MEDIJI NAVODE: Usvojeni ‘Mrdićevi pravosudni zakoni’: Oštre kritike iz EU, odgovor Vučića

FonetUglješa Mrdić, poslanik vladajuće Srpske napredne stranke, predlagač grupe pravosudnih zakona

Vlast u Srbiji donela je novi set pravosudnih zakona, koje opozicija i pojedini pravni stručnjaci vide kao još jedan pokušaj da se pravosuđe stavi pod kontrolu vlade.

Vladini zvaničnici, međutim, tvrde da će grupa zakona doprineti „boljem i efikasnijem“ pravosudnom sistemu, zaduženom za kontrolu rada izvršne i zakonodavne vlasti.

Da bismo objasnili suštinu usvojenih promena, treba da krenemo redom.

Od Mrdićevih zakona.

Iliti paketa od pet izmena i dopuna pravosudnih zakona, nazvanog po predlagaču Uglješi Mrdiću, poslaniku vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) u Skupštini Srbije.

O njima je republička skupština raspravljala po hitnom postupku, da bi na kraju bile usvojene izmene i dopune, jer vladajuća koalicija ima apsolutnu većinu:

Zakon o Visokom savetu tužilaštvaZakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštavaZakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminalaZakon o javnom tužilaštvuZakon o sudijama

Da, mnogo teških i komplikovanih reči.

Šta ovo sve zapravo znači?

Iako do trenutka objavljivanja teksta nije odgovorio na poziv BBC-ja za izjavu, Mrdić je ranije tvrdio da će, ukoliko njegovi predlozi budu usvojeni, doći do jačanja nezavisnosti sudstva i samostalnosti tužilaštva.

„To je prvi korak ka vraćanju otetog pravosuđa državi i narodu Srbije kako njime više ne bi upravljali otuđeni centri moći pod kontrolom stranih centara moći“, poručio je Mrdić, koji je i predsednik Odbora za pravosuđe, tokom skupštinske rasprave.

Ova utakmica se tu prebacuje sa pravosudnog na dnevnopolitički teren.

Cilj je ukidanje Tužilaštva za organizovani kriminal (TOK), koje vodi postupke protiv nekoliko visokih vladinih i SNS zvaničnika, istakli su iz opozicije na sednici.

Usvajanje Mrdićevih zakona dovešće do „ukidanja nezavisnog sudstva“, poručili su.

Odmah po usvajanju zakona, zvaničnici Evropske unije (EU) oštro su reagovali.

Glavna poruka Brisela vlastima u Srbiji je da odmah izvrše reviziju usvojenih zakona, koje su ocenili kao „značajan korak unazad u posvećenosti Srbije njenom putu ka pristupanju EU“.

„Kada je država kandidat za evropske integracije, a Srbija to jeste, očekujemo da se ponaša u skladu sa evropskim vrednostima.

„Ovo je ozbiljan korak unazad, jer su amandmani usvojeni u veoma brzom i netransparentnom postupku, bez ikakvih konsultacija“, izjavila je Marta Kos, evropska komesarka za proširenje.

Da bi zakoni stupili na snagu treba da ih potpiše predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Nisam ni pročitao zakone, samo sam stručnjacima proveravao njihovu ustavnost i rekli su mi da jesu, izjavio je Vučić 29. januara.

Nije konkretno odgovorio na novinarsko pitanje hoće li ih potpisati, preneo je sajt lista Danas.

O Tužilaštvu za organizovani kriminal

Slične teze o „otuđenom pravosuđu, pod kontrolom stranih centara moći“, često se poslednjih meseci – bez dokaza – mogu čuti od predstavnika vlasti, predvođenih predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.

Posebno od pada nadstrešnice u Novom Sadu 1. novembra 2024, kada je poginulo 16 ljudi, kao i slučaja Generalštab, namere da se na mestu zdanja pogođenog u bombardovanju 1999. godine izgradi luksuzni hotel.

Dve stvari su im zajedničke.

Osumnjičeni za korupciju su ministri i SNS zvaničnici – Goran Vesić, Tomislav Momirović i Nikola Selaković – a postupak vodi Tužilaštvo za organizovani kriminal.

I upravo je TOK često na meti optužbi za „rad protiv interesa države“.

„Da je meta TOK, otkrili su amandmani poslanika vladajuće stranke“, kaže Katarina Golubović iz Komiteta pravnika za ljudska prava (JUKOM) za BBC.

SNS poslanica Olja Petrović u amandmanu na Mrdićeve zakone predložila je da se tužiocu koji je privremeno upućen na rad u drugo tužilaštvo, to upućivanje prestane u roku od 30 dana od stupanja na snagu izmena Zakona o javnom tužilaštvu.

„Opšte je poznato da su u TOK-u radili upućeni tužioci iz drugih tužilaštva, pre svega jer nije bilo uspelih izbora javnih tužilaca“, objašnjava Golubović.

„Ukoliko budu usvojeni, TOK će raditi sa 50 odsto kapaciteta i biće usporeni i preraspodeljeni ključni predmeti protiv funkcionera SNS-a“, dodala je ona ranije.

Na to su reagovali iz Tužilaštva za organizovani kriminal.

Usvajanje amandmana SNS poslanice na Mrdićeve zakone imalo bi „izuzetno teške i dalekosežne posledice po funkcionisanje pravosudnog sistema“, saopštili su.

To znači „ne samo direktno i teško urušavanje TOK-a“, već i „potpunu blokadu postupanja u najsloženijim i najosetljivijim krivičnim postupcima“, što nazivaju „ozbiljnim korakom unazad u oblasti vladavine prava“.

„Najveće pogodnosti iz toga će imati okrivljeni“, naglašavaju.

Mrdić im je odgovorio da će amandmani „obezbediti transparentnost u radu“.

Prethodno je, tokom skupštinske rasprave, negirao i tvrdnje opozicije da želi ukidanje TOK-a.

Potom je za RTS izjavio da se nada promenama zakona koji se tiče TOK-a, što takođe vidi kao deo „borbe za efikasnije pravosuđe“.

Ko je Uglješa Mrdić?Rođen 1978. u Trebinju. Osnovnu i srednju školu završio je u BeograduPo struci je doktor ekonomskih nauka, piše se na sajtu Narodne skupštine, dok se u biografiji na Otvorenom parlamentu navodi da je diplomirani pravnik. Završio je i Visoke studije bezbednosti i odbrane Vojne akademije Univerziteta odbrane u Beogradu i Diplomatsku akademiju Ministarstva spoljnih poslovaPre politike bavio se novinarstvom – pre svega ističe ponos zbog rada u Pečatu i na Radio Fokusu, uz čije ime je dugo dodavan epitet naprednjački – kao i džudoom u Crvenoj zvezdi, gde je bio i trener i potpredsednik kluba, kažeČlan je Srpske napredne stranke od njenog osnivanja, kažeSavetnik ministra pravde bio je od 2012. do 2020. godine, prenosi IstinomerSNS odbornik u Skupštini beogradske opštine Vračar postaje 2016, a narodni poslanik posle parlamentarnih izbora 2020, 2022 i 2023. godineU široj javnosti postao je poznat zbog nedavnog štrajka glađu ispred Narodne skupštine, u isto vreme kada je nedaleko odatle glađu štrajkovala i Dijana Hrka, majka Stefana Hrke, poginulog u padu nadstrešnice. Mrdić je tada tražio hapšenje ljudi koje smatra odgovornim za novosadsku tragediju, a po odustajanju od štrajka je izjavio da će „borbu za istinu i pravdu nastaviti kroz predlog za usvajanje seta pravosudnih zakona“O Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal

Zakonske izmene predviđaju da Tužilaštvo za borbu protiv visokotehnološkog kriminala (VTK) bude odeljenje u okviru Višeg javnog tužilaštva (VJT), kaže Mrdić.

Na čelu VJT-a je Nenad Stefanović, koga opozicija i neki pravnici često optužuju da je lojalan predsedniku Vučiću i Srpskoj naprednoj stranci.

Cilj izmena, tvrdi Mrdić, jeste da VTK ima „konkretne