KO ĆE ZAMENITI GABRIJELA BORIĆA, POTOMKA HRVATSKIH MIGRANATA? Prvi put od pada Pinočea ultradesničar bi mogao da bude predsednik Čilea, u igri i KAJZER (FOTO)

Biračka mesta zatvorena su sinoć u Čileu na predsedničkim izborima na kojima su dominirala pitanja bezbednosti i ilegalne imigracije, što je odgovaralo ekstremnoj desnicu.

Prvi put od kraja diktature Augusta Pinočea 1990. radikalna desnica bi mogla da se vrati na vlast u ovoj latinoameričkoj zemlji.

Komunista Žanet Hara, kandidatkinja vladajuće koalicije levog centra, vodila je u anketama ispred ultradesničarskog rivala Hosea Antonija Kasta.

Međutim, u verovatnom drugom krugu izbora, predviđa se da će Hara izgubiti od desničarskog ili ultradesničarskog kandidata zbog preraspodele glasova.

Ekstremnu desnicu predstavlja i Johanes Kajzer, kongresmen koji je doživeo porast popularnosti u anketama i često se opisuje kao čileanska verzija argentinskog predsednika Havijera Mileja.

Iako Čile ostaje jedna od najbezbednijih zemalja na kontinentu, kriminal je u značajnom porastu.

Dosadašnji čileanski predsednik Gabrijel Borić Foto: Ng Han Guan/AP

To nasilje zasenilo je težnje za promenama koje su dovele na vlast 2022. godine levičarskog predsednika Gabrijela Borića, Čileanca hrvatskog porekla s ostrva Ugljana u Jadranskom moru, zajedno sa njegovim na kraju neispunjenim obećanjem o novom Ustavu koji će zameniti onaj nasleđen od Pinočea.