PAŽNJA: INTERVJU Irena Joveva: Verujem u snagu zakona, ali još više u ličnu odgovornost da se istina izgovori kada institucije ćute

Evroposlanica Irena Joveva u velikom novogodišnjem intervjuu za Danas govori o podršci studentskim protestima u Srbiji, ulozi mladih u budućnosti demokratije, odnosu Evropske unije prema Zapadnom Balkanu, ali i o ličnim dilemama, jezicima, predrasudama, kafi tokom dugih sednica i političkim željama za godinu koja dolazi.

Vaša podrška studentskim protestima u Srbiji privukla je veliku pažnju. Šta vas je lično inspirisalo da se angažujete na taj način?

– Ja to ne bih nazvala ličnom podrškom u klasičnom smislu – formalnom ili protokolarnom. To je moja instinktivna reakcija na nepravdu, ali i jasno opredeljenje za vrednosti koje ti studentski protesti personifikuju. To su i moje vrednosti: demokratija, vladavina prava, jednakopravnost, transparentnost, fer odnos, briga za ljude i za njihova bar osnovna prava.

Vrlo je jednostavno: svako ko deli principe u koje ja verujem, ko vapi za dostojanstvom, slobodom i odgovornošću, imaće moju podršku. Da, na primer, vlast u Srbiji danas stoji u iskrenoj odbrani tih istih principa, imala bi moju punu podršku. Ali, nažalost, svi vidimo da je situacija potpuno suprotna. To potvrđuje i tragedija u Novom Sadu, ali i višegodišnji zastoj u pregovaračkom procesu sa Evropskom unijom, dok neke druge zemlje u regionu ubrzano napreduju.

Ono što me je pokrenulo jesu studenti i građani koji su izašli na ulice upravo zbog onoga što bi u svakoj demokratskoj državi moralo da bude neupitno: zbog slobode mišljenja i izražavanja, nezavisnih i odgovornih institucija, slobodnih medija i odlučne borbe protiv korupcije. To su ujedno i temelji na kojima počiva sama Evropska unija – bar bi trebalo da bude tako, a ja u to čvrsto verujem ne samo rečima, već i delima.

Zašto bi ljudi morali da žive u strahu i tišini? Šta je to što oni traže pa da bi neko suvereno i odgovorno mogao da kaže da je to radikalno? Da li su funkcionalne institucije, slobodni mediji i kraj nekažnjivosti nešto radikalno? To je minimum koji bi svaka država trebalo da garantuje.

Ćutanje u momentima kada to nije garantovano nije neutralno. Kao neko ko to razume, moja je obaveza bila da dignem glas – isključivo zbog pitanja svoje savesti. Uvek sam smatrala da je moja odgovornost da budem glas onih čija su prava ugrožena, bez obzira na to da li je reč o zemlji članici Evropske unije ili o zemlji kandidatkinji, kao što je Srbija, ili bilo kojoj drugoj zemlji u svetu. Zato sam o stanju vladavine prava u Srbiji govorila i onda kada ta tema nije bila visoko na listi prioriteta u Briselu. U početku nas je bilo malo, ali smo uporno ukazivali na to da se problemi ne smeju ignorisati.

Danas je jasno da se odnos, barem u Evropskom parlamentu, suštinski promenio. To se vidi kroz najnoviju, do sada najstrožu rezoluciju, ali i kroz sve direktnije poruke drugih evropskih institucija i najviših zvaničnika, koji sve teže pronalaze razumevanje za poteze vlasti u Beogradu.

Moj izbor nema nikakve naučne fantastike iza sebe: ili ćutiš i time pristaješ, ili digneš glas i ostaneš veran, pre svega, sebi.

Kako vidite ulogu mladih ljudi u budućnosti demokratije u Srbiji i šire u regionu?

– Ja duboko verujem u lepši svet, a sa tako angažovanim mladim ljudima on je i moguć. Promene jesu moguće – nijedno društvo nije unapred zauvek osuđeno na loš sistem. Duboko verujem i u to da su mladi ljudi ključni nosioci budućnosti demokratije – i to ne samo u Srbiji, već u celom regionu i šire. Kada se to radi iskreno, istrajno i sa građanskom odgovornošću, to nije naivna ideja, već realna.

Ujedno su svi ti mladi ljudi podsetili vladajuće režime na neke važne stvari i šalju im jasnu poruku: moć nije trajna, odgovornost prema ljudima ne sme biti suspendovana, a zakon mora važiti jednako za sve. Sa sistemom koji ne služi ljudima ne treba se miriti – ni u Srbiji ni bilo gde drugde. Bez mladih koji su spremni da dignu glas i preuzmu odgovornost, demokratija ostaje prazna forma – a šta će nam to?

Kako bi, po vašem mišljenju, Evropska unija mogla bolje da pomogne mladima van institucija?

– Evropska unija generalno mora mnogo jasnije i hrabrije da stane uz sve mlade ljude koji se bore za demokratske vrednosti, i to baš van formalnih institucija. Najpre to može pokazati doslednošću između reči i dela. To je, zapravo, najvažniji korak. Ne može se istovremeno govoriti o evropskim vrednostima, a zatvarati oči pred njihovim sistematskim kršenjem. Mladi takvo licemerje vrlo brzo prepoznaju i upravo tada se gubi poverenje, pa se posle neki lideri čude – a u stvari su oni ti koji nose deo odgovornosti za sve to.

Brisel mora da prepozna koje građanske inicijative i aktere civilnog društva treba ohrabriti i podržati, ali i da bude spreman da reaguje i stane u njihovu zaštitu onda kada se njihova prava dovode u pitanje. Podrška ne može ostati na deklarativnom nivou, a posebno se ne sme ćutati pred gušenjem prava i sloboda – jer u tom slučaju onaj koji ćuti postaje saučesnik.

Govorili ste o potrebi fer i slobodnih izbora kao temelja demokratskih društava. Šta mislite, koja je najvažnija lekcija koju Srbija može da nauči iz svog trenutnog političkog momenta?

– Najvažnija lekcija jeste da u demokratiji, na kraju, sve zavisi od građana i njihove spremnosti da štite i brane svoja prava. Demokratija ne funkcioniše sama od sebe – ona živi dok je ljudi aktivno brane. Nijedna vlast nije data zauvek i mora biti svesna da je smenljiva onda kada prestane da deluje u interesu onih od kojih crpi legitimitet. Aktuelna politička kriza jasno pokazuje da se izgubljeno poverenje ne može nadomestiti zloupotrebom institucija, pritiscima ili medijskom blokadom. Jedini stvarni izlaz iz takvog stanja jesu fer i slobodni izbori, jer bez njih nema obnove poverenja, nema stabilnosti i nema demokratske budućnosti.