MEDIJI NAVODE: To potvrđuje i dokument CIA iz 1984.: Zašto je iransko ostrvo Karg koje su SAD bombardovale tako važno?

Ostrvo Karg je koralni sprud veličine oko trećine Menhetna, smešten samo 25 kilometara od iranske obale, u Persijskom zalivu.

Gotovo svakog dana milioni barela sirove nafte izlaze iz glavnih iranskih naftnih polja – uključujući Ahvaz, Marun i Gachsaran – kroz cevovode do ostrva, koje Iranci nazivaju „Zabranjeno ostrvo“ zbog strogih vojnih kontrola, piše CNN.

Njegove duge molove, koji se pružaju u vode dovoljno duboke da prime supertankere, čine ostrvo ključnim mestom za distribuciju nafte. Ostrvo prerađuje 90 odsto iranskog izvoza sirove nafte.

Ostrvo je dugo bilo ključno za iransku ekonomiju. Dokument CIA iz 1984. navodi da su objekti „najvažniji u iranskom naftnom sistemu, i njihovo kontinuirano funkcionisanje je od suštinskog značaja za iransko ekonomsko blagostanje“.

Lider izraelske opozicije Jair Lapid nedavno je rekao da bi uništenje terminala „paralisalo iransku ekonomiju i srušilo režim“.

Iran snabdeva oko 4,5 odsto globalne nafte, pumpajući svakodnevno 3,3 miliona barela sirove nafte i 1,3 miliona barela kondenzata i drugih tečnosti, prema Rojtersu.

Ostrvo je, prema podacima TankerTrackers.com, „učitavalo tankere bez prestanka otkako je rat izbio“, koristeći satelitske snimke, fotografije obale i podatke za praćenje pošiljki sirove nafte.

U nedeljama koje su prethodile američko-izraelskim napadima na Iran, izvoz sa Karga je povećan na skoro rekordne nivoe, navodi američka investiciona banka JP Morgan u biltenu koji je preneo Rojters.

Kapacitet skladištenja na Karg ostrvu procenjuje se na oko 30 miliona barela, a prema globalnom analitičaru trgovine Kpler, trenutno je tamo uskladišteno oko 18 miliona barela sirove nafte, prenosi Rojters.

Koji bi uticaj napadi mogli imati na rat i globalne cene nafte?

Iran je saopštio da će svaki napad na njegovu naftnu i energetsku infrastrukturu dovesti do odmazdnih udara na objekte u regionu koje poseduju američki saveznički naftni koncerni, preneli su iranski državni mediji, pozivajući se na vojno zapovedništvo u Teheranu.

Napadi SAD su povećali ulog u ratu, rekao je penzionisani vojni zvaničnik za CNN.

„Ovo više nije samo ‘uništiti vojsku, uništiti režim’, sada pokušavamo da pogodimo ekonomski život ove zemlje, potencijalno“, rekao je bivši brigadni general američke vojske Mark Kimit.

Kimit je dodao da SAD drže ostrvo „kao taoca“ kako bi osigurale da Iran dozvoli prolazak brodova kroz moreuz Ormuz, čije zatvaranje je već dovelo do naglog skoka cena sirove nafte.

„Ako se ta naftna infrastruktura pogodi, jasno je da će Iran napasti ostatak infrastrukture na Bliskom istoku“, rekao je on.

„U tom trenutku, cene nafte će jednostavno izmaći kontroli“, dodao je.

Ako bi naftni objekti na ostrvu Karg bili napadnuti, Iran bi mogao mesecima, a možda i više od godinu dana, obnavljati objekte, rekla je Muju Su, analitičarka u Kpler, za CNN, dodajući da bi Kina, kao glavni kupac iranske nafte, verovatno osetila najveći uticaj.

„Oni (Iran) se još uvek suočavaju sa zapadnim sankcijama, ne mogu zaista da obezbede dovoljno sredstava, kao ni tehnologiju i ekspertizu, pa bi im bilo teško da obnove infrastrukturu,“ dodala je Su.

Šta bi moglo uslediti?

Analitičari kažu da Iran može dodatno eskalirati tako što će ispuniti pretnju da napadne naftnu infrastrukturu širom regiona. Već je napao naftne rezervoare u Oman i Bahrein, a ciljao je i naftne tankere i teretne brodove u Persijskom zalivu.

Korupus Islamske revolucionarne garde je takođe zapretio da će „zapaliti“ naftnu i gasnu infrastrukturu u regionu ako budu pogođene iranske energetske lokacije.

Napadi na ostrvo Karg dogodili su se kada su SAD najavile slanje jedinice brze reakcije od oko 2.500 marinaca i mornara na Bliski istok. Bivši brigadni general Kimit je pomenuo mogućnost da ta jedinica zauzme ostrvo Karg.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.