Novo lice Ćele kule: „Lobanje prestaju da budu brojevi i postaju ljudi s biografijama“

Mislim da je bilo najdirljivije analizirati lobanju deteta od 11 godina, sa veoma jasno definisanom frakturom lobanje. Nije bilo nikakovog zaceljenja, što znači da je smrt nastupila momentalno. Koliko god se trudila da budem profesionalna, ne mogu da ne zamislim dete, tek malo veće od puške, koje učestvuje u toj bici, u borbi za oslobođenje. Kad čitamo u istorijskom udžbeniku da je u kulu uzidano 952 lobanja, to zvuči kao velika brojka, ali je i dalje samo brojka. Potpuno je drugi osećaj kad provedete vreme analizirajući svaku od njih pojedinačno. One tada prestaju da budu brojevi i postaju ljudi sa svim svojim biografijama i karakteristikama. Mislim da se u tome ujedno i ogleda važnost našeg projekta, što to više neće biti samo bezimene lobanje, već će ponovo dobiti ljudski lik, a sa njim im se, na neki način, vraća i identitet.