U ŽIŽI JAVNOSTI: ‘Osećam se kao vodozemac’: Život ljudi na ostrvu koje tone

Svakog jutra, u Suvandijevu kuću počinje da ulazi voda i nivo postepeno raste.

Do podneva dostigne vrhunac od 30 centimetara visine i potapa nameštaj.

Već više od decenije, Suvandi svakodnevno gleda kako mu se dom u Indramajuu, na severozapadnoj obali indonežanskog ostrva Jave, plavi zbog istovremenog podizanja nivoa mora i sleganja tla.

„Stopala mi nisu suva ni 12 sati dnevno.

„Osećam se kao vodozemac“, kaže očiju punih suza.

Suvandi se seća da je sredinom 1990-ih obala bila udaljena više od kilometra od njegovog doma.

Ali su bujične poplave 2014. godine uništile najvažnije zaštitne bedeme.

Bez odbrane, obala postepeno erodira usled plimnih talasa.

Danas je Suvandijevo selo u oblasti Indramajuu pod vodom od zore do ponoći.

Jedina pristup selu, uzak kameni put koji je metar širok, je gotovo neprohodan, zbog čega je zajednica skoro potpuno odsečena od sveta.

Suvandi i njegove komšije, među kojima je Ningsih, moraju da koriste splavove koje sami prave za kretanje po potopljenom selu.

„Teško mi je da vodim decu u školu“, kaže Ningsih.

„Kada je nivo vode visok, decu do škole moram da prevozim na splavu od stiropora“.

Poplave uništavaju sve – stabla brzo trule, a kuće se urušavaju.

Ningsih očajnički želi da napusti selo, jer smatra da u njemu ne može da se živi.

Ali zbog teške finansijske situacija njene porodice nemaju izbora.

„Čak i da želim da se preselim, kuda bih mogla da odem“, kaže ona.

Ayomi Amindoni/BBCNingsihina deca koriste splav napravljen od ostataka stiropora i starog dušeka da bi putovali do škole

Ivan Batara/BBCSusedni delovi mesta izgledaju kao izolovana ostrva kada stigne plima

Zemljište se pretvara u industrijsku zonu

Dalje duž obale, ekološki aktivista Vasito obilazi stabla mangrove koje je zasadio.

Kao i stanovnici Indramajua, i Vasito i njegova zajednica u Kendalu, gradu na severu Jave, suočavaju se sa sve češćim poplavama usled plima, koje sada pogađaju područje gotovo svakog meseca, dok su se ranije javljale jednom godišnje.

„Ovo su ostaci plimnog talasa od juče popodne.

„Voda je počela da se povlači tek jutros“, kaže on, gledajući u lokve koje su još u njegovoj kuhinji i dnevnoj sobi.

Vasito pretpostavlja da je jedan od uzroka ovog problema uništavanje zelenih površina na obali Kendala, koja je nekada bila prekrivena šumama mangrove.

Mangrove su poznate kao prirodna zaštita od poplava uzrokovanih plimom.

„Neka područja su pretvorena u industrijske zone, a druga u moderne ribnjake“, objašnjava on.

Ivan Batara/BBCVasito je zasadio mangrove oko svog naselja, što može pomoći u zaštiti od poplava izazvanih plimom

Širenje industrije duž ovog dela obale uglavnom podstiče Specijalna ekonomska zona Kendal.

To je veliki državni projekat koji je pokrenut 2016. godine radi privlačenja investicija i jačanja lokalne privrede davanjem poreskih olakšica.

Džulijani Kusumaningrum, portparolka Specijalne ekonomske zone Kendala, odbacuje navode da su mangrove uklonjene zbog njihovog industrijskog kompleksa.

„Ono što se zapravo dešava je sleganje tla – tlo duž severne obale Jave tone“, tvrdi ona.

„To se uglavnom dešava u stambenim područjima, a ne unutar industrijske zone“.

Dvostruka kriza

Java je najnaseljenije indonežansko ostrvo, na kojem se nalazi glavni grad Džakarta i živi više od polovine od ukupno 284 miliona stanovnika zemlje.

Ostrvo generiše više od 55 odsto ekonomije zemlje.

Ali severna obala ostrva ubrzano nestaje.

Neprofitna organizacija Climate Central, koja razvija modele za procenu rizika od poplava za ceo svet, predviđa da će nekoliko oblasti Indonezije biti potpuno potopljena do 2050. godine.

Vlada već planira da u narednim decenijama prestonicu preseli na drugo ostrvo.

Ovaj deo obale Jave se suočava sa dvostrukom krizom: prirodno je niska, pa je izuzetno ranjiva na porast nivoa mora usled klimatskih promena.

Istovremeno, kopno tone mnogo brže nego što nivo mora raste.

Glavni uzrok ovog ubrzanog sleganja tla jesu decenije prekomernog crpljenja podzemnih voda zbog brzog rasta broja stanovnika i urbanizacije.

Kako u mnogim oblastima ne postoji pouzdan sistem vodosnabdevanja, stanovnici crpe vodu iz dubokih podzemnih slojeva.

Zbog toga zemljište tone kao da se nalazi na balonu koji se izduvava.

Stručnjaci upozoravaju da veliki industrijski projekti sada dodatno ubrzavaju ovaj proces.

Ivan Batara/BBCZaštitnici prirode poput Vasita upozoravaju da bi Specijalna ekonomska zona Kendal, veliko industrijsko središte koje podržava vlada, moglo da ošteti severnu obalu Jave.

Obala koja tone

Duž obale je zabeležno prosečno sleganje tla od jednog do 20 centimetara godišnje.

Zemljište je prirodno nestabilno, jer se sastoji od mekih, rastresitih naslaga peska i gline koje se lako sabijaju.

Dr Heri Andreas, stručnjak za geodetsko inženjerstvo na Tehnološkom institutu u gradu Bandungu, u središnjem delu zapadne Jave, kaže da prirodno sabijanje tla može da uzrokuje sleganje od dva centimetra godišnje, a da je ostatak posledica drugih činilaca.

Ova oblast koja je ranjiva zbog njenih geografskih odlika sada je i pod ogromnim industrijskim pritiskom.

Čak 18.882 hektara je opredeljno za industriju kao što je Specijalna ekonomska zona Kendal.

Satelitski snimci pokazuju da se područja gde su najveće stope sleganja tla gotovo uvek poklapaju sa granicama velikih industrijskih parkova, specijalnih ekonomskih zona i poslovnih blokova visokih zgrada, što ukazuje na moguću povezanost ovih pojava.

Dr Andreas procenjuje da još dva centimetra godišnjeg sleganja tla može da bude posledica industrijske gradnje, jer težina masivne infrastrukture, poput fabrika, puteva i skladištenih objekata, dodatno pritiska meko tlo.

Preostalo sleganje tla pripisuje eksploataciji prirodnih resursa, pre svega podzemnih voda.

Iako se ovaj proces odvija već decenijama, smatra da ga industrijske aktivnosti sada dodatno pogoršavaju.

„Tlo se već slegalo tokom prethodnog perioda razvoja duž severne obale Jave“, kaže on.

„Industrija