(BLOG) Izrael tvrdi da je pogodio iranski kompleks za razvoj nuklearnog oružja, očekuje se prva poruka novog iranskog vođe

Zalivske države, saveznice SAD, odupiru se pritiscima Vašingtona da se aktivno uključe u rat protiv Irana, uprkos iranskim napadima na njihove teritorije, navodi se danas u analizi CNN.

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izrazio je iznenađenje što su zalivske zemlje „najviše pogođene“ iranskim projektilima, ističući da su napadi naveli te države da „insistiraju na uključenosti“.

Republikanski senator Lindzi Grejem, blizak Trampu, upozorio je da će uslediti „posledice“ ukoliko saveznici ne pristupe „zajedničkoj borbi“ protiv Irana.

Iranska Revolucionarna garda ispalila je preko 2.000 projektila na zalivske zemlje, pri čemu je 40 odsto njihove vatrene moći bilo usmereno na Izrael, a većina na arapske susede. Napadi su pogodili saudijsku rafineriju Ras Tanura (2. marta), katarske objekte, čime je zaustavljena proizvodnja LNG, desalinizacioni pogon u Bahreinu i druge ciljeve.

Zalivske države (Saudijska Arabija, UAE, Katar, Kuvajt i Bahrein) suočavaju se sa dilemom: ljutiti SAD, svog glavnog bezbednosnog garanta, ili sačuvati mogućnost normalizacije sa Iranom kao stalnim susedom nakon rata. One nemaju želju za punim učešćem u sukobu, videći ga kao prioritet bezbednosti Izraela nad arapskim saveznicima, što stvara nepoverenje i ograničava ofanzivne akcije.

Razlozi otpora uključuju dugoročne posledice šireg rata s kojima bi same morale da se nose nakon odlaska američkih snaga, kao u Avganistanu i Iraku, zatim potrebu za eventualnom normalizacijom sa Iranom uprkos „ogromnom jazu poverenja“, rizik od višestrukih frontova i ranjivost infrastrukture (vodosnabdevanje, nafta, LNG), navodi se u analizi.

Ujedinjeni Arapski Emirati održavaju defanzivnu poziciju – savetnik Anvar Gargaš izjavio je da Abu Dabi „neće biti uvučen u eskalaciju“. Katar je zaustavio proizvodnju LNG, što je podiglo evropske cene gasa za skoro 50 odsto. Saudijska Arabija i druge zemlje pregledaju strana ulaganja usled ekonomskih pritisaka.

Napadi su gotovo zaustavili saobraćaj kroz Ormuski moreuz, kroz koji prolazi petina svetske nafte, izazivajući najveći šok cena nafte u istoriji, sa upozorenjima da bi barel mogao dostići 150 dolara.

Iran koristi napade da odvoji Zaliv od SAD, dok Vašington i Izrael pritiskaju arapske saveznike na veće učešće. Analitičari ističu da bi pasivnost mogla oslabiti odvraćanje, ali zalivske zemlje preferiraju minimalnu podršku, putem otvaranja vazdušnog prostora i baza, umesto direktnih udara ili ciljanja iranske infrastrukture.