NEŠTO SE MENJA: ‘Promenila sam ličnost za šest nedelja’

Emanuel Lafont

Kad sam pre nekoliko meseci osetila svrab na ruci, koji se neprestano iznova javljao, odmah sam se setila teksta o misterioznim svrabovima koji su izluđivali ljude.

Češali su se sve dok ne raskopaju kožu i meso, ponekad se obogaljivši ili čak usmrtivši.

Verovatno mi se baš to dešava, pomislila sam uspaničeno.

Slične epizode doživljavam na poluredovnoj bazi.

I zato mi nije bilo sasvim iznenađujuće kad sam na onlajn testu ličnosti imala više poena nego 85 odsto ispitanika kada je reč o neuroticizmu.

Bila sam neurotična još od tinejdžerskih dana, kad sam doživela prvi napad panike, iako je to s godinama oslabilo.

Pre svega, verujem, zahvaljujući mojim postepenim intervencijama – smanjila sam samokritiku, pokušala da se ne bavim opsesivno svakom društvenom interakcijom i raznovrsnim načinima na koje sam sigurno ponizila samu sebe.

Potom mi je urednik ponudio intrigantni zadatak: Da li bih pokušala da korigujem neke aspekte ličnosti, pozivajući se na nova istraživanja na tom polju?

Psihološki model ličnosti sa najviše naučne utemeljenosti je „Velika petorka“, koja to svodi na pet dimenzija – otvorenost, savesnost, ektraverzija, saradljivost i neuroticizam.

Svaka se naknadno deli na dodatne osobine, tako da neuroticizam, na primer, obuhvata preteranu brigu, ruminaciju (psihološki fenomen neprestanog i ponavljanog razmišljanja o negativnim mislima, problemima i lošim iskustvima iz prošlosti ili sadašnjosti) i emocionalnu nestabilnost, a ekstraverzija obuhvata asertivnost i društvenost.

Psiholozi su nekada verovali da je ličnost prilično nepromenljiva.

„Neke od mojih kolega su još 1980-ih tvrdile da je ona fiksirana do 30. godine i tome slično“, kaže Brent Roberts, profesor psihologije sa američkog Univerziteta u Ilinoisu i jedan od najuticajnijih istraživača ličnosti.

„U poslednje tri decenije pojavilo se mnogo istraživanja koja su ublažila taj stav.“

Psiholozi su utvrdili da ljudi imaju običaj da postanu manje neurotični, a savesniji i saradljiviji tokom životnog veka.

Istraživači sada misle da ove promene „potiču od biološke zrelosti i nagomilanih životnih iskustava koja podstiču na odgovornost kod odraslih osoba“, kaže Mirjam Stiger, istraživačica promene ličnosti sa Univerziteta primenjenih nauka i umetnosti u Lucernu, u Švajcarskoj.

Poslednjih godina, psiholozi su sproveli više studija o promenama ličnosti i novija istraživanja ukazuju na to da možemo da ubrzamo ovaj efekat putem svesnih odluka.

Sve veći broj studija sugeriše da ciljanim intervencijama za samo nekoliko meseci možemo da postignemo nivoe promene ličnosti koje obično viđamo tokom čitavog života.

Za moj eksperiment imala sam na raspolaganju svega šest nedelja.

Početak

Moja prva stanica bio je onlajn test ličnosti.

Htela sam da procenim gde se trenutno kotiram u ‘Velikoj petorci’.

Ispostavilo se da sam, pored neuroticizma koja skače u nebesa, takođe vrlo „otvorena“- otvorenija od 93 odsto ljudi.

Otvorenost ukazuje na prihvatanje novih iskustava i ideja, tako da sam to shvatila kao uopšteno pozitivnu stvar.

Moja savesnost je takođe bila veoma visoka, što nije bilo veliko iznenađenje, budući da sam bila okorela štreberka u školi i još iskazujem zlosrećnu sklonost ka perfekcionizmu.

Moja saradljivost nije bila loša, ali nije bila baš ni sjajna.

Visoki rezultati u saradljivosti obično znače da ste uviđavni, spremni na saradnju, imate poverenja u druge i omiljeni ste u društvu.

Tu sam bila u 50 odsto ispitanika.

Bilo je nekoliko pitanja na koja mi je žao što nisam odgovorila drugačije, ali još nisam bila dostigla taj nivo.

Nevoljno sam se složila da sam generalno gledano „podozriva prema namerama drugih“ i nisam se složila da „imam prirodu sklonu praštanju“.

U studijama ličnosti, model Velikih pet osobina meri ljude po pitanju pet karakternih osobina, mada je kritikovan zbog preteranog pojednostavljivanja složenih ličnosti.

Moj neuroticizam bi mogao da bude najgora stvar u vezi sa mojom ličnošću, ali daleko od toga da je to jedina stvar koju bih menjala.

Kao mnoge knjiške i introvertne osobe, odrasla sam mučena idealizovanom slikom ekstrovertnog društvenog leptira, koji maše džinovskim krilima bezobrazno blizu mog krhkog samopouzdanja.

U jednom trenutku sam pomislila da bih možda mogla to i da postanem, ali sam se odavno pomirila sa tim da to nikada neću biti.

Uprkos tome, malo više ekstraverzije ne može da škodi – naročito kad se ima u vidu da sam se nedavno preselila u novi grad, gde moj partner i ja ne poznajemo nikoga i željni smo da steknemo nove prijatelje.

Tipično, ljudi žele da postanu ekstrovertniji i savesniji, a manje neurotični.

Želela sam da budem malo više ekstrovertna, mnogo manje neurotična i malo manje savesna, jer to vodi ka perfekcionizmu.

Želela sam da postanem i saradljivija, zato što mislim da je nedostatak vere u druge ljude jedna od stvari koja hrani moj neuroticizam.

S druge strane, mnogi kažu da žele da postanu manje saradljivi zato što taj kvalitet vezuju sa tim da vas drugi lako obrlate, kaže Roberts.

(Istina je da manje saradljive osobe obično zarađuju više novca).

Put do promena

Na času joge, pri kraju šeste nedelje eksperimenta, zatekla sam sebe kako radim nešto maltene nezamislivo – spontano sam pokrenula neobavezni razgovor sa osobom na prostirci kraj moje.

Studije pokazuju da društveno prihvatljive promene u našim ličnostima mogu da transformišu naše živote nabolje.

Niži neuroticizam i viša ekstraverzija posebno su povezani sa većim zadovoljstvom u životu.

Ali kako ih postići?

Studija iz 2019. godine, koju je predvodio psiholog za ličnosti Nejtan Hadson sa Južnog metodističkog univerziteta u Teksasu, bavila se time da li aktivna intervencija može vremenom da promeni ciljane osobine.

Istraživači su zamolili studente učesnike da odaberu aspekte vlastite ličnosti koje bi voleli da promene i da potom završe nedeljne izazove koji će „dovesti njihove misli, osećanja i ponašanja u sklad sa njihovim željenim osobinama“.

Posle 15 nedelja, rezultati su ukazivali na to da su studenti uspevali da ostvare male ali statistički značajne promene u njihovim željenim osobinama, među kojima su ekstraverzija, savesnost i neuroticizam, ali ne i otvorenost i saradljivost.

Oni koji su završili više izazova prošli su kroz najveće transformacije.

Stiger je sprovela sličnu intervenciju 2021. godine, koja je takođe proizvela željene promene u ekstraverziji, savesnosti, neuroticizmu i saradljivosti, ali ne i u otvorenosti.

Te promene su ostale i za vreme provere posle