni talenat i psihološke uvide.

Kad američki pisac Sem (Toni Musante) prisustvuje pokušaju ubistva Monike (Eva Renzi) u rimskoj slikarskoj galeriji kasno uveče, brzo postaje