VAŽNO: Krizni tim koji vodi EU: Sastanci u bunkeru dizajniranom da onemogući prisluškivanje

Kada se EU suoči sa krizom, svetla se pale u ultra‑sigurnoj sobi duboko u zgradi u Briselu u kojoj se nalazi Evropsko veće.

Tokom protekle godine, svetla su se palila češće nego ikad, ukazuje Politico.

Kompleks prostorija, uključujući i „bunker“ u podrumu dizajniran da onemogući prisluškivanje, mesto je sastanka ambasadora EU koji sada igraju veću ulogu nego ranije u odlučivanju o reakcijama bloka na najveće izazove našeg vremena.

Od pretnji Donalda Trampa da će pripojiti Grenland i uvođenja uvoznih tarifa, preko sukoba u Gazi i Ukrajini, do mogućih udara na Iran i šire zabrinutosti oko evropske ekonomije, ova formacija najmoćnijih nacionalnih predstavnika koji stalno borave u Briselu postaje sve važnija.

Poznata u briselskom žargonu kao Coreper II (skraćeno od Committee of Permanent Representatives), grupa postoji isto koliko i EU.

Postepeno sebi daje veća ovlašćena da donosi odluke – ne samo da bi blok efikasnije funkcionisao, već i kao protivteža sve moćnijoj Evropskoj komisiji, izvršnoj grani EU.

„Čak i pre početka našeg predsedavanja (Savetu EU), rekla sam kolegama da ćemo održavati dva Corepera nedeljno – umesto uobičajenog jednog“, rekla je Agnješka Bartol, poljska ambasadorka pri EU, koja je predsedavala sesijama tokom šest meseci poljskog predsedavanja prošle godine.

„Bilo je sve više stvari koje je trebalo rešiti, i nisam želela da Coreperi traju do duboko u noć“.

Tokom danskog predsedavanja koje je sledilo nakon poljskog, grupa se sastajala svakodnevno uoči važnih odluka o tome kako obezbediti da Ukrajina ne ostane bez novca, pri čemu je najveći zadatak bio pronaći rešenje za zabrinutost Belgije i drugih oko korišćenja zamrznutih ruskih sredstava za finansiranje kredita.

Pod trenutnim predsedavanjem Kipra, Coreper II se sastaje i do tri puta nedeljno.

U januaru su ambasadori pozvani u nedelju uveče, samo nekoliko sati nakon što je američki predsednik Donald Tramp zapretio uvođenjem visokih tarifa saveznicima u pokušaju da pripoji Grenland.

Bio je to prvi put da se EU sastala kako bi razmotrila odgovor i već u roku od nekoliko sati postignut je širok dogovor. Coreper je sebi dao fleksibilnost i mandat da brzo reaguje na događaje, dok bi ranije morali da se pozivaju nacionalni lideri, što je značajno usporavalo donošenje odluka u EU.

Šale i otvorena diskusija o problemima

Format se daleko odmakao od svojih početaka pre više od pola veka kao pripremno telo, kažu četvoro diplomata koje su u poslednje dve godine prisustvovale Coreperu. Taj proces je počeo tokom pandemije kovid-19, kada su ministri morali da se uključe putem video konferencija.

U sobi, ambasadori često prelaze između svojih mesta u unutrašnjem redu da bi konsultovali eksperte i savetnike koji sede iza njih, uključuju se u slobodnu debatu okrećući tablu sa imenom svoje zemlje. Pravni predstavnici daju savete o kompleksnim pitanjima, dok ambasadori sa strane razmenjuju šale i otvoreno izražavaju brige.

„Ove stvari moraju funkcionisati na bazi konsenzusa a ako želiš konsenzus, moraš verovati Coreperu da ga pronađe“, rekao je jedan diplomata EU koji je prisustvovao razgovorima i kome je, kao i drugima u ovom tekstu, dozvoljeno da govori anonimno o poverljivim sastancima.

„To je mesto gde se mogu posredovati kompromisi. Naravno, ambasadori su strastveni u zaštiti interesa svojih zemalja, ali pokušavaju da sagledaju stvari iz perspektive drugih“.

Zvanično, Coreper nije telo koje donosi odluke. Ali oni koji su bili u sobi kažu da su granice u poslednjih nekoliko godina sve zamućenije.

„Ako smo iskreni, to je zaista mesto gde se donose odluke“, rekao je drugi diplomata, navodeći da iako nacionalni lideri redovno moraju formalno potvrditi njegove odluke, brzina geopolitike znači da neke stvari ne mogu čekati mesece između samita lidera.

„Sve je više pitanja koja su previše politička za ekspertske grupe, ali previše tehnička za političare, gde moramo detaljnije razraditi stvari pre nego što odu do lidera“, rekao je treći diplomata. „I to je Coreper“.

Geopolitička neizvesnost

Ta uloga postala je jasnija od kada je predsednik Evropskog saveta Antonio Košta stupio na dužnost 2024. godine. On i njegov tim dobili su pohvale iz prestonica što su uspeli da redovne samite lidera svedu na jednodnevne događaje, za razliku od višednevnih pregovora ranije, dogovarajući ključne pozicije među ambasadorima pre sastanaka.

Njegov šef kabineta Pedro Lurti često prisustvuje Coreperu, kao i glavni savetnik predsednice Komisije Ursule von der Leyen, Bjorn Sajbert.

U isto vreme, Coreper II – koji se istorijski fokusirao na ekonomiju, unutrašnje poslove i spoljnu politiku – sada se bavi pitanjima koja su ranije bila odgovornost njegovog „sestrinskog“ formata, Coreper I, koji se sastaje kako bi razmatrao specifične tehničke datoteke vezane za različite oblasti politike.

Sa spornim temama kao što su energija, klimatske promene i birokratija koje postaju prioriteti za lidere, ambasadori Coreper II sada pregovaraju i o njima.

Jedan od odgovora na geopolitičku neizvesnost sa kojom se EU suočava jeste da se Komisija uključila u oblasti koje su tradicionalno bile nacionalne kompetencije, poput odbrane i stanovanja. Coreper II je ključan da osigura da zemlje članice prate njen rad, bez usporavanja procesa ili čekanja mesecima dok se lideri ne sastanu i ne potvrde odluke, rekli su diplomate.

„Kada smo pregovarali o američkom trgovinskom sporazumu, Coreper je stalno bio aktivan“, rekao je jedan zvaničnik Komisije, žaleći se na pojačanu kontrolu iz prestonica.

Ali za ambasadore, mogućnost da se izjasne o ključnim pitanjima i da se spreči da Brisel deluje previše daleko bez mandata zemalja članica upravo je suština.

„Coreper se gradi na dva principa“, rekla je Bartol, poljska ambasadorka. „Međusobno poverenje i bez iznenađenja“.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.