POJAVILI SE NOVI DETALJI: Kako radi Vučićev ansambl i ko je u njemu?

Surova manipulacija sa pozicija moći bi da izoluje pojedinca, natera ga da nikom ne veruje, sem vođi, da se skloni i prepusti matici. Ukoliko birate činjenice, debatu, demokratiju, uočavate obrasce laži i prepoznajete manipulatore, na dobrom ste putu imuniteta protiv mehanizama, kao što je Vučićev ansambi, kaže Milijana Rogač, urednica Istinomera, ukazujući na načine borbe protiv propagande koju režim plasira.

Rogač navodi da u ovom okolnostima, treba pažljivo birati kome dajete svoju pažnju, vreme, poverenje, emocije.

– Čuvati svoje mentalno zdravlje i koncentraciju, to je već ozbiljna pobuna u vremenu propagande i represije. S druge strane, učestvovanjem u zajednici i kreiranjem zajednice, čuvaju se slobode, razgovor, zainteresovanost građana i publike za teme od javnog interesa – ističe ona u razgovoru za Danas povodom analize koju su uradili timovi Istinomera i Crte.

Analiza pokazuje da u šahovskoj igri predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, sa percepcijom javnog mnjenja tačno se zna ko koju ulogu igra.

“U proizvodnji magle i spinova učestvuje uigran “ansambl” političkog vrha, medijskih uposlenika, dežurnih stručnjaka, kulturnih radnika. Centralno mesto ima Vučić, kao vrhovni pripovedač, moralni autoritet i spasitelj“, navodi se u analizi.

Prema njoj, domaća propaganda nije nužno koncentrisana na ubeđivanje, već na upravljanje emocijama javnosti i održavanju osećaja stalne pretnje, a po potrebi Vučić simulira ograđivanje od pojedinih segmenata ansambla i narativa, posebno onda kada mogu da ugroze njegov imidž pred međunarodnom zajednicom, što spolja stvara sliku „umerenog“ lidera.

Analiza je rađena u jeku političke krize u Srbiji, od januara do juna 2025, kada je propaganda mreža dostizala vrhunac aktivnosti. Mapirano je 54 aktera koji duže određene teme, prate ili ih potvrđuju.

Brnabić, Vučević i Mali u jezgru

U vrhu komunikacione piramide, utvrđeno je u analizi, nalaze se Ana Brnabić, predsednica Skupštine, Miloš Vučević, lider SNS i predsednikov savetnik, i Siniša Mali, ministar finansija u ulozi velikih vezira. Oni su jezgro koje nosi dominantne poruke režima.

Brnabić je prva linija odbrane Vučića. Zadatak su joj obračunavanje sa neistomišljenicima i kritičarima režima, ekstremno veličanje i viktimizacija Vučića, kao i to da podseća javnost da je epicentar uspeha i stabilnosti – Vučić.

Vučević održava državotvorni i „meki“ nacionalistički diskurs, uvodi nacionalističke poruke i produbljuje polarizaciju. Dok, Mali priča o uspehu i stabilnosti i afirmiše Vučića upravo kroz kroz ekonomske uspehe.

Uz njih tu je i 51 akter, oni su podeljeni po ulogama.

Ostale uloge

Operativci su politički funkcioneri i partijski akteri, analitičari i eksperti iz kvazi-nezavisnih centara, instituta i organizacija bliskih vlasti. Među njima su i profesori i naučni radnici, urednici, novinari i voditelji, zatim bezbednosni i paraobaveštajni kadar. U ovu grupu spadaju i umetnici, kulturni radnici, kao i biznismeni. Režim najviše ulaže u one koji deluju kao „stručni” i „neutralni”, jer se upravo kroz njih propagandna poruka maskira u depolitizovani stav.

Zatim su tu glasnogovornici koji prenose ključne poruke i zadaju ton. Najčešće koriste diskvalifikaciju, dramatizaciju i defanzivne narative.

Legitimizatori daju „stručno“ i analitičko opravdanje režimskih stavova. Objašnjavaju poteze vlasti jezikom nauke, bezbednosti, prava i morala.

Ideološki čuvari održavaju narative o ugroženosti, povezuju unutrašnje i spoljne pretnje, pozivaju na jedinstvo i lojalnost.

Promoteri uspeha održavaju narativ o stabilnosti, ekonomskim uspesima i „zlatnom dobu“.

Moralni arbitri opravdavaju režim kroz moralne, religiozne i tradicionalne vrednosti, a osuđuju „nasilje“ i „izdaju“ kroz vrednosne sudove, šireći narativ o pristojnoj i normalnoj Srbiji nasuprot nasilnika i neprijatelja Srbije.

Bezbednosni operativci proizvode narative o redu, zakonu, institucijama i odgovoru države. Oni referišu na institucionalni poredak, policijske i bezbednosne aspekte, opravdavaju mere države i kreiraju osećaj pretnje.

Kada je reč o odnosu Vučića i ansambla, utvrđeno je da Vučić akterima u ansamblu daje moć da plasiraju, šire i pojačavaju narative koji jačaju njegovu poziciju i tako što učvršćuju njegovo biračko telo, udaljavaju neistomišljenike od politike i normalizuju represiju i demonizaciju protivnika.

Dinamika između ansambla i Vučića funkcioniše kao dvosmerna eho-komora. Odozgo nadole: predsednik formuliše okvir, ansambl ga pojačava i „pakuje“ za različite publike. Odozdo nagore: proksiji lansiraju probne, često radikalne poruke; Vučić zatim bira koje motive uzima i ugrađuje u svoj narativ, čime ih naposletku pretvara u zvaničan stav države.

Dominantni narativi

Dominantni narativi svih meseci, koji su stalno reciklirani, odnosili su se na unutrašnje neprijatelje (opoziciju, kritičare, NVO), sledeći narativ je da su protesti nasilni, zatim to da se “srpski narod mora da se ujedini jer smo ugroženi”, pa da spoljni neprijatelj ruši Srbiju, narativ “zlatnog doba”, “obojene revolucije”, tu je i moralna superiornost vlasti i Vučića i na kraju Vučić kao spasitelj i racionalni vođa. Naravno, Vučić je epicentar svih narativa.

Odgovarajući na pitanje zasto je javnost tako lako izmanipulisana ovim ansamblom, Rogač kaže da se Vučićev ansambl koristi ne samo za manipulaciju, već i za kreiranje javnog mnjenja, ali i anesteziranje javnosti.

Ozbiljna mašinerija je duboko institucionalizovana

– Ovo istraživanje u jeku političke krize pokazalo je da to rade kroz zastrašivanje, obmanjivanje i demotivisanje građana da učestvuju u političkom životu. Konstantnim pretnjama, pričom o opasnosti i neprijateljima, plaše i iscrpljuju ljude. Pokušavajući da ih gurnu nazad u privatne svetove, što dalje od građanskih inicijativa, ulica i javnosti. Tako da ne bih rekla da lako manipulišu, jer ipak su morali da organizuju ceo mehanizam da bi kreirali paralelnu sliku stvarnosti – objašnjava ona.

FOTO: Print skrin Youtube Dnevnik NovaS

Dodaje, da ta režirana igra, s Vučićem kao spasiocem, vrhovnim naratorom i brižnim liderom, podrazumeva popriličan broj ljudi, resursa, medija, stranačkih, kao i institucionlanih kanala komunikacije.

– Ova ozbiljna mašinerija je duboko institucionalizovana. Pa ipak i uz nju takvu, pokazalo se u proteklih godinu dana, da postoje građani koji su imuni i otporni – kaže Rogač.

Upitana hoće li se ovaj uočeni vid propagande menjati kako se krize menjaju ili će prestati da funkcioniše, konstatuje da vlast počiva na manipulacijama i da se godinama vladalo kroz svakodnevnu proizvodnju spina, a