Blokaderska logika: „Stop krvavim košuljama“,“1 od 5 miliona“,“Srbija protiv nasilja“-Protesti počeli na talasu protiv nasilja, a završili kao promoteri nasilja

Logika po kojoj se ustaje na protest protiv nasilja, a onda se nasilje koristi da se obezbedi trajanje tih protesta nije izdanak aktuelnog blokaderskog pokreta. To je matrica koja se Srbiji već nekoliko puta ponavlja u vrlo kratkom vremenskom okviru i uz zabrinjavajuće mnogo istih političkih aktera.

Uočavali smo precizno da se obrazac ponavlja i da je deklaracija o borbi protiv nasilja samo lažna i dopadljiva etiketa iza koje se sakriva prava namera nevidljivih organizatora i prava namena ljudstva koje se na taj način i oko zadatog narativa okuplja.

„Stop krvavim košuljama“, „1 od 5 miliona“, „Srbija protiv nasilja“… Sve su to bile pokazne vežbe za ovo što je počelo pod pozivom „Zastani, Srbijo“, a pretvorilo se u gotovo jednogodišnju paralizu normalnog života i urušavanje visokog obrazovanja u Srbiji. Svi ti protesti krenuli su na talasu protiv nasilja, a onda završili kao promoteri nasilja u društvu. Kako se sve izvitoperilo, pratili smo svih ovih meseci i upozoravali na opasnu spiralu nasilja. Ranjavanje čoveka ispred Skupštine Srbije samo zato što drugačije misli eskalacija je nasilja koje je, po svemu viđenom, pripremano i pakovano na različite načine.

Svaka uvreda i pretnja upućena političkom neistomišljeniku, svaka kamenica bačena na glavu onih koji ne misle isto, svaka uništena fasada i razbijeni prozor tokom blokaderskih protesta širom Srbije, svaka blokada koja je ukidala zagarantovano pravo na slobodno kretanje… bili su neprihvatljivi akti nasilja, a ne društveni aktivizam, kako je to opravdavano u blokaderskim krugovima.

Zbog takve relativizacije nasilja, logika blokadera prerasla je u nakaradnu i opasnu stihiju u kojoj je postalo dozvoljeno i pucati u čoveka. Od parole „Srbija protiv nasilja“, antivladini protesti uputili su zastrašujući poziv „pucaj da ubiješ“. Zastrašujuće je kratak bio put na kojem smo kao društvo prešli od navodnog ustajanja protiv nasilja, kroz proteste „Stop krvavim košuljama“, „1 od pet miliona“ i „Srbija protiv nasilja“, do uličnog terora manjine nad većinom. Nije teško uočiti da su za nasiljem na ulici posezali uvek isti politički akteri kako bi mimo izbora došli na vlast.

Samo u aktuelnoj krizi može se sagledati čitav arsenal manipulacija kojim su se blokaderi služili da bi opravdali sopstveno nasilje, ali i održali nivo tenzija dovoljan za nastavak. I tako skoro godinu dana. Duga je ova godina bila, ali to je zapravo isuviše kratak period da se društvo odvede na totalno pogrešan put, put koji je počeo padom nadstrešnice i pogibijom 16 ljudi i stigao do metka ispaljenog u neistomišljenika. Između ta dva događaja smešteno je toliko štetnih stvari koje se moraju nazvati pravim imenom – nasiljem.

Odgovorno smo ukazivali i na brojne lažne vesti i izmišljene afere, poput korišćenja zvučnog topa, upotrebe gasa CN, nepostojećeg dečaka koji je prebijen na protestima u Valjevu ili podmetnute priče o devojci koja je navodno pretrpela brutalan tretman u policijskom zadržavanju. Ništa od toga nije bilo istina, ali služilo je veštačkom izazivanju histerije i održavanju tenzija potrebnih za nastavak uličnih i još nasilnijih akcija.

Ove laži su u tesnoj vezi s proizvodnjom viđenog nasilja i zato su bile secirane na stranicama Kurira. Kao odgovorna medijska kuća smatrali smo da je od ključnog značaja da se demistifikuju metode kojima su se svih ovih meseci služili blokaderi u svojoj navodnoj borbi protiv nasilja. Krenulo se od povika „Srbija protiv nasilja“, a ušlo se u opasan vrtlog u kojem je napad na život postao sredstvo političkog obračuna. I to je, na žalost svih nas koji želimo dobro ovoj zemlji, bilo predvidivo, o čemu smo uporno pisali svih ovih meseci.

Redakcija Kurira