DETALJI KOJI SU ZAINTRIGIRALI JAVNOST: Kako protiv zagađenja: Vaša pluća kriju tajne zdravlja dok starite

Šta mislite, koliko su vam stara pluća?

Sa svakim udisajem, izložena su mnoštvu zagađivača, mikroba, prašine i alergena.

Ne iznenađuje da to sve može da ostavi traga na ovim delikatnim organima, ubrzavajući način na koji ona stare.

Ali mogu da utiču i na to kako stari ostatak našeg tela.

Početkom maja 2025. godine, međunarodni tim respiratornih eksperata objavio je jednu od prvih studija svih vremena procenjujući kako plućna funkcija kod ljudi varira sa godinama.

Zasnovana na podacima od oko 30.000 muškaraca i žena sakupljenih tokom 20. veka, studija je pokazala da funkcija pluća doživljava vrhunac u našim ranim do srednjim dvadesetim.

Kapacitet ženskih pluća obično vrhunac dostigne nekoliko godina ranije od muških – nakon čega počinje njihovo propadanje.

Ovo, prema Džudit Garsija-Ajmerih, profesorki sa Instituta za svetsko zdravlje u Barseloni, koja je predvodila ovu studiju, deluje kao biološki programirani deo starenja, kaže ona.

Faktori kao što su pušenje, zagađenje vazduha i pogoršanje stanja kao što je astma mogu da ubrzaju to propadanje.

Što je bolji vaš kapacitet pluća u trenutku kad su bila na vrhuncu, imaćete veću otpornost na hronične respiratorne bolesti i druga zdravstvena stanja povezana sa plućima kasnije u životu, kaže Garsija-Ajmerih.

Ali zdravlje pluća takođe je povezano sa širokim dijapazonom drugih neočekivanijih aspekata vašeg zdravlja, utičući na vaš imuni sistem, vašu težinu, pa čak i vaš mozak.

Koliko su, dakle, stvarno zdrava vaša pluća?

I možete li da uradite bilo šta da popravite stanje u kom se ona nalaze?

Studije kao što je ona gorenavedena koriste ekstenzivne eksperimente da bi izmerile zdravlje pluća, ali postoji i jednostavan način da testirate vaša pluća kod kuće.

Sve što vam je potrebno je velika plastična boca, kofa ili kada i namotaj gumene cevi.

I onda uradite sledeće (možda ćete želeti to da radite u lavabou ili napolju, jer može da napravi nered).

1. Prvo, izmerite 200 mililitara vode u posudi za merenje, ulijte je u plastičnu flašu i uz pomoć olovke obeležite nivo vode.

2. Dodajte još 200 mililitara vode, obeležite novi nivo vode i ponovite proces sve dok flaša nije puna.

3. Napunite kofu ili kadu vodom i ubacite sada punu flašu u nju, okrenuvši flašu naopačke pod vodom.

4. Zadržavši flašu u tom položaju, gurnite gumenu cev u grlić flaše. Ne mora tesno da legne.

5. Duboko udahnite i duvajte u cev.

6. Prebrojte koliko linije vode možete da izduvate iz flaše.

7. Pomnožite broj linija sa 200 mililitara (npr. tri linije je 600 mililitara). Dobijeni broj je vaš vitalni kapacitet pluća, koji se naziva još i forsiranim vitalnim kapacitetom, iliti FVC.

„Ovim testom se proverava količina vazduha koju možete da izdahnete, zvana vitalni kapacitet pluća“, kaže Džon Dikinson, koji predvodi respiratornu kliniku za vežbe na Univerzitetu u Kentu.

„Ovaj izraz je prvi put upotrebio engleski hirurg Džon Hačinson 1840-ih. On je počeo da primećuje da je onima koji mogu da udahnu samo male količine vazduha preostajalo kraće da žive.“

Prema Američkom plućnom udruženju, FVC može da se smanji za oko 0,2 litra po deceniji, čak i kod zdravih ljudi koji nikad nisu pušili, samo od efekata starenja.

Istraživanja sugerišu da je normalni zdravi FVC između tri i pet litara.

Dikinson kaže da ne treba da budete previše zabrinuti ako dobijete niži rezultat na ovom kućnom testu zdravlja.

„Mnogi ljudi imaju problema da potpuno isprazne pluća tako da mogu da dobiju lažno niske rezultate“, kaže on.

Ali uvek postoje načini da se unapredi vaše zdravlje pluća i bori protiv bilo kakvog pada u njihovom učinku.

A ako želite da starite dostojanstveno, ovo bi mogao da bude važan korak.

Kako pluća utiču na vaše opšte zdravlje?

Istraživanja pokazuju da kako starimo, doživljavamo gubitak elastičnosti našeg plućnog tkiva, slabljenje respiratornih mišića kao što je dijafragma i promene u grudnom košu koje ograničavaju njegovu sposobnost da se širi i skuplja.

„Ako je gubitak plućne funkcije velik, ljudi mogu da osete simptome kao što su kratak dah“, kaže Garsija-Ajmerih.

„To može da dovede do stanja zvanog hronična opstruktivna bolest pluća (COPD), koje karakterišu niski nivoi plućne funkcije.“

Ali pogoršanje zdravlja pluća vas ne izlaže samo plućnim oboljenjima.

Ono je takođe povezano sa iznenađujućim dijapazonom drugih bolesti, od povećanog krvnog pritiska do autoimunih stanja, metaboličke bolesti, krhkosti, pa čak i kognitivnog propadanja.

Getty ImagesVaš kapacitet pluća može da otkrije neverovatnu količinu toga o vašem zdravlju dok starite

Don Baudiš, profesorka na Univerzitetu Mekmaster u Kanadi, specijalizovana za starenje i imunitet, kaže da je jedan od razloga taj da su pluća neraskidivo povezana sa srcem i cirkulacijom, a da poseduju i krupnu vezu sa zdravljem našeg šireg imunog sistema preko onoga što se naziva „osovinom pluća-imunitet“.

„Pluća poseduju milione imunih ćelija koje imaju važne funkcije kao što su čišćenje od zagađenja vazduha sitnim česticama, borba protiv infekcija i popravka štete koja dolazi od stalnog istezanja prilikom udisanja i izdisanja“, kaže ona.

Prema Baudiš, ako imune ćelije pluća ne mogu da izbace sve čestice sakupljene u plućima, one pokreću povećani nivo inflamacije, što može stvoriti ožiljaka na plućima, poznatim kao pulmonalna fibroza.

To čini pluća krućim i manje sposobnim da funkcionišu.

Zapaljenja u našim plućima takođe mogu da dovedu do promena u načinu na koji naše telo reaguje na respiratorne infekcije, jer imune reakcije mogu da dovedu do dodatne štete.

Otkriveno je da slabija funkcija pluća takođe prethodi drugim zdravstvenim problemima uzrokovanim starošću, u koje spada srčana bolest, osteoporoza, dijabetes tipa 2 i slabije pamćenje – mada tačna priroda ovog odnosa tek treba da se razume.

Baudiš veruje da inflamacija vaših pluća može da se proširi na čitavo telo.

Testirajte vaše disanje

Još jedan kućni test koji možete da uradite, kaže Dikinson, jeste da ocenite učestalost disanja dok odmarate, što se odnosi na dužinu vremena koliko možete da izdahnete pre nego što morate ponovo da udahnete.

„Duboko udahnite i potom izbrojte koliko sekundi možete da izdahnete“, kaže on.

„Trebalo bi da možete polako da izdahnete najmanje 11 sekundi.“

Korist od zdravih pluća

Odnos između naših pluća i šireg zdravlja je takođe dvosmeran.

Baudiš kaže da ako održavamo pluća relativno zdravim, veća je verovatnoća da se nećemo