PRENESENO: Najgore u javnom sektoru, državnoj upravi i JKP-u: Koliko radnici u Srbiji trpe stres na poslu i kako ga izbeći?

Stres na poslu sve više pogađa radnike u Srbiji, više ga ima u državnom sektoru, ali ni kod privatnika nisu zaštićeni. Preopterećenost, ucene, pritisci, strah od gubitka posla samo su neki od okidača stresa.

Sagovornici Danasa složni su da je godina za nama ostavila traga i kada je položaj radnika u pitanju. I dok lekari upozoravaju da hronični stres vodi u brojne bolesti koje možemo dobiti ne zato što smo slabi, već zato što smo “predugo jaki”, psiholozi poručuju da poslodavci moraju više da se bave radnicima kao ljudima, dok radnici treba da osnažuju sebe iznutra kako ih situacije na poslu ne bi izbacile iz koloseka.

Mobing, stres, pretnje

foto FoNet Milica Vučković

Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije (ASNS) ne pamti da je položaj radnika bio ovoliko sresan.

“Kao pred neki vulkan tako je stanje radnika u celoj Srbiji, i uopšte ne preterujem. Mobing, stres, pretnje, nesugurnost radnog mesta u novijoj srpskoj istoriji nikada nisu bili gori niti prisutniji nego sada. Na čelo preduzeća, javnih komunalnih preduzeća, ali i na mesta šefova proizvodnje, dispičera došli su ljudi po partijskoj liniji koji ne prezaju ni od čega da te svoje funkcije zadrže i u korenu saseku svaki vid ne bunta, nego i postavljanja bilo kakvog pitanja. Svako traženje odgovora prouzrokuje dobijanje upozorenja pred otkaz, i to je ono najblaže. Imamo na desetine slučajeva gde su radnici dobijali otkaze zato što su van prostorija poslodavaca, van radnog mesta, prisustvovali nekom protestu”, ukazuje sagovornica Danasa i ističe da je najgore u javnom sektoru, državnoj upravi i javno komunalnim preduzećima.

“Već je poznato da se tamo ljudi teraju da idu na mitinge, da glasaju po njihovim instrukcijama, ali to postaje sada ljudima preko glave. Pred tim novim jurišnicima, koji zauzimaju sve pozicije, napreduju, idu na seminare radnici sa dugogodišnjim stažom se apsolutno sklanjaju u čoškove i zaplećke i čekaju odlazak u penziju. Stanje je potpuno, potpuno alarmantno i mislim da svi moramo mnogo više i da govorimo o tome i da preduzimamo. Mnogi kritikuju i sindikate, ali u jednom ovakvom bezvlašću i anarhiji, nepostojanju sistema ni institucija, prosto nemate ni mehanizme delovanja”, ističe Ranka Savić, dodajući da ni u privatnom sektoru radnici nisu mnogo zaštićeni, jer “država i tamo ima upliva”.

“Porazno je i za državu i za sindikate, i nije normalno što se naš rad sveo na to da reagujemo po prijavi radnika tako što direkoru tog preduzeća zapretimo da ćemo izaći u medije. Ali nemate drugog načina kad ne poštuju zakoni ni Ustav. Tražiti, recimo, inspekcijski nadzor je Sizifov posao. Ako i dođe, a radi se o nekoj zaštićenoj kompaniji, onda vam ili kažu “sve je u redu, nema kršenja zakona” ili ako baš nije u redu pa ne mogu toliko da slažu onda se proglase nenadležnim. Šalju vas na sud, spor traje dve, tri, četiri ili pet godina pa ko živ ko mrtav”, priča revoltirano Savić.

Dodaje da sve to ugrožava zdravlje radnika, te stiče utisak da bi radili i za nižu platu samo da imaju mir na poslu.

“Kad minuti odlučuju da li ste u igru vratili život, a smrt poslali na klupu za rezerve”

Dr Rade Panić kaže za Danas da u opisu radnog mesta anesteziologa stoji život sa stresom i to je “onaj stručni deo u kome često minuti odlučuju da li ste u igru vratili život, a smrt poslali na klupu za rezerve”. U opštoj bolnici poput kraljevačke, gde radi, izvođenje carskog reza je skoro svakodnevnica.

“Kada je planiran i trudnoća uredna, u operacionu salu ulazite planski u, recimo, regularnim uslovima (tu mislim na nedostatak opreme, često nebezbedne uslove rada, izraubovani operacioni sto, aparat za anesteziju sa upitnim servisom….) i tu kreće odgovornost za dvoje zdravih mladih osoba, majku i bebu koji prolaze kroz anesteziju i operaciju koja je visokog rizika. Sada zamislite zvono telefona, sa druge strane se čuje „hitan carski rez“. U salu trčite, na kolicima stiže trudnica, sve se radi u brzini, a puno je radnji koje morate odraditi pred svaki uvod u anesteziju. Operator ne čeka da završite uvod u anesteziju, već čisti operativno polje, instrumentarke su užurbane, mnogo glasova oko vas. Konačno pacijentkinja je uspavana i intubirana, ali nema opuštanja, već se priprema sve potrebno za zbrinjavanje novorođenčeta. Operator akušer iz majčine utrobe vadi bebu, dok je podižete vidite da je modra, ne čuje se plač, nedonošče je od kilogram i osamsto… U tom trenutku jedini koji stoji između definitivnog utvrđivanja letalnog ishoda i novog stanovnika Kraljeva ste Vi”, slikovito opisuje dr Panić i dodaje da je ispravan opis koji starije kolege koriste kada, tek stasale specijaliste upoznaju sa tajnama posla anesteziologa, i kažu “ako ti gaće nisu bile skroz mokre onda još ne znaš šta znači biti anesteziolog”.

Osim nedostatka i neadekvatne opreme i često nebezbednih uslova za rad, novi stres je, kaže Panić, kada iz iste ginekološke sale u jedinicu intenzivnog lečenja (JIL) stiže porodilja koja krvari posle carskog reza, a vi umesto da imate u bolnici dovoljno doza krvi morate da trebujete tu istu krv iz više ustanove, jer je ministar tako organizovao zdravstvenu zaštitu u skladu sa neadekvatnim Zakonom o transplantaciji i transfuziji.

“Na kraju dana se tešite da vas bar nisu suspendovali sa radnog mesta kao dr Dejana Panića i dr Zoranu Stojanović u UDK Tiršova, jer su se usudili da po profesionalnoj dužnosti štite svoje pacijente od autokrate koji zarad lične promocije ugrožava zdravlje