POJAVILI SE NOVI DETALJI: Sedam scenarija: Šta bi moglo da se desi ako Amerika napadne Iran

EPAAmerički predsednik Donald Tramp i iranski vrhovni vođa, ajatolah Ali Hamnei

Sjedinjene Američke Države deluju rešeno da napadnu Iran u roku od nekoliko dana.

Dok su potencijalne mete uglavnom predvidive, sam ishod nije.

Ako ne bude dogovora sa Teheranom u poslednji čas i američki predsednik Donald Tramp odluči da naredi vojsci da napadne, koji su mogući ishodi?

1. Ciljani, hirurški precizni udari, minimalne civilne žrtve, prelazak u demokratiju

Američke vazduhoplovne i pomorske snage obavljaju ograničene, precizne udare na vojne baze iranske Islamske revolucionarne garde (IRGC) i jedinice Basidža – paravojnih snaga pod kontrolom IRGC-a.

Gađaju lokacije za lansiranje balističkih projektila i skladištenje, baš kao i iranski nuklearni program.

Već ionako oslabljeni režim se ruši, pravi tranziciju u istinsku demokratiju u kojoj Iran može da se pridruži ostatku sveta.

Ovo je izuzetno optimističan scenario.

Zapadna vojna intervencija u Iraku i u Libiji nije donela glatki prelazak u demokratiju.

Podsetite se teksta o operaciji ‘Pustinjska oluja’ u Iraku.

Iako je okončala brutalne diktature u oba slučaja, donela je višegodišnji haos i krvoproliće.

Sirija, u kojoj su lokalne oružane grupe svrgnule predsednika Bašara al-Asada bez zapadne vojne podrške 2024. godine, do sada je prošla bolje.

2. Režim preživljava, ali ublažava politiku

Ovo bi uopšteno moglo da se nazove „Venecuelanskim modelom“ u kojem brza, snažna američka akcija ostavlja režim netaknut, ali sa ublaženom politikom.

U slučaju Irana, to bi značilo da Islamska Republika preživljava, što neće zadovoljiti ogroman broj Iranaca.

Međutim, Iran je u tom slučaju prisljen da zauzda podršku nasilnim milicijama širom Bliskog istoka, obustavi ili smanji domaći nuklearni i balistički program, kao i da ublaži gušenje protesta.

Ponovo, ovo je manje verovatni kraj.

Liderstvo Islamske Republike ostalo je prkosno i opire se promenama već 47 godina.

Deluje kao da nije sposobno da sada promeni pravac.

BBC

3. Režim pada, zamenjuje ga vojna vlast

Mnogi misle da je ovo najverovatniji mogući ishod.

Iako je režim očigledno nepopularan kod mnogih, a svaki talas protesta tokom godina ga je dodatno oslabio, ostaje ogromna i sveobuhvatna duboka država sa velikim interesom da zadrži status kvo.

Glavni razlog zašto protesti do sada nisu uspevali da svrgnu režim je zato što nije bilo značajnih prelazaka na njihovu stranu, dok su oni koji drže kontrolu spremni da upotrebe neograničenu silu i brutalnost da bi ostali na vlasti.

U konfuziji posle bilo kakvog američkih napada, lako je zamisliti da Iran završi pod kontrolom jake, vojne vlade sastavljene uglavnom od zvaničnika IRGC-a.

4. Iran odgovara napadom na američke snage i susede

Vlasti u Teheranu su se zarekle da će odgovoriti na bilo koji američki napad i poručile: „Prst nam je na obaraču“.

Iran očigledno ne može da se meri sa silom američke mornarice i vazduhoplovnih snaga, ali i dalje može da odgovori arsenalom balističkih raketa i dronova, od kojih su mnogi sakriveni po pećinama, ispod zemlje ili u zabitim planinama.

Američke baze i postrojenja nanizani su duž arapske strane Zaliva, najistaknutije u Bahreinu i Kataru, ali bi Iran takođe mogao, ako se za to odluči, da gađa neke od ključnih infrastruktura bilo koje zemlje koju smatra saučesnikom u američkom napadu, kao što je Jordan.

Razorni raketni i napad dronovima na saudijska petrohemijska postrojenja Aramka iz 2019. godine, pripisan miliciji koju podržava Iran u Iraku, pokazao je Saudijcima koliko su ranjivi pred iranskim raketama.

Iranski arapski susedi u Zalivu, sve američki saveznici, razumljivo su ekstremno nervozni u ovom trenutku da će bilo kakva američka akcija na kraju da im se obije o glavu.

5. Iran odgovara miniranjem Zaliva

Ovo se odavno smatra potencijalnom pretnjom svetskim plovnim putevima i snabdevanju naftom, još od Iransko-iračkog rata između 1980. i 1988. godine.

Tada je Teheran zaista minirao plovne puteve, a čistači mina britanske Kraljevske mornarice su pomogli da se oni razminiraju.

Uzani Ormuski moreuz između Irana i Omana kritično je usko grlo.

Oko 20 odsto svetskog izvoza tečnog prirodnog gasa (LNG) i između 20 i 25 odsto nafte i petrohemijskih proizvoda prolaze svake godine kroz ovaj moreuz.

Iran je obavio vežbe brzog postavljanja pomorskih mina.

Ako bi to uradio, to bi neminovno uticalo na svetsku trgovinu i cenu nafte.

BBC

6. Iran odgovara, potapa američki brod

Kapetan američke mornarice na ratnom brodu u Zalivu mi je rekao da ga najviše plaši iranska pretnja – „napada u rojevima“.

To bi značilo da Iran lansira toliko mnogo dronova sa eksplozivom i brzih brodića sa torpedima na jednu ili više meta, da čak ni moćna odbrana američke mornarice ne može sve da ih eliminiše na vreme.

Mornarica IRGC-a je odavno zamenila konvencionalnu iransku mornaricu u Zalivu, a neki njeni komandanti su čak bili obučavani u Dartmutu tokom vladavine iranskog kralja.

Iranske mornaričke posade su usredsredile veći deo obuke na nekonvencionalno iliti „asimetrično“ ratovanje, tražeći načine da savladaju ili zaobiđu tehničke prednosti koje poseduje njihov primarni neprijatelj, Peta flota američke mornarice.

Potapanje