MEDIJI NAVODE: Odlazak zaverenika umetnosti: Božo Koprivica (1950–2026)

Pisac, dramaturg i partizanovac Božo Koprivica preminuo je u Beogradu u 76. godini, ostavivši za sobom jedinstven književni i misaoni trag.

Prijatelji i saradnici pamte ga kao „zaverenika umetnosti“, autora neponovljivog izraza i čoveka koji je umetnost smatrao osnovnom ljudskom potrebom.

„Otišao je zaverenik umetnosti. Božo je verovao da su književnost, pozorište, muzika i druge umetnosti osnovne čovekove funkcije, a sve drugo, počev od disanja, služi da te funkcije omogući i podrži. Tako je on živeo“, kaže zaDanas Vida Ognjenović, književnica i pozorišna rediteljka.

foto FoNet Zoran Mrđa

Njegov odlazak odjeknuo je među umetnicima i prijateljima širom regiona, koji ga pamte kao jedinstvenu pojavu — čoveka čije su misli, kao i rečenice, često izmicale očekivanom.

„Božu ću pamtiti po našem zajedničkom radu u teatru, ali još više po njegovom jedinstvenom načinu mišljenja koji je uvijek izmicao očekivanom“, kaže reditelj Dino Mustafić.

„Na probama je djelovao kao da govori usput, gotovo mrmljajući, a zapravo je otvarao čitave svjetove značenja. Imao je rijetku sposobnost da spoji fudbal, književnost i život u jednu istu misao – preciznu, duhovitu i bolno tačnu.“

Za Mustafića, kao i za mnoge druge, Koprivica je bio neponovljiv — „pisac skokovite rečenice“, kako ga nazivaju, ali i namrgođeni dobri duh grada i zemlje koje više nema.
„Kretao se u svetovima koji su umeli biti teški, ali ni Božo nije bio lak – bilo je potrebno probiti se do njega“, piše Vreme.

„Bio je svoj, neponovljiv, sa ogromnim unutrašnjim prostorom. Njegove rečenice su znale “skrenuti”, ali su uvijek pogađale suštinu. Bio mi je saradnik i prijatelj, utjeha kada nam ne ide mizanscen, korektiv kada ne vidim cjelinu predstave, najbolje oko da prepozna detalj kao majku poetike predstave“, zaključuje Mustafić.

Foto: Amir Hamzagić/Nova.rs

Sličnu sliku o Koprivici daje i njegov dugogodišnji prijatelj, filolog i prevodilac Sinan Gudžević.

„Bio je čovek drugog sveta, iskren, strastven, jedinstven i u kulturi i u mom životu.“

Književna kritičarka Jasmina Vrbavac ističe da je Koprivica bio ličnost satkana od suprotnosti — ali u savršenoj ravnoteži.

„Čini mi se da nikad nisam videla toliko zanimljivog i neverovatnog čoveka koji je u sebi spajao više suprotnosti“, kaže za Danas.

„Imao je u sebi s jedne strane izuzetnu čvrstinu i možda je bio čak tvrd u nekim stvarima kada bi insistirao na iskonskim ljudskim vrlinama – na poštenju, ličnoj odgovornosti, poštovanju drugih i poštovanju principa. S druge strane je bio izuzetno nežan, mek i suptilan, pun razumevanja i emocija za kompletnu umetničku javnost, umetnost i ljude koji u njoj učestvuju, ako bi oni postupali iz tih iskonskih vrlina dostojanstva, poštenja i radinosti. Vrlo čudan spoj u okviru same ličnosti, a uz to izraziti talenat koji je spajao neverovatne stvari. Recimo ta ljubav prema fudbalu, koja je relativno trivijalna stvar, a koju je Božo uspevao, upravo tim svojim darom, da podigne do potpuno metafizičkih visina koje retko ko od pisaca i umetnika uspeva da dosegne“, ističe Vrbavac.

Kako dodaje, upravo te suprotnosti činile su njegovu autentičnost.

On je plenio i fascinirao ljude oko sebe, koji su ga prepoznavali kao originalnu figuru — mnogi bi rekli šmeker „kakvog nema“.

„Boru ste ili voleli ili ga niste voleli, ali ste morali da ga poštujete zbog te njegove ogromne autentičnosti i specifičnosti koja je teško uporediva sa nekim drugim ljudima iz sličnog umetničkog miljea“, zaključuje Jasmina Vrbavac.

Od Koprivice su se oprostili brojni prijatelji i poštovaoci i na društvenim mrežama.
Među njima i Petar Peca Popović, koji je podelio svoj tekst o Božinom pisanju o fudbalu uz kratku poruku: „Zbogom, majstore“.

U tom tekstu podseća na retke autore koji su uspevali da rečima dočaraju „složenost loptanja“, ali naglašava da je Koprivica bio poseban:

…Kažem ima ih, ali postoji i Božo Koprivica! Sa uzbuđenjem napaljenog klinca i nestrpljenjem zagriženog matorca, između prenosa iz Brazila, iznova izčitavam njegove eseje, poeme, zapise, haiku tekstove u zbirci ”Samo bogovi mogu obećati”. Kakvo putovanje kroz istoriju posleratnih svetskih prvenstava kroz sudbine najvećih matadora igre! Zbirka fusnota o dreserima uličnih krpenjača što odrastaju u suverene odsudnih lopti na utakmicama koje se ne zaboravljaju“, navodi Popović.

Prema njegovim rečima, „Božo to na papiru čini kao Di Stefano na travi“.

„Totalitarac. Piše mozgom, srcem i krvlju. Kad je svevišnji raspoređivao talente, kod Koprivice mu puče koncept, nije štedeo. Dao mu je i za neke od nas što smo stajali iza u redu. Zato Božo nosi dar da fudbal voli strašću odanog navijača, pamti mudrošću sveznadara, razume uzvišenošću filozofa, a dojasni poezijom barda.

Kao što Sanja Domazet iz čudesnog vrela dvadesetog veka prosejava reči za svoje ”Božanstvene bezbožnike”, tako Božo tvori najlepše portrete gosparima umetnosti igre koje voli. A voli ih istinski i strasno, kao fudbaler, kao esteta, kao pisac najplemenitijeg reda.

Poput Krojfove ekipe što je plenila fudbalom po celom terenu, tako, baš tako Božo, obdaren sposobnošću da u običnom detalju prepozna poeziju, nudi simfoniju svoje i tuđih sudbina, zavičaj homo ludensa, slavlje fudbalske inteligencije kroz golove i poteze koji vremenom ne blede, šarm koji oplemenjuje terene i epohe, lomni putopis po nedohodima lične biografije i razvalinama Osimove Jugoslavije, o vrlinama koje razdvajaju igrače zadatka od majstora rođenih da loptom kvare zakone fizike i logike.

U prostoru jezika u kome mnogo toga nedostaje, a književnih nagrada ima previše, uvreda za magičnu beletristiku, za žanr koji mnogo toga podrazumeva, a nema tačne međe, jeste uredno zaobilaženje autora knjiga “Volej i sluh“, “Kiš, Borhes i Maradona“ i “Dribling“.

Koprivica je onaj koji svojim rukopisom upotpunjuje najfiniju liniju pisanja o sportu u složenoj prirodi smrtnika, onu koja se proteže od Crnjanskog, Andrića, Mihailovića, Kiša…“, napisao je Petar Peca Popović povodom knjige Boža Koprivice “Samo Bogovi mogu obećati“ (2014).

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.