NOVI PODACI: Studija potvrđuje: Ova česta navika pre spavanja utiče na bolji san

Ispostavilo se da čitanje knjige u krevetu poboljšava kvalitet sna više nego samo gašenje svetla i odlazak na spavanje. Ova navika aktivira moždane sisteme za pamćenje, jezik i emocije, a fokusirana pažnja pomaže telu i umu da lakše pređu u stanje sna.

U decembru 2019. godine, 991 odrasla osoba učestvovala je u onlajn studiji koja je ispitanike podelila u dve grupe – one koji čitaju pre spavanja i one koji ne čitaju, piše Miss7.

San se poboljšao kod 42% čitalaca, u poređenju sa 28% nečitalaca. Studiju je vodila dr Elejn Finukejn sa Univerziteta u Golveju u Irskoj.

Finukejn je učinio studiju što realnijom, pa su učesnici koristili sopstvene knjige i čitali u svojim sobama.

Iako subjektivne procene kvaliteta sna nisu toliko pouzdane kao neurološka merenja, nalazi ukazuju na to da večernji period pre spavanja igra važniju ulogu nego što bi se moglo pomisliti.

Kako čitanje utiče na mozak

Skeniranje mozga pokazuje da efekti čitanja traju dugo nakon što spustite knjigu, posebno kada se rutina ponavlja iz noći u noć. U jednoj studiji, ljudi koji su čitali roman uveče pokazali su veću povezanost između različitih regiona mozga sledećeg jutra nego pre nego što su počeli da čitaju. Ove promene odražavaju neuroplastičnost — sposobnost mozga da se preoblikuje sa iskustvom — a ne fiksnu mapu moždanih krugova.

Jedno veče čitanja neće preoblikovati vaš mozak, ali rezultati ukazuju na to da redovno ponavljanje navike može postepeno ojačati neuronske veze.

Čitanje, san i pamćenje

Informacije se bolje pamte kada vas čitanje tera da se prisetite detalja i povežete ih sa novim događajima u priči. U hipokampusu, duboko u mozgu, neuroni povezuju nove činjenice sa postojećim znanjem. Jedna recenzija je opisala san kao vreme kada mozak konsoliduje novonaučene informacije. Čitanje pre spavanja povezuje učenje sa snom koji sledi, što može podstaći bolje pamćenje informacija.

Priče grade empatiju

Priče podstiču društveno razumevanje tako što vas teraju da pratite ciljeve, greške i skrivene emocije likova kako se zaplet odvija. Ovo mentalno praćenje oslanja se na teoriju uma, sposobnost da se zaključi šta drugi misle, čak i kada su likovi izmišljeni. U pet eksperimenata, odrasli su postigli više rezultate na testovima društvenog razumevanja nakon čitanja književne fikcije nego nakon čitanja drugih tekstova. Kratkoročne koristi mogu izbledeti, tako da se najpouzdaniji efekat verovatno postiže redovnim čitanjem koje održava ovu veštinu aktivnom.

Zahtevniji tekstovi podstiču dublje razmišljanje

Složenija publicistika može usporiti tempo čitanja jer svaka tvrdnja zahteva brzu proveru i mentalnu procenu. Ovaj napor aktivira prefrontalni korteks – region mozga koji podržava planiranje i samokontrolu – dok procenjujete predstavljene argumente i logiku. Postavljanje pitanja poput „koji je glavni argument autora?“ može vam pomoći da ostanete fokusirani kada poglavlje postane izazovno, posebno kasno noću. Međutim, dobra procena i dalje zavisi od toga koliko je izvor pouzdan – a čitanje noću može imati i suprotan efekat ako je sadržaj uznemirujući ili izaziva anksioznost.

Izgradnja kognitivnih rezervi

Tokom godina, mentalno zahtevni hobiji mogu pružiti izvesnu zaštitu od usporavanja koje dolazi sa godinama, čak i kada se u mozgu dešavaju promene povezane sa starenjem. Naučnici ovu zaštitu nazivaju kognitivnom rezervom – akumuliranim mentalnim kapacitetom koji štiti mozak – a čitanje može doprineti tome. U jednoj grupi starijih osoba, oni koji su se bavili većim brojem kognitivnih aktivnosti u slobodno vreme imali su manji rizik od demencije. Podaci posmatranja ne mogu dokazati da je čitanje izazvalo ovu zaštitu, ali podržavaju ideju da kognitivno angažovanje može usporiti pad kognitivnih funkcija.

Čitanje pre spavanja smanjuje stres

Stres akumuliran tokom dana može se zadržati do večeri, što održava mozak aktivnim kada mu je potreban mir. Tiho čitanje usmerava pažnju na jednu stvar, što može smiriti užurbane misli i smanjiti fizičku napetost pre spavanja. Štampane stranice vas ne bombarduju obaveštenjima i beskrajnim fidovima, a ova pauza od stalnih digitalnih stimulansa pomaže nervnom sistemu da se smiri. Veoma napete radnje mogu imati suprotan efekat, pa su mirniji naslovi obično bolje prilagođeni ako već imate problema sa spavanjem.

Zašto večeri pomažu

Večernji sati su obično mirniji i manje haotični, što olakšava fokusiranje na duži pasus ili poglavlje. Sa manje ometanja, mozak će verovatnije povezati nove ideje sa događajima tog dana, umesto da bude ometan zadacima. Predvidljive večernje rutine takođe uče mozak da očekuje pauzu nakon čitanja, što može vremenom učvrstiti naviku. Međutim, večernje čitanje se takmiči sa umorom, pa kraće sesije imaju tendenciju da bolje funkcionišu od dugih „maratonskih“ poglavlja koja često završavaju preskakanjem stranica.

Čitanje pre spavanja i kvalitetan sanRutina se zadržava kada je dovoljno jednostavna da je možete ponavljati u vašim najprometnijim noćima, čak i kada vam je motivacija niska.Odvajanje 15-20 minuta za čitanje može vam pomoći da smirite um bez odlaganja vremena za spavanje.Pisanje kratke beleške nakon poglavlja stimuliše prisećanje, a taj dodatni podsticaj može vam pomoći da bolje zapamtite informacije.Doslednost je važnija od žanra, ali izbor tema koje vas zaista angažuju može vam mnogo olakšati da se pridržavate navike.Čitanje pre spavanja se pokazalo korisnim u velikoj studiji, a druga istraživanja su povezala redovno čitanje sa jačim vezama mozga i boljim društvenim veštinama.Više budućih studija koje prate moždane signale i dugoročno zdravlje mogle bi otkriti ko ima najviše koristi od večernjeg čitanja i kako vreme i vrsta knjige utiču na njegove efekte.

Studija je objavljena u časopisu Trials.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.