PREGLED DOGAĐAJA: Ćulibrk: Najbolje bi bilo da država preuzme NIS, ali se plašim nekog novog Grčića koji bi tu kompaniju razvalio

Verujem da OFAC ne bi produžio licencu pogotovo za rad NIS-a, ako nema ozbiljan nagoveštaj da su u pitanju pravi pregovori i da idu u dobrom pravcu, to znači da se na kraju ipak može očekivati da će Gasprom svoj udeo prodati MOL-u, kaže u intervjuu za Nova.rs Milan Ćulibrk, novinar i urednik ekonomske rubrike u nedeljniku Radar.

On navodi da bi u normalnim okolnostima bilo najbolje da država iskoristi priliku i preuzme većinski udeo u NIS-u, ali da se iskreno plaši da bi, u slučaju da se to desi, na čelo te kompanije došao neki novi Mića Grčić i ponovo je razvalio.

OFAC je produžio licencu za rad NIS-u do 23. januara. Šta očekujete da će se dešavati do tada?

Zaista je neizvesno jer produžavanje licence na tako kratak rok omogućava samo da se dopremi ona sirova nafta koja je čekala u luci Omišalj do Pančeva i da se ona kasnije preradi u derivate. Nisam siguran da u tako kratkom roku mogu da se naruče dodatne količine koje bi do 23. januara mogle da stignu do Omišlja i da se potom preko Janafa trasnportuju da bi mogla rafinerija, nakon što preradi ovu količinu, da nastavi da radi. Ovo mi deluje kao da je samo signal da se očekuje da će u tom kratkom roku biti završeni pregovori između većinskog vlasnika ruskog Gaspromnjefta i najverovatnije mađarskog MOL-a.

Vučić je juče rekao da će nam do 15. januara stići 85.000 tona (nafte), da rafinerija kreće da radi 17. ili 18. januara. Dakle, ako do tada ne bude jasno da je prodaja NIS-a izvesna, rafinerija bi mogla da radi svega šest dana?

Zaista deluje čudno. Moguće je par scenarija. Da će ta licenca biti produžena i nakon 23. januara, a u očekivanju je da se do 24. marta završe pregovori o prodaji. Verovato OFAC ima neke potvrda da su ovog puta u pitanju ozbiljni pregovori o prodaji. O tome ne znamo ništa, jer niko od zvaničnika ne učestvuje, što je ipak čudno, jer Srbija ipak ima oko 30 odsto udela i valjda je i njoj stalo šta će biti sa njenim vlasništvom u NIS-u.

Hoće li Rusi stvarno prodati NIS Mađarima? Nigde u Evropi nisu prodali svoje kompanije zbog američkih sankcija. Zašto bi ovu u Srbiji?

Ne znam. Nisam siguran. Verujem da OFAC ne bi produžio licencu pogotovo za rad NIS-a, ako nema ozbiljan nagoveštaj da su u pitanju pravi pregovori i da idu u dobrom pravcu. To znači da se na kraju ipak može očekivati da će Gasprom to prodati MOL-u. Sa druge strane, razumem ruski interes. Da sam vlasnik rafinerije, da mi je neko uveo sankcije i da me tera to da prodam, a da nisam siguran da ću uopšte moći da koristim te pare dok se ne ukinu sankcije, ja bih se isto razmišljao da li da prodajem ili da čekam da se sankcije ukinu i da ponovo pokrećem rafineriju i ponovo ostavrujem zaradu.

Razumljiv mi je interes većinskog vlasnika, ali nije vlasti u Srbiji koja zna da u ugovoru između ostalog stoji da novi vlasnik garantuje nesmetano snadbevanje tržišta nafftnim derivatima. Da li u poslednja dva i po meseca većinski vlasnik NIS-a može da garantuje uredno snadbevanje? Ne može, jer se benzinske pumpe snadbevaju iz uvoza ili korišćenja državnih rezervi naftnih derivata. Ta odredba iz ugovora je dovoljna da se pokrene ozbiljna rasprava.

Hrvati su imali negativno iskustvo sa MOL-om – rafineriju u Sisku su ugasili, u Rijeci je jedva opstala, uz zakasnela ulaganja, a bivši hrvatski premijer Ivo Sanader je osuđen zbog primanja mita od bivšeg šefa mađarskog MOL-a Žolta Hernandija. Da li to treba da nas brine?

Treba naravno. S jedne strane, hrvatsko iskustvo je takvo da je MOL nakon kupovine Ine zatvorio obe rafinerije. U međuvremenu je ova u Rijeci modernizovana i uskoro će početi da radi. Mislim da je situacija sa NIS-om nešto drugačija, jer je srpsko tržište mnogo veće od hrvatskog, ima duplo više stanovnika i kontroliše preko svojih pumpi skoro 60 odsto maloprodaje. Treća stvar, zašto bi MOL ugasio rafineriju u Pančevu ako može sirovu naftu da transportuje preko Janafa do rafinerije i da proizvodnjom derivata smanjuje troškove snadbevanja tržišta i dobija maržu koju naplaćuje kao prerađivač. MOL ne kupuje NIS iz humanitarnih razloga, nego da bi povećao svoj profit. Takođe, MOL ne može fizički da potrebne količine dizela, benzina, kerozina i ostalih proizvoda koji se dobijaju preradom nafte uveze iz svojih rafinerija u Mađarskoj.

Zašto država Srbija nije dovoljno zainteresovana za kupovinu ruskog udela u NIS-u? Da li zbog nedostatka novca ili zašto što Rusi neće da nam ga prodaju?

To je pitanje za Vučića koji je govorio da je prijatelj sa Putinom, da ga je najviše puta video, da ga sačekuje i dovodi do kola… a onda kada dođemo u situaciju da bi bilo najlogičnije da ruska strana ponudi državi Srbiji da ona otkupi većinski udeo, videli smo da su svima drugima pregovorali, samo ne sa državom Srbijom. Pitanje je zašto je to tako i šta nam to govori o odnosima između Rusije i Srbije.

Dobili smo od Rusa produženje ugovora za gas na još 3 meseca, do 31. marta, umesto novog gasnog aranžmana. Ovo je praktično aneks starog ugovora. Kakvu su nam poruku Rusi time poslali?

Od 31. maja, kada je istekao desetogodišnji gasni aranžman, jedinoj zemlji u Evropi koja nije uvela sankcije, Rusi nisu hteli da produže gasni aranžman. I sve je to vezano sa sudbinom NIS-a. Mi zaboravljamo da je nama gasni aranžman produžen do samo sedam dana nakon isteka roka do kada treba da se dogovori sudbina NIS-a. Jasna je poruka – nemojte slučajno da bi država Srbija nešto uradila do tada, jer sedam dana kasnije, ako vi uradite nešto što se nama ne bi svidelo, nema više gasnog aranžmana. To je dokaz koliko se gas i nafta koriste kao praktično sredstvo za ostvarivanje geostrateških ciljeva i interesa. To je valjda vlast u Srbiji trebalo da zna. Trebalo je da zna sa kim ima posla.

Stalno slušamo poruke da država brine o građanima, da verujemo državi kada je reč o nafti i gasu. Da li treba da verujemo svojoj državi?

Verujem pre