OVO JE U CENTRU PAŽNJE: „Svaki dan čuvamo slobodu“: Kako se Estonija obogatila od ulaska u EU, kako se brani od Rusije i šta misli o evrointegracijama Srbije?

Estonija je 2004. godine postala punopravna članica Evropske unije (EU) i od tada je četiri puta bogatija. BDP po glavi stanovnika skočio je sa 7.000 evra na 27.000 evra. Prosečna plata je 2003. bila 455 evra, a prošle godine 2.032 evra. Penzije su sa 174 evra 2005. porasle na 860 evra 2025.

Estonci su dobili čak 20 milijardi evra iz budžeta EU. Ova zemlja je druga država na svetu po slobodi medija, prva po digitalizaciji i dvanaesta po borbi protiv korupcije.

„Demokratija, jednakost, solidarnost, vladavina prava, ljudska prava, glavne su prednosti ulaska Estonije u EU”, naglasila je zamenica šefa Predstavništva Elis Pajmurd novinarkama i novinarima iz Srbije, koji su u organizaciji Pulsa Evrope – medijske posete EU boravili u Estoniji.

Tog 14. septembra 2003. održan je referendum u Estoniji i 67 odsto ljudi bilo je za ulazak u EU. Naredne godine Estonija je postala članica EU i NATO-a, potom je 2007. postala deo Šengena, a 2011. je evro postala zvanična valuta.

Za mlade Estonce je sloboda najvažnija, a za starije bezbednost.

„Sloboda nije zagarantovana, svaki dan je čuvamo“, navela je Pajmurd.

Ukidanje ruskog jezika i borba protiv Rusije

Estonija je dobila slobodu raspadom Sovjetskog saveza 1991. kada je proglasila nezavisnost. Time je okončana sovjetska okupacija koja je trajala od 1940. godine.

Inače, prvu nezavisnost je proglasila je 24. februara 1918. godine, ali je nakon sovjetske i nacističke okupacije u Drugom svetskom ratu postala suverena tek 20. avgusta 1991. Već 6. septembra njenu nezavisnost priznala je i Rusija.

Međutim, problemi zbog Rusije i dalje su prilično prisutni. U celoj zemlji se oseća strah od nove ruske okupacije i vlasti na sve načine pokušavaju da smanje uticaj Moskve na svoje građane, jer u Estoniji skoro 30 odsto stanovništva govori samo ruski, iako je estonski zvanični jezik.

Ovo je slučaj najviše na istoku zemlje, na primer u pograničnom gradu Narvi, gde oko 90 odsto ljudi govori ruski.

Zbog toga je estonska vlada odlučila da reformiše obrazovni sistem tako što će ruski jezik biti ukinut do 2030. godine. Deca sada uče samo estonski jezik što prouzrokuje dosta tenzija i političkih debata kako na višim nivoima, tako i u samim ruskim porodicama, gde postoji strah starijih koji govore samo ruski da neće moći da razumeju mlađe članove svoje porodice koji će pričati estonski jeszik.

Sa srpskim novinarkama i novinarima razgovarao je i ministar spoljnih poslova Estonije Margus Cahkna, koji nam je objasnio da oni Rusiju vide kao agresora.

„Naši ljudi žele da žive u miru i blagostanju. Vladavina prava, sloboda govora… Sve je to važno Estoncima i šta god da se desi zbog Rusije, mi ćemo se boriti. Svako zna šta treba da radi kada je u pitanju odbrana zemlje“, istakao je ministar, dodajući da godišnje imaju oko 12.000 ruskih sajber napada.

Foto: Aleksandar Kurbalija

Prema njegovim rečima, da Estonija nije u NATO-u i EU, Rusija bi je odavno vojno napala.

Naveo je primer kako je ruski vojni avion uleteo u estonski vazdušni prostor na čak 12 minuta, te ukazao da je NATO reagovao i da nije došlo do eskalacije.

„Rusija je slabija nego što to pokazuje svetu”, naglasio je Cahkna, dodajući da je agresija Rusije na Ukrajinu “istorijski velika greška“ Moskve.

Cahkna je naglasio da je ključni zadatak Zapada da ne dozvoli Rusiji pogrešnu procenu.

„Ako Putin pogrešno proceni situaciju, to može dovesti do eskalacije. Zato moramo biti jasni i čvrsti“, rekao je estonski ministar.

Koliko je zapravo Estonija vojno jaka?

Od početka 2026. godine, Estonija je povećala svoj vojni budžet koji sada iznosi 5,5 odsto BDP (bio je 3,9 odsto).

Stalni sekretar estonskog Ministarstva odbrane Kalmo Kusk istakao je srpskim novinarima i novinarkama da su “kompaktnoj državi” poput Estonije potrebni saveznici, ukazujući da su trenutno prisutne NATO trupe Velike Britanije, Francuske i SAD, a da Italijani trenutno štite estonsko nebo.

Foto: J. Diković/Danas

„Istorija nas je naučila da nam je naša odbrana najvažnija. Posebno su nam važne kopnene trupe, jer nam odbrana zavisi od rezervista i potrebno je vreme da ih mobilišemo. Ulažemo u odbranu kako bismo izbegli rat. Ako ga osoba u Kremlju (Vladimir Putin, prim. aut.) pokrene, u dobroj smo formi da pobedimo“, naveo je Kusk.

Kako je istakao, Estonija pomaže Ukrajinu jer “nam je Rusija potencijalni neprijatelj”.

„Moramo da budemo spremni na sve scenarije, jer se Moskvi ne može verovati“, naveo je Kusk i naglasio da Estonija ima oko 50.000 vojnika.

Šta Estonci misle o evrointegracijama Srbije?

„Srbija je kandidat za članstvo u EU, a cilj Evropske komisije je da zemlje kandidatkinje približimo građanima Estonije, pošto je proširenje jedno od glavnih ciljeva. Trenutno 52 odsto Estonaca podržava proširenje. To pokazuje da se ljudi plaše stvari koje ne poznaju“, ukazala je Pajmurd.