POZNATI DETALJI: Koje zemlje bi mogle da se okoriste od rata u Iranu, a koje najviše da izgube

Retko kad imate nedvosmislene pobednike u ratu, a najvišu cenu najčešće plaćaju obični ljudi.

Dok su svetska energetska tržišta i lanci snabdevanje u rasulu, neke zemlje širom sveta se spremaju za surove ekonomske posledice, dok bi neke druge za to vreme u haosu mogle da pronađu nove strateške prilike.

Američko-izraelski rat protiv Irana doneo je dramatične posledice po Bliski istok i čitav svet.

Destabilizovao je zemlje Perijskog zaliva i prisilio stotine hiljada ljudi širom regiona da beže iz sopstvenih domova.

Skok cene nafte i narušeni pomorski saobraćaj u Persijskom zalivu, naročito u Ormuskom moreuzu i oko njega, dižu cene za potrošače i kompanije.

Ali koje zemlje će najviše izgubiti – ili dobiti – u ovim previranjima?

Pogledajte video: Zašto je Ormuski moreuz toliko važan za svetsku trgovinu

Rusija

Anadolu via Getty ImagesUbistvo iranskog vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija još jedan je diplomatski udarac za ruskog predsednika Vladimira Putina

Iran je ključni saveznik i važan vojni partner za Rusiju.

Ubistvo vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija na početku američko-izraelskih udara na Iran još je jedan diplomatski udarac za Moskvu posle svrgavanja Bašara al-Asada u Siriji i američkog zarobljavanja Nikolasa Madura u Venecueli.

A opet bi sukob na Bliskom istoku mogao da donese prednost Rusiji u njenom ratu u Ukrajini, jer preusmerava američke vojne snage i opremu na sasvim drugu stranu.

„Trošenje raketa i presretača protivvazdušnog sistema Pejtriot od koristi je za Rusiju, jer ograničava ono što Ukrajina može da dobije na tržištu“, kaže za BBC na ruskom Nikol Grajevski, docentkinja Centra za međunarodne studije Pariskog instituta za političke studije.

Povećana potreba Teherana za iranskim dronovima, međutim, malo je verovatno da će imati značajnijeg uticaja na sposobnost Moskve u Ukrajini, kažu stručnjaci.

„Rusija se oslanjala na Iran za odbrambenu saradnju tokom vrlo specifičnog perioda na početku rata u Ukrajini, kad je Iran slao dronove ‘šahed’ i, još važnije, njegovu proizvodnu tehnologiju i dozvole za te dronove, 2022–2023. godine“, kaže za BBC Hana Note, direktorka za Evroaziju pri Centru za studije neširenja.

„Sada smo u stadijumu rata kada Rusiji nije potreban Iran da bi nastavila rat u Ukrajini.

„Rusija može sama da proizvede dronove ‘šahed’.“

BBC

U međuvremenu, iransko zatvaranje Ormuskog moreuza, koje je zakočilo isporuke nafte i gasa i diglo cenu goriva u nebesa, moglo bi da donese izvesno finansijsko olakšanje Rusiji, koja je bila poprilično opterećena zbog rata u Ukrajini.

Ruski federalni budžet oslanja se na izvoz nafte iz zemlje po ceni od 59 dolara po barelu, ali sada je cena sirove nafte značajno skočila, u jednom trenutku na skoro 120 dolara po barelu.

I dok veliki zalivski proizvođači nafte smanjuju proizvodnju, Rusija bi mogla da izvozi više na važna tržišta kao što su Kina i Indija.

„Indija je prethodno bila podsticana da smanji kupovinu ruske nafte, ali je upravo dobila neku vrstu izuzeća od SAD da bi ponovo mogla da kupuje rusku, makar tokom narednog meseca“, kaže Dejvid Fajf, glavni ekonomista u Argusu, obaveštajnoj kompaniji za svetsko energetsko i robno tržište.

„A već su u toku pregovori o popuštanju nekih sankcija za rusku naftu kako bi se ublažio deo problema.“

Pogledajte video o ratu na Bliskom istoku

Kina

Kina tek treba da doživi bilo kakve dramatične posledice od rata u Iranu, ali će ga svakako osetiti.

Samo oko 12 odsto sirove nafte Kina uvozi iz Irana, prema Centru za globalnu energetsku politiku.

Ujedno, Kina je napravila dovoljne zaliha nafte za narednih nekoliko meseci i mogla bi lako da se obrati Rusiji za pomoć posle toga.

Ali kineski „industriji sektor okrenut izvozu“ takođe će biti pogođen, kaže Fajf.

Čineći oko 20 odsto kineskog bruto domaćeg proizvoda (BDP) – ukupna vrednost robe koju zemlja proizvedei usluga koje pruži – izvoz je postao ključno pogonsko gorivo njene privrede, koju muče kriza na tržištu nekretnina i slaba domaća potrošnja.

Narušeni pomorski saobraćaj u Ormuskom moreuzu i oko njega ne predstavlja veliki problem za Kinu, ali stizanje do Atlantika je od ključne važnosti za kineske proizvode koji putuju na Zapad.

A sa druge strane Arapskog poluostrva, moreuz Bab el-Mandeb, koji povezuju Aziju, Evropu i Afriku, pretrpeo je napade jemenskih Huta, naoružane milicije koja uživa podršku Irana.

BBC

„Vrlo je verovatno da će saobraćaj u Crvenom moru opet biti teško pogođen, sa teretnim brodovima iz Azije na dugoj plovidbi koji žele da stignu u Atlantski basen preusmerenim oko južne Afrike i Rta dobre nade“, kaže Fajf za BBC.

„Biće plaćena visoka cena za to“, kaže Nil Kvilam, stručnjak za Bliski istok u Četam hausu, londonskoj stručnoj grupi.

„To pridodaje na putovanje 10 do 14 dana.

„A u zavisnosti od robe, za prosečan brod, to košta otprilike dodatnih dva miliona dolara.“

Rat u Iranu bi, međutim, mogao da pruži Kini diplomatske prilike, dok pokušava da se pozicionira kao „odgovorna protivteža“ Americi, kaže Filip Šetler-Džons, iz britanskog Kraljevskog instituta ujedinjenih službi, za BBC.

Kineski predsednik Si Đinping će nastaviti da projektuje imidž stabilnog i predvidljivog globalnog lidera kao kontrast američkom predsedniku Donaldu Trampu.

A sukob bi takođe mogao da posluži kao prilika za Peking da „potraži naznake“ kako bi Tramp reagovao na nova žarišta, među kojima i Tajvan, samoupravno ostrvo koje Kina tvrdi da joj pripada.

Zemlje u razvoju

U ogromnoj meri zavisne od bliskoistočne nafte i gasa, zemlje Jugoistočne Azije najverovatnije će biti teško pogođene ratom.

A neke od njih su već uvele drastične mere štednje, u nadi da će