OVO JE U CENTRU PAŽNJE: „Nijedna godina nije bila toliko zabrinjavajuća“: Ovo su neki od glavnih sukoba koji su obeležili 2025, nekima se ne nazire kraj

Izveštavao sam o više od četrdeset ratova širom sveta tokom svoje karijere, koja datira još iz 1960-ih. Gledao sam kako Hladni rat dostiže vrhunac, a zatim jednostavno isparava. Ali nikada nisam video godinu toliko zabrinjavajuću kao što je 2025. Ne samo zato što besni nekoliko velikih sukoba, već i zato što postaje jasno da jedan od njih ima geopolitičke implikacije neviđenog značaja.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski upozorio je da bi trenutni sukob u njegovoj zemlji mogao da eskalira u svetski rat. Nakon gotovo šezdeset godina praćenja sukoba, imam neprijatan osećaj da je u pravu, piše u svom tekstu Džon Simpson, spoljnopolitički urednik BBC-ija.

Tokom proteklih 12 meseci sukobi u svetu su ostali na stabilnom nivou. Od 1. decembra 2024. do 28. novembra 2025. godine zabeleženo je 204.605 „konfliktnih događaja“ u poređenju sa 208.219 događaja 12 meseci ranije, pokazuju podaci ACLED-a ((Armed Conflict Location & Event Data – Podaci o lokacijama i događajima oružanih sukoba), nezavisnog, nepristrasnog globalnog monitora koji prikuplja, analizira i mapira podatke o sukobima i protestima.

Kako se navodi, nivo nasilja u ratovima u Ukrajini i Palestini i dalje se povećava, doprinoseći sa preko četrdeset odsto sukoba u proteklih 12 meseci.

Građanski ratovi u Mjanmaru i Sudanu nastavljeni su na visokom nivou, a nasilje bandi i dalje pokreće sukobe – Brazil, Ekvador, Haiti i Meksiko su među deset zemalja sa najozbiljnijim nasiljem na svetu.

Borbe u Siriji, dodaje se, nastavljene su uprkos padu predsednika Bašara el Asada, a u Nigeriji nije bilo predaha od složenog mozaika regionalnih sukoba.

U Pakistanu, zbog intenziviranja islamističkih i separatističkih pobuna na periferiji zemlje, što je pogoršano ponekad eksplozivnim odnosima sa susedima, dovelo je do daljeg pogoršanja već napetog bezbednosnog okruženja.

Rat u Ukrajini

Rusko-ukrajinski rat, posebno od potpune invazije Rusije u februaru 2022. godine, postao je najveći sukob u Evropi od Drugog svetskog rata. Broj žrtava sa obe strane ostaje nejasan, ali zapadni izvori veruju da je oko 350.000 ljudi direktno ubijeno u ratu od 2022. godine, piše statista.com.

Prema ovim izvorima, poginulo je otprilike 250.000 ruskih boraca i zabeleženo je nekoliko stotina civilnih gubitaka dok je broj poginulih ukrajinskih boraca gotovo 100.000 sa do 15.000 civilnih gubitaka.

Ukupan broj žrtava (tj. poginulih, ranjenih, nestalih ili zarobljenih) je negde oko milion na ruskoj strani i skoro 500.000 na ukrajinskoj strani. Pored toga, preko pet miliona Ukrajinaca sada žive kao izbeglice u drugim zemljama dok je skoro četiri miliona interno raseljeno od početka 2025. godine.

Rusija je sredinom godine kontrolisala oko dvadeset odsto teritorija međunarodno priznatih kao Ukrajina. Procene ekonomske štete za Ukrajinu su na oko 590 milijardi američkih dolara, što je tri puta više od predratnog BDP-a Ukrajine.

Nakon zastoja tokom 2023. godine Rusija je ostvarila postepene teritorijalne dobitke tokom 2024. i 2025. Ukrajinske snage su pokrenule iznenadnu invaziju na ruski Kurski region u avgustu 2024, zauzevši otprilike hiljadu kvadratnih kilometara teritorije za manje od nedelju dana, ali je preko polovine teritorije vraćeno do decembra, a ukrajinske snage su zadržale samo mali deo ove teritorije od sredine 2025. godine.

Foto: EPA/SERGEY KOZLOV

Ova invazija je delimično bila pokušaj da se ruske snage preusmere iz područja Ukrajine visokog prioriteta i stvore mogućnosti za kontraofanzivu. Međutim, Rusija je odbila invaziju povlačenjem pojačanja iz drugih područja, a ruske snage su takođe dobijale podršku od severnokorejskih kopnenih snaga.

Godina za nama je počela sa velikom neizvesnošću na ukrajinskoj strani zbog ponovnog izbora Donalda Trampa za američkog predsednika, koji je redovno kritikovao podršku SAD Ukrajini. Od stupanja na dužnost u januaru Trampova javna podrška Ukrajini i njegov odnos sa Zelenskim su varirali.

Zapadne zemlje su u ovom periodu povećale vojnu podršku Ukrajini, a kako je rat napredovao, nekoliko zemalja je ukinulo ograničenja u vezi sa oružjem za Ukrajinu, dozvoljavajući joj da koristi to oružje za napade na ciljeve u Rusiji.

U 2025. je zabeleženo povećanje obima raketnih napada i napada bespilotnim letelicama sa obe strane, a najveći napadi bespilotnim letelicama u ratu dogodili su se u prvoj polovini godine.

Ovaj povećani intenzitet može biti znak da obe strane pokušavaju da steknu prednost za mirovne pregovore, koji su postali istaknutiji 2025. godine, ali još nema znakova trajnijeg sporazuma.

Izraelci-Palestinci

Od početka avgusta 2025. preko 60.000 Palestinaca i 1.700 Izraelaca (uključujući 1.200 u napadu 7. oktobra) ubijeno je u dvadesetomesečnoj izraelskoj invaziji na Pojas Gaze, prema zvaničnim izvorima iz Izraela i Palestine, piše statista.com.

Međutim, brojke iz drugih izvora variraju, a izvori poput UN veruju da je brojka za Gazu znatno potcenjena jer se veliki broj Palestinaca još uvek vodi kao nestao, a ne uključuje smrtne slučajeve od uzroka koji se mogu sprečiti, kao što su bolesti, neuhranjenost ili poremećaj zdravstvenih usluga.

Zbog destrukcije i manjka pomoći u Gazi je zabeležena jedna od najvećih humanitarnih katastrofa, izazvanih ljudskim delovanjem u jednom od najgušće naseljenih područja na svetu dok je izraelska blokada ozbiljno ograničila ljude i pomoć kada je reč o prelasku granica Gaze.

Preko 90 odsto stanovništva je raseljeno (mnogi više puta) od početka invazije, a svi u Gazi se sada suočavaju sa visokim nivoom nesigurnosti u snabdevanju hranom. Gotovo četvrtina je u opasnosti od gladi.

Preko 70 odsto objekata (uključujući 92 odsto stambenih objekata) je uništeno ili oštećeno dok je preko polovine bolnica i zdravstvenih ustanova u Gazi zatvoreno, a one koje su u funkciji su samo delimično funkcionalne.

Izrael je pokrenuo invaziju sa ciljem da porazi Hamas i oslobodi 251 taoca otetih 7. oktobra – od sredine juna u Gazi je ostalo pedeset talaca iako se pretpostavlja da