DETALJI KOJI SU ZAINTRIGIRALI JAVNOST: Darko Bajić: Ogorčeni smo, o našoj egzistenciji odlučuju oni koji nemaju veze sa filmskom profesijom

Obustavljanje konkursa u Filmskom centru Srbije drugu godinu zaredom, čime se direktno krši Zakon o kinematografiji i ugrožava egzistencija filmskih profesionalaca, nije, nažalost, jedini problem i jedino degradiranje filmske struke u ovom trenutku.

Jer, dok bura zbog skandalozne manipulacije Ministarstva kulture (lažiranja broja nezavršenih filmova i iznosa koji su im dodeljeni na ranijim konkursima) i dalje traje, dešava se još jedan skandal.

U Radnu grupu za izradu Nacrta novog zakona o autorskim i srodnim pravima nije pozvan ni jedan predstavnik UFUS AFA zaštite (Organizacije filmskih autora Srbije za kolektivno ostvarivanje imovinskih autorskih prava filmskih autora i drugih nosilaca prava), niti bilo kog filmskog udruženja. I to nije nova situacija – oni nisu pozvani ni pre tri godine, kada je započela ova procedura, o čemu je Danas takođe pisao, ali su tada uspeli da zaustave javnu raspravu o izmenama i dopunama ovog zakona u Skupštini.

Radnu grupu formiralo je Ministarstvo privrede Srbije (MPS) koje je predlagač ovog zakona, i ništa se u međuvremenu od 2023. nije promenilo – UFUS AFA zaštita ni do danas nije dobila odgovor kako su članovi radne grupe tri kolektivne muzičke organizacije, ali ne i predstavnik jedine filmske organizacije.

A ovim izmenama zakona, mimo učešća UFUS AFA zaštite, predložene su odredbe koje su nepovoljne za ostvarivanje autorskih prava filmskih stvaralaca.

Ova situacija se sada samo ponovila – 9. marta Vlada Srbije je, na predlog MPS, objavila poziv „zainteresovanoj stručnoj javnosti na konsultacije povodom izrade novog Nacrta Zakona o autorskom i srodnom pravu“, on je prvobitno bio otvoren do 15. marta, a onda je ovaj rok neočekivano skraćen, pa je poziv glasio do 12. marta.

Da bi i u ovako neregularnim uslovima mogla da reaguje, UFUS AFA zaštita je ispoštovala i ovo pomeranje roka – 11. marta održana je hitna sednica Upravnog odbora, uz učešće članova Nadzornog odbora i Saveta autora, i MPS su na vreme upućene primedbe na nacrt novog dokumenta koji bi uskoro trebalo da uđe i u skupštinsku proceduru, a koje su ključne za njihovu profesiju.

Zahtev koji su izrazii i od koga neće odustati je da srpski filmski autori treba da imaju ista prava kao i njihove kolege u Evropi, i da bi novi zakon upravo to trebalo da im i omogući.

Prema rečima Stefana Gelinea, direktora stručne službe UFUS AFA zaštite, Zakon treba da bude pravičan prema svim autorima, a oni nisu dobili mogućnost da budu konsultovani, niti je iko tražio mišljenje filmske profesije, i tu je ključ problema.

– Nacrt zakona koje je sada upućen na Javnu raspravu je uz male izmene isti Nacrt koji je tu proceduru prošao još 2023. godine. U radu Radne grupe koja je tada pripremala novi zakon nije učestvovala ni naša kolektivna organizacija, niti bilo koje reprezentativno filmsko udruženje iako je značajan deo ovog zakona posvećen filmskom i drugom audiovizulenom stvaralaštvu.

UFUS AFA je, uz podršku članova – filmskih autora i drugih nosilaca prava – u proteklom periodu više puta i kroz različite mehanizme ukazivala na brojne nedostatke predloženog zakonskog rešenja, pa ćemo tako i ovog puta, u skladu sa novim rokom koji je postavilo nadležno ministarstvo, dostaviti komentare na predloženi dokument.

Na naše pitanje šta su njihove glavne primedbe, Gelineo ističe:

– Zakon koji Srbija planira da donese 2026. godine oslanja se na direktive Evropske unije iz 2012. i 2014, iako je EU još 2019. godine usvojila nova pravila kojima su uređeni brojni problemi sa kojima se autori suočavaju u digitalnom okruženju. To znači da bi srpski autori i dalje stvarali i radili po pravilima starim četrnaest godina, dok njihove evropske kolege uživaju širi obim zaštite i koriste mehanizme koji našim autorima nisu dostupni.

Usvajanjem Direktive EU 2019/790, kako objašnjava, naši filmski autori imali bi pravo na Pravičnu naknadu (fair remuneration), koja je ključna, a ukoliko novi Zakon ostane na starim direktivama EU, oni bi i dalje ostali uskraćeni za tu mogućnost.

– To je pravo da dobijaju tantijeme za emitovanje i reemitovanje svojih dela bez obzira na nepovoljne ugovore koje su ranijih godina potpisivali sa producentima. Naši autori su, kao što su to ranije činile i njihove kolege u Evropi, potpisivali ugovore u kojima su producentima ustupali sva imovinska prava, a oni dobijali jednokratnu isplatu.

Autori ni tada, a ni danas, podseća Gelineo, nisu mogli da predvide na koje sve načine njihova dela mogu biti iskorišćavana u budućnosti.

– Sada je situacija posebno složena kada je reč o onlajn servisima i digitalnim platformama. UFUS AFA je predložila da se u Nacrt zakona doda član kojim bi se propisalo pravo autora filmskog dela na pravičnu naknadu za sve oblike javnog saopštavanja njegovog dela.

Naše pitanje ko ima interesa i kome odgovara da se ta odredba izostavi iz novog zakona, Gelineo kaže da je za njihovu organizaciju mnogo važnije to što filmski autori zbog neusaglašenosti sa najboljom evropskom praksom već sedmu godinu ostaju bez zasluženih naknada.

– Ponoviću, pravična naknada je regulisana Direktivom EU iz 2019. godine, a mi planiramo usvajanje zakona sa Direktivama iz 2012. i 2014. godine. Ukoliko bi ovakav Nacrt zakona bio usvojen, to bi predstavljalo još jednu propuštenu priliku da Srbija uhvati korak sa Evropom u oblasti zaštite autorskih prava – ističe on.

Gelineo izdvaja još jedan važan momenat koji u novom dokumentu nije pomenut.

– Zanimljivo je i to da dok se umetnici širom sveta udružuju u odbrani svojih autorskih prava pred izazovima koje donosi veštačka inteligencija, u srpskom Nacrtu zakona o autorskom i srodnim pravima o ovom savremenom fenomenu nema — ni reči. UFUS AFA se, kao i druge kolektivne organizacije, zalaže da AI kompanije mogu da koriste autorska dela tek kada dobiju dozvolu za to i uz odgovarajuću naknadu za autore – kaže Gelineo.

Razvoj veštačke inteligencije, kako objašnjava, a sa njima i zarada AI kompanija, nažalost, napreduje mnogo brže od pisanja novih zakona, a za to