OVO JE U CENTRU PAŽNJE: U Srbiji ih ima svega nekoliko jedinki: Šta je balkanski ris?

Veliku pažnju javnosti prošle sedmice privukla je vest da su u Severnoj Makedoniji pronađene dve nove jedinke balkanskog risa. Reč je o ugroženoj vrsti, gotovo pred izumiranjem, koja živi u nekoliko država na Balkanu. U Srbiji ih ima svega nekoliko jedinki.

– Pojava dve nove jedinke balkanskog risa na makedonskoj strani Šarplanine je rezultat dugogodišnjeg istraživanja ove podvrste u Severnoj Makedoniji, Albaniji i na Kosovu i Metohiji, u ovom slučaju metodom fotografisanja specijalnim skrivenim kamerama – kaže za Danas Dr Milan Paunović, mamalog, muzejski savetnik i viši naučni saradnik.

On objašnjava da ova metoda omogućava identifikovanje fotografisanih jedinki koje se razlikuju po šarama i obojenosti krzna i drugim morfološkim karakteristikama, kao što su oblik glave, tela, ušiju, repa, specifičnih povreda i ožiljaka, ili po zabeleženom specifičnom ponašanju.

– Pojava dve jedinke koje istraživači nisu imali do sada u evidenciji je veoma značajna, jer su pripadnici ove podvrste veoma malobrojni i sa nepovoljnim populacionim statusom, pa je svaka novouočena jedinka od neprocenjive važnosti za opstanak i očuvanje podvrste balkanskog risa – ističe Paunović.

Srbija je jedna od retkih zemalja Evrope u kojoj žive autohtoni pripadnici dve podvrste risa – balkanske i karpatske. One se razlikuju po rasprostranjenju, brojnosti, populacionom trendu i konzervacionom statusu. U Srbiji je ris prisutan u šumskim staništima brdsko-planinskih krajeva karpatskog i balkanskog regiona, kao i brdsko-planinskim krajevima Raške oblasti i Kosova i Metohije.

– Balkanski ris živi u jugozapadnim krajevima Srbije, pre svega na zapadu i jugu Kosova i Metohije i na Pešteru, kontinualno je prisutan i predstavlja deo autohtone populacije čiji areal se prostire u susednim delovima Crne Gore, Albanije, Severne Makedonije i Grčke. Procenjena je mala brojnost i mala površina areal balkanskog risa u svim zemljama u kojima je rasprostranjen, a to važi i za Srbiju. Ekspertske procene govore da populacija ima negativni populacioni trend od 1974. godine do danas. Brojnost dela populacije balkanskog risa u Srbiji bi se mogla proceniti na svega nekoliko jedinki. Ukupna brojnost balkanskog risa ne prelazi nekoliko desetina jedinki – navodi Paunović.

foto wikipedia mpiet (http://www.mindbox.at/gallery/)

Glavni faktori koji ugrožavaju risa su vezani za čoveka i to su krivolov kao najdominantniji i direktan faktor smrtnosti. Direktan faktor je i stradanje jedinki od vozila na putevim. Indirektni faktori ugrožavanja su u prvom redu gubitak, fragmentacija i narušavanje šumskih staništa, kao što su krčenje šuma i izgradnja puteva i druge infrastrukture, ali i razvoj turizma i rekreativnih aktivnosti u prirodi. Ovi faktori mogu dovesti do značajnog osiromašenja i uništavanja ključnih staništa ili prekomernog uznemiravanja.

– Balkanski ris kao autohtona podvrsta je, pak, dodatno ugrožen karpatskim risom, koji se postepeno širi po Balkanu i to prirodnim putem iz pravca istočne Srbije, a iz pravca Slovenije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine putem namernog naseljavanja. Iz tog razloga balkanskom risu preti asimilacija od strane karpatskog. Ukoliko se aktuelni populacioni trendovi balkanskog i karpatskog risa nastave u budućnosti, risa u zemljama Balkana će biti, ali to više neće biti autohtoni balkanski, već karpatski ris. Ovu situaciju naučna javnost pomenutih zemalja sa zebnjom prati kroz naučno-istraživačke projekte, pokušavajući da dođe do što više bioloških i ekoloških podataka o balkanskom risu, nadajući se da će možda naći način za njegovo očuvanje – ukazuje naš sagovornik.

Karpatski ris živi u istočnim i jugoistočnim delovima centralne Srbije i povremeno u jugoistočnom delu Banata. Prvi primerci su se tu ponovo pojavili poslednjih decenija 20. veka, pa se sada, posle skoro 40 godina, može govoriti o povećanju brojnosti i evidentnoj ekspanziji areala u pravcu od severa ka jugu, ali i prema istoku u zapadnu Bugarsku.

Populacija ima uzlazni trend, sa kontinualnim dugogodišnjim povećanjem brojnosti i širenjem površine areala. Pripadnici ove populacije u istočnoj Srbiji oslanjaju na svoje komplementarne delove u susednoj Rumuniji, a pozitivan trend u Srbiji imao je za posledicu pojavu i blagi rast brojnosti u pograničnim delovima Bugarske gde se beleže novi nalazi od pre oko 20 godina i čija se pojava smatra posledicom ekspanzije u istočnoj Srbiji. Brojnost u Srbiji se procenjuje na oko 90 jedinki, za oko 30 jedinki više nego 2007. godine i očekuje se njen dalji rast.

Šta je balkanski ris?

Balkanski ris (Lynx lynx balcanicus Bureš, 1941) je posebna autohtona balkanska populacija koja je dugo bila izolovana od ostalih evropskih populacija risa. U istorijskom smislu areal balkanskog risa zapravo predstavlja fragment nekadašnjeg kontinualnog areala risa u Evropi. Taj fragment areala koji se zadržao na centralnom delu Balkanskog poluostrva ograničen je na usku planinsko-brdsku zonu koju deli nekoliko balkanskih država. On je dovoljno dugo bio izolovan da ga dobar deo naučne javnosti smatra za podvrstu. Živi samo u nekoliko zemalja Balkana, odnosno samo u nekim njihovim područjima kao što su zapadni delovi Crne Gore, severni delovi Albanije, severozapadni delovi Severne Makedonije, jugozapadni delovi Srbije, odn. zapadni i južni delovi Kosova i Metohije i severozapadni krajevi Grčke. Brojnost ovog risa je veoma mala a areal rasprostranjenja vrlo ograničen, pa se zbog toga smatra jednim od najugroženijih sisarskih taksona Evrope. Na Crvenoj listi Međunarodne unije za očuvanje prirode svrstan je u kategoriju u opasnosti od iščezavanja.
Risom na Balkanu se posebno bavio nekadašnji kustos Prirodnjačkog muzeja u Beogradu i profesor Više pedagoške škole u Beogradu dr Đorđe Mirić, koji je i doktorirao na sagledavanju balkanskih populacija risa, potvrdivši tako još 1978 godine postojanje balkanske podvrste.

[embedded content]

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.