AKTUELNO: Ultimatum od 48 sati: Tramp preti uništenjem iranskih elektrana, ako moreuz ostane zatvoren

Rastući oružani sukob na Bliskom istoku izaziva veliku zabrinutost u celom svetu zbog potencijalne globalne krize u snadbevanju energentima.

Predsednik Donald Tramp rekao je da će Amerika ‘uništiti’ iranske elektrane ako se Ormuski moreuz, vitalna brodska ruta za naftu, ne otvori pre roka od 48 sati.

Iran upozorava da će uzvratiti napad na sve energetske infrastrukture na Bliskom istoku povezane sa Amerikom ako elektrane budu napadnute.

U međuvremenu, Izrael je tokom noći između 21. i 22. marta pokrenuo talas udara na iransku prestonicu, a Saudijska Arabija i UAE kažu da su jutros presreli raketne napade

Samo dan ranije, Tramp je govorio o „smanjenju“ operacija protiv Irana, ali da druge zemlje moraju da čuvaju Ormuski moreuz.

„Veoma smo blizu ispunjenja naših ciljeva dok razmatramo smanjenje velikih vojnih napora na Bliskom istoku u vezi sa terorističkim režimom Irana“, napisao je u objavi na društvenoj mreži Truth social.

Ipak, američka vojska kaže da je sposobnost Irana da ugrozi Ormuski moreuz „oslabljena“ pošto su SAD ove nedelje bombardovale podzemni objekat u kojem je Iran skladištio krstareće rakete i drugo oružje.

Zbog međusobnih napada na energetska postrojenja na Bliskom istoku, potresla su se svetska tržišta.

Cene nafte i gasa naglo su skočile 19. marta.

Pomalo iznenađujuće, SAD privremeno ukidaju sankcija na deo iranske nafte, dok se trude da ublaže negativne uticaje rata protiv Irana na energetska tržišta.

„Kratkoročno ovlašćenje“ će omogućiti da približno 140 miliona barela nafte uđe na svetska tržišta, rekao je ministar finansija Skot Besent u saopštenju.

Besent je rekao da će Iran imati „teškoća u pristupu“ bilo kakvoj finansijskoj dobiti ostvarenoj od prodaje.

Ovlašćenje je „strogo ograničeno na naftu koja je već u tranzitu i ne dozvoljava nove kupovine ili proizvodnju“, rekao je Besent.

„U suštini, koristićemo iranske barele protiv Teherana da bismo održali nisku cenu“, dodao je.

Reuters

Šta se do sada događalo?

Novi talas izraelskih udara je pokrenut na Teheran i Bejrut.

Posle napada Izraela na veliko gasno postrojenje Irana Južni Pars, i uzvratnog udara iranskih snaga na gasno polje u Kataru, izraelski premijer Benjamin Netanjahu kaže da je prihvatio zahtev američkog predsednika Donalda Trampa da više ne napadaju iransku infrastrukturu.

Netanjahu je rekao da je Izrael „delovao sam“ kada je gađao iranski Južni Pars, potvrđujući tako prethodnu izjavu Trampa da on i njegovi saradnici nisu bili unapred obavešteni o planu Tel Aviva o ovom napadu.

Tramp je upozorio Iran da više ne napada energetsku infrastrukturu susednih zemalja „posebno nevinih zemalja, kakav je Katar, koji ništa nije kriv, niti je znao da će Izrael napasti“.

Izraelske odbrambene snage (IDF) saopštile su da su izvele široke vazdušne napade u Teheranu, pogodivši desetine meta.

Iz Teherana su odgovorili da se neće suzdržavati, ako njegova energetska infrastruktura i dalje bude meta.

Velika Britanija je zbog situacije sa Ormuskim moreuzom promenila prvobitnu odluku i dozvolila Americi da koristi baze na njenoj teritoriji za napade na Iran.

Kao odgovor na napad na Južni Pars, Iran je 19. marta gađao i izraelsku rafineriju nafte u Haifi, a zvaničnici Izraela su rekli da nije bilo ozbiljne štete.

EPA

‘Cena gasa će biti veći problem od nafte’: Vučić

Dok cene energenata vrtoglavo rastu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručuje građanima da ne paniče, tvrdeći da država ima dovoljno rezervi nafte i gasa za narednih 90 dana.

„Moramo da donosimo bolne mere za državu, ali gledaćemo da ne budu bolne i za građane“, rekao je Vučić novinarima 20. marta.

Zahvaljujući intervenciji države, nastavio je, litar dizela neće preći 212 dinara, a cena benzina evropremijum BMB biće 188 dinara za litar.

Litar nafte za poljoprivrednike neće ići iznad 184 dinara, tvrdi Vučić.

Rezerve gasa su 587,5 miliona kubnih metara.

FonetPredsednik Srbije Aleksandar Vučić tvrdi da država ima dovoljno zaliha nafte, gasa, kao i prehrambenih proizvoda

Da sutra stane gas, za stabilnost će biti dovoljno to što imamo u rezervama, kaže Vučić.

Ipak, procenio je da će cena gasa u narednom periodu biti veći problem od nafte.

Benzina, kaže, ima dovoljno za narednih 90 dana, mazuta za 160 dana, a kerozina – goriva za avione – za naredna dva meseca.

Dan ranije, Vučić je novinarima rekao da Srbija „ima oko 270.000 tona nafte samo u državnim rezervama, što je najviše u regionu“.

Imao je poruku za stanovništvo.

„Nemojte da paničite i brinete. Imamo ogromne rezerve nafte, nemojte da kupujete u kanisterima.

„Nećemo da trošiti devizne rezerve u novcu, zlatu… Ali ne mogu da garantujem šta će da se dešavati za mesec, dva ili tri“, rekao je.

Istog dana, Vlada Srbije je produžila privremenu zabranu izvoza nafte i svih naftnih derivata za pogon motora.

Zabrana je važila do 19. marta, a sada je produžena do 2. aprila.

Zabrana se odnosi na dizel, benzin i sirovu naftu i važi za sve vidove transporta, rekla je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović.

Odlučeno je i da iz rezervi bude pušteno 40.000 tona dizela, kao dodatna mera za zaštitu tržišta, dodala je.

Cene goriva i mere u zemljama bivše Jugoslavije

U nekim zemljama bivše Jugoslavije, poput Bosne i Hercegovine (BiH) i Hrvatske, rastu cene goriva, iako su u obe države uvedena ograničenja i strože inspekcijske kontrole.

Cena dizela u BiH kreće su oko 3.30 konvertibilnih maraka (198 dinara) po litru, benzin 2.79 KM (167 dinara), a gas 1.49 KM (90 dinara) po litru.

U Hrvatskoj, evrodizel iznosi 1.55 (183 dinara) po litru, evrosuper 1.50 (177 dinara), a plavi benzin 89 centi (105 dinara) po litru.

Televizija N1 javlja da su pojedine benzinske stanice u BiH povećale cene iznad dozvoljenih marži zbog čega su reagovale inspekcijske službe.

Slovenija je ograničila kupovinu na Mol i Šel pumpama na 30 litara, kako bi se sprečio takozvani benzinski turizam, zbog povoljnijih cena od suseda.