„Izađi, izbori se!“: Osmomartovski marš u Beogradu – aktivistkinje zahtevaju održavanje prevremenih parlamentarnih izbora

Aktivistkinje: Žene na izborima žele antifašističku opciju

N1/Lea Apro

Kolektiv “Osmi mart, svaki dan” ovogodišnji marš posvećuje zahtevu za pravedne izbore, jer smatraju da zahtev studenata i građana za prevremene parlamentarne izbore „nije tehničko pitanje, već deo feminističke i antifašističke borbe za pravedno društvo“.

Pročitaj i ovo:
PRENESENO: Odluka Osnovnog suda u Nikšiću: Acu Đukanoviću određen pritvor

Podsećaju da pravo glasa ženama “nije dato, već izboreno kroz dugotrajnu borbu” koja je bila i “emancipatorska i antifašistička”.

Predstavnica kolektiva “Osmi mart, svaki dan” Vanja Petrović izjavila je na konferenciji za medije, da žene ne žele “bilo kakve izbore, već one, u kojima mogu da biraju antifašističku opciju”.

Pročitaj i ovo:
TEMA O KOJOJ SE PRIČA: Izložba Nikoline Nikolić „Zapisi 72“ u Aleksić Galeriji: Slikarstvo kao prostor unutrašnje energije i materije

Pročitala je potom proglas kolektiva “Osmi mart, svaki dan”.

„Tražimo naše osnovno demokratsko pravo – tražimo izbore. I to ne bilo kakve, odbijamo da biramo manje zlo. Hoćemo da biramo i budemo birane, za šta su se naše pretkinje izborile, pobedivši fašizam pre osamdeset godina. One se nisu predale, one nisu pristajale na manje. Zato su bile među najnaprednijim ženama Evrope svoga vremena. I mi opet biramo antifašizam! Danas to znači odbijanje da naše živote oblikuju prinuda, strah i nasilje, već biramo solidarnost, jednakost i pravednost. Nećemo ratnu industriju, nećemo mržnju ni prema kome, nećemo da nam zemlju otimaju korporacije, da odlučuju o našim telima, da radimo za siću i strahujemo za penziju, i da li ćemo je dočekati. Zato antifašizam!“, stoji – između ostalog – u proglasu kolektiva “Osmi mart, svaki dan”.

Pročitaj i ovo:
Neprijatan trenutak na dodeli Oskara: Tekstopisci KPop Demon Hunters govor završili iza scene

Petrović je za portal N1 objasnila da su se opredelile za antifašističku opciju, jer ona “podržava i neguje život”.

„Mi ne želimo da biramo između dvoje fašista, da biramo manje fašističku opciju. Vidimo da nam je potrebno društvo koje će da bude više socijalno, da podržava sve ono što je ženama i ljudima potrebno i generalno. Želimo manje korupcije, manje ratne industrije, manje betona, a više igrališta, više škola, znači sve što nam treba da gradimo život. U tom smislu nam je bilo bitno, da govorimo o antifašizmu u kontekstu izbora, ali takođe i zbog toga što ne vidimo nužno tu artikulaciju u nekom mejnstrim diskursu o izborima“, rekla je za portal N1 predstavnica kolektiva “Osmi mart, svaki dan”.

Vanja Petrović je dodala da su o ulozi žena u izgradnji demokratskog društva razgovarali i sa predstavnicima Studentskog pokreta.

„Mi smo dobili podršku Studenskog pokreta, oni će da pozovu na marš, što je za nas bilo vrlo bitno. Da se na neki način ovaj marš koristi ne samo kao podrška ženama, već kao prilika da na neki način edukujemo mlađe generacije o tome, koju ulogu su žene igrale u nastanku jednog demokratskog društva i da signaliziramo da se sva ta prava mogu vrlo lako izgubiti”, istakla je za portal N1 Petrović.

“Osmi mart, svaki dan”

Kolektiv „Osmi mart, svaki dan“ već u samom nazivu poručuje, da žena ne bi trebalo da se setimo samo 8. marta.

„Nekako je kontrateža toj ideji da se samo osmog marta setimo žena, u smislu da im kupimo cveće. Osmi mart je dan kada se borimo za svoja prava, za radnička prava žena, i ta prava još uvek nisu u potpunosti postignuta. Zbog toga postoji potreba da se svaki dan borimo za ta prava, u svim aspektima života. Znači, bitno je da se žena setimo svakog dana“, pojasnila je za portal N1 Vanja Petrović.

Predstavljen Manifest žena Srbije za novi društveni ugovor

N1/Lea Apro

U kontekstu „rastućeg autoritarizma, militarizacije i napada na rodnu ravnopravnost, feministički pokret stoji pred ključnim izazovima“ na koji Ženska platforma za razvoj Srbije (ŽPRS) pruža odgovor u vidu Manifesta žena Srbije za novi društveni ugovor.

Koordinatorka Ženske platforme za razvoj Srbije Marija Srdić predstavila je Manifest i najavila kampanju, koja će započeti na Osmomartovskom maršu u Beogradu.

Manifest je inače rezultat zajedničkog rada učesnica konferencije „25 godina Palićkog procesa: REPRESIJA. POBUNA. PROMENA.” koju je Ženska platforma organizovala, uz podršku Fondacije Friedrich Ebert Stiftung, okupljajući više od 100 žena iz različitih sfera života.

ŽPRS ističe, da je posebno dragoceno što su na pomenutoj konferenciji učestvovale studentkinje i žene angažovane u zborovima i građanskim inicijativama tokom proteklih godinu dana.

Žene traže promenu sistema

Srdić je na konferenciji za medije citirala deo Manifesta žena Srbije za novi društveni ugovor, koji je donet 29. novembra prošle godine u Beogradu.

“Mi, žene u Srbiji, više ne tražimo samo ravnopravnost, već promenu sistema, kako bi društvo postalo pravedno, održivo i humano: za dostojanstven život svih, za slobodu bez straha, za društvo koje pripada svim građankama i građanima. Naš cilj je demokratija koja neguje, ne dominira. Ekonomija koja osnažuje, umesto sadašnje koja iscrpljuje. I politika koja služi, a ne vlada”, piše u Manifestu žena Srbije za novi društveni ugovor.

Koodrinatorka ove organizacije navela je da su odgovori ŽPRS na krizu u našem društvu zasnovani na feminističkim vrednostima i pobrojala glavne postulate manifesta.

„Pravda je kreativna vrednost, ne privatna nagrada i privilegija. Život na prvom mestu, a ne profit. Solidarnost je politički čin otpora hierarhijama moći. Politika treba da sluša, brine i uključuje. Intersekcionalnost je alat pravde i osnova za transformaciju društva. Novo društvo je održivo, pravedno i nenasilno prema telu, radu i prirodi. Država mora biti garant sloboda, a ne saučesnik u represiji i nasilju. Bez znanja nema slobode, a bez slobode nema ni demokratije. Mi ne tražimo ravnopravnost u stvarom svetu, mi gradimo novi svet. To su neke centralne poruke manifesta“, napomenula je u predstavljanju manifesta Marija Srdić.

Kampanja se, nakon Beograda, nastavlja u Kuli, Nišu i Boru

Koordinatorka ŽPRS objavila je da na Osmomartovskom maršu započinju svoju kampanju predstavljanja Manifesta žena Srbije za novi društveni ugovor. Najavila je da će prva tri grada koja će posetiti biti Kula, Niš i Bor.

Dodala je da će o datumima i mestima sledećih događaja kasnije obaveštavati javnost preko društvenih mreža, nakon što sve utanače sa saborkinjama iz tih mesta.

„Svakako ćemo imati ulične akcije na kojima ćemo promovisati manifest u komunikaciji sa građanima i građankama iz tih sredina. U tim mestima ćemo organizovati i razgovore. To nam je velika prilika da se sretnemo sa ženama iz zborova, sa studentkinjama iz gradova, gde su u toku izborne kampanje, a svakako i sa kandidatkinjama koja nastupaju na tim (lokalnim) izborima. Mislimo da će ti događaji biti istovremeno i dobra prilika da razgovaramo o gorućim temama u svakoj od tih sredina“, objasnila je Srdić.

U Narodnooslobodilačkoj vojsci učestvovalo 100.000 žena, od kojih je 25.000 izgubilo život

Koordinatorka Ženske platforme za razvoj Srbije govorila je za portal N1 o važnosti 8. marta.

„Osmi mart je onaj dan u godini, kada se sećamo žena koje su položile živote za slobode i prava koja mi danas uživamo. Ove godine, ističući antifašizam kao vrednost koju feministički pokret baštini, mi slavimo borbu partizanki i Antifašističkog fronta žena (AFŽ). To je naša tradicija. Od ogromne važnosti je negovanje svesti da je u redovima Narodnooslobodilačke vojske bilo više od 100.000 žena od kojih je njih 25.000 položilo život u toj borbi. AFŽ je ispostavio zahtev i izborio prava za žene Jugoslavije – socijalna, radna, politička“, konstatovala je za portal N1 Marija Srdić.

„Napadnuta i ugrožena istorijska dostignuća žena“

Napomenula je međutim, da su ova istorijska dostignuća žena „napadnuta i ugrožena“ tokom poslednjih decenija.

„Konzervativne, profašističke, antifeminističke ideje i prakse su opasnost za naša dostignuta prava. Mi ih danas moramo prepoznavati, dekonstruisati i svom snagom im se suprotsaviti, baš onako kako su to beskompromisno radile naše prethodnice“, zaključila je za portal N1 koordinatorka ŽPRS Marija Srdić.

Ženska platforme za razvoj Srbije nastala zbog povezivanja

N1/Lea Apro

Koodrinatorka Ženske platforme za razvoj Srbije Biljana Maletin naglasila je na konferenciji za medije da je njihova platforma nastala sa idejom da povežu žene iz različitih delova i oblasti društva, odnosno žene iz političkih partija, sindikata, civilnog sektora, medija, odnosno iz svih profesija.

„Cilj nam je da zajedno promišljamo i pravimo politike koje će unaprediti položaj žene u Srbiji, i time povećati ravnopravnost u samoj zemlji. Prva inicijativa i prvi takav susret se desio 2000. godine pred ključne izbore u Srbiji, kada su žene civilnog sektora, političkih partija i sindikata bile visoko aktivne zajedno sa svim građanima Srbije. Mi smo već tada imale spremne promene nekih politika, zakona, znale smo šta želimo. Sastale smo se, to artikulisale i dogovorile se da će svaka iz svojih organizacija, iz svojih uloga zagovarati iste teme. Tražile smo prestanak ratne politike, političku participaciju žena, radna prava, zdravlje i sprečavanja nasilja prema ženama“, pristetila se početaka Maletin.

Ženska platforma za razvoj Srbije pre šest godina donela odluku da ne sarađuje sa SNS-om

Dodala je da je i nakon 2000. godine ova inicijativa nastavila da živi u povremenim susretima i preispitivanju javnih politika.

„Mi smo sve vreme bile okrenute ka državi, imajući u vidu da je država najveće prosvetitelj, najjači