ZBOG OVOGA SE DIGLA PRAŠINA: Putin zna kako da pronađe priliku u krizi: CNN analizira odnos Rusije prema Trampovom ratu protiv Irana

Ruski predsednik Vladimir Putin zna kako da pronađe priliku u krizi, i rat SAD i Izraela protiv Irana je najnoviji primer toga.

Putin je početkom godine pokazivao samopouzdanje u vezi sa svojom kampanjom da potčini Ukrajinu, uprkos ograničenom napretku na ratištu.

Međutim, početkom januara administracija američkog predsednika Donalda Trampa zadala je udarac ruskom ugledu kada je svrgnut venecuelanski predsednik Nikolas Maduro, strateški partner Moskve, u smeloj komandno‑specijalnoj akciji, piše CNN.

Kad je novi rat izbio u zalivskoj regiji, Putin je isprva izgledao kao da je na gubitku: američko‑izraelski udari usmereni na „odsecanje glave“ iranskom režimu ubili su iranskog vrhovnog vođu ajatolaha Alija Hamneija – još jednog dugogodišnjeg ruskog saveznika – i desetkovali iranske vojne ciljeve.

Strateško partnerstvo koje je Moskva potpisala sa Iranom delovalo je kao da nema stvarnu težinu.

Ipak, rat je stvorio novi kontekst u kojem Rusija ima koristi: globalna energetska kriza izazvana sukobom povećala je cene nafte i uvećala prihode ruske energetske industrije, što Moskvi daje fiskalnu prednost u odnosu na zapadne sankcije i ekonomske teškoće, prema međunarodnim analizama.

Putin je takođe istakao u nekoliko javnih poruka da je Rusija spremna da iskoristi trenutnu situaciju: naglasio je mogućnost snabdevanja energentima tržišta Evrope ako dođe do stabilne saradnje, pozvao ruske kompanije da iskoriste rast cena energenata, i naznačio da Moskva može igrati ulogu posrednika u krizi kako bi smanjila tenzije u regionu.

Ali uprkos geopolitičkoj slici, Putin izgleda da i dalje drži oči na svom glavnom cilju: razbijanju nezavisne Ukrajine.

U ponedeljak je lider Kremlja razgovarao telefonom sa Donaldom Trampom, što je njihov prvi razgovor od decembra. Prema saopštenju ruskog predsedničkog pomoćnika Jurija Ušakova, sat dug razgovor obuhvatio je glavno pitanje dana – američko‑izraelski rat protiv Irana – diskusije koje je Ušakov opisao kao „veoma sadržajne“.

Ključno je da je razgovor takođe dotakao Putinov sopstveni cilj. Ušakov je rekao da je američki predsednik „ponovio svoj interes da se sukob u Ukrajini što brže okonča primirjem kako bi se postiglo dugoročno rešenje“.

Trampovo viđenje tog dela razgovora bilo je nešto drugačije. Upitan o pozivu, Tramp je rekao da lider Kremlja „želi da bude od pomoći“ na Bliskom istoku, ali je dodao: „Rekao sam mu: ‘Možeš biti korisniji ako okončaš rat između Ukrajine i Rusije’. To bi bilo korisnije“.

Zvanično, Rusija je osudila američko‑izraelsku vojnu kampanju. Putin je izrazio saučešće povodom onoga što je u zvaničnoj poruci opisao kao „ubistvo“ bivšeg iranskog vrhovnog vođe. Ipak, Putin se držao po strani kada je reč o ličnoj kritici Trampa, kako su primetili mnogi posmatrači.

„Na kraju, suština bilo kog predloga od Putina možda neće mnogo značiti“, napisala je Hana Note, direktorka za Evraziju u Džejms Martin centru za neširenje nuklearnog oružja na X.

Nudeći da igra konstruktivnu ulogu, dodaje ona, Putin može ostvariti svoj glavni cilj – da laskа Trampu, ostane na njegovoj strani – što je važno u vezi sa ruskim ciljevima u Ukrajini.

Globalna energetska kriza pomaže Putinu

Ovaj razgovor sa Trampom dolazi u trenutku kada se ekonomska situacija Rusije čini promenljivom usled rastuće globalne energetske krize i efektivnog zatvaranja Hormuškog moreuza.

Cena nafte u ponedeljak je prešla 100 dolara po barelu, a stručnjaci upozoravaju da bi mogla dostići 150 dolara po barelu do kraja marta ako poremećaji u ovom ključnom vodnom putu budu trajali.

To je dobra vest za Rusiju, velikog izvoznika nafte. Štaviše, administracija Donalda Tramp privremeno je obustavila kampanju pritiska na Indiju, jednog od najvažnijih kupaca ruske nafte, omogućivši indijskim rafinerijama 30-dnevnu dozvolu da kupe rusku naftu koja je trenutno zadržana na moru.

Prošle godine, Ministarstvo finansija SAD uvelo je sankcije dve najveće ruske naftne kompanije i sekundarne tarife Indiji zbog kupovine ruske nafte, sve kao deo pokušaja da se zaustavi protok novca koji finansira ruski ratni aparat.

Na sastanku koji je održžan u ponedeljak sa najbližim savetnicima radi procene situacije na globalnim tržištima nafte i gasa, Putin je delovao optimistično.

„U trenutnim uslovima, konkurencija među kupcima za snabdevače energijom, za obezbeđenje stabilnih i predvidivih isporuka nafte i gasa, intenzivira se“, rekao je. „U tom smislu, svakako ne mogu da ne podsetim, i ne samo kolege u ovoj sali, već sve naše potrošače uopšte, da je stabilnost upravo ono po čemu su ruske energetske kompanije oduvek bile poznate“.

U poslednjim mesecima sposobnost ruskih državnih finansija da ostanu u ratnom režimu bila je dovedena u pitanje, usled rastuće inflacije i sve većeg budžetskog deficita. Perspektiva većeg prihoda od izvoza nafte i gasa sada ruskoj ekonomiji daje potencijalni „adrenalinski“ impuls.

Rusija takođe može imati dodatnu geopolitičku polugu u vezi sa ratom u Iranu.

Pored odbrambenih i bezbednosnih veza Moskve sa Teheranom – više izvora upoznatih sa američkim obaveštajnim izveštajima navodi da Rusija pruža Iranу informacije o lokacijama i kretanjima američkih resursa u zalivskoj regiji – Putin ima dugogodišnje lične odnose sa brojnim liderima na Bliskom istoku.

Početkom američko-izraelske vojne kampanje, Putin je vodio telefonske razgovore sa King Hamad bin Isa Al Kalifa iz Bahreina, predsednikom Mohamed bin Zajed Al Nahjan iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, emirem Katara Šeik Tamim bin Hamad Al-Tani i saudijskim prestolonaslednikom Mohamed bin Salmanom.

Ukrajina se obraća Iranu

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski takođe ima „karte“ za igranje u regionu: u poslednjim danima Ukrajinci su ponudili svoju stručnost u protivdelovanju iranskim dronovima Shahed, koji su napadali ciljeve širom zalivske regije.

Međutim, da li ta pomoć rezultira dobrim voljom u Vašingtonu, drugo je pitanje. Tramp je delovao ravnodušno prema izveštajima o tome da Rusija snabdeva Iran obaveštajnim podacima.

I dok je međunarodna pažnja usmerena na krizu na Bliskom istoku, Putin može primetiti da su zapadni kreatori politike odvučeni od Ukrajine, gde rat i dalje tinja. U poslednjim danima, ruski dronovi i projektili pogodili su ukrajinske gradove bez generisanja velikih naslova u medijima.

U analizi objavljenoj na X-u, Sem Grine, profesor ruske politike na Kraljevskom koledžu u Londonu sugerisao je da Putinova dugoročna „igra“ i dalje ostaje fokusirana na njegov odnos sa Trampom.

Prema njegovim rečima, ideja da Putin pati kada izgubi saveznike – bilo Asada, Madura ili Hameneija – postoji isključivo u glavama zapadnih analitičara i nema osnove u vidljivim činjenicama.

„Ne postoji apsolutno nikakav dokaz da mu je stalo, da to utiče na njegov autoritet kod kuće ili legitimitet u inostranstvu”, napisao je Grine.

Bez obzira na to kako se oseća zbog smrti iranskog vrhovnog vođe, Grine je dodao