TEMA O KOJOJ SE PRIČA: „Samo loše opcije“: Da li je Tramp u „pat poziciji“ u Iranu?

U petak je predsednik Donald Tramp rekao da razmatra „usporavanje“ rata sa Iranom. Ali dan kasnije, zapretio je da će „uništiti“ elektrane u zemlji u eskalaciji koja bi mogla sukob dodatno da izmakne kontroli.

Tramp je ranije danas izjavio da je Vašington sa Teheranom imao „produktivne razgovore“, tokom vikenda i da narednih pet dana SAD neće gađati iranske energetske objekte.

Tramp je na svojoj platformi „Truth Social“ objavio da je doneo odluku da odloži pretnje napadima na osnovu „tona i sadržaja“ razgovora, prenosi Si-En-En (CNN).

„Sa zadovoljstvom mogu da izvestim da su SAD i Iran u poslednja dva dana vodili veoma dobre i produktivne razgovore u vezi sa potpunim i potpunim rešavanjem naših neprijateljstava na Bliskom istoku“, napisao je Tramp.

S druge strane, iranska ambasada u Kabulu reagovala je na poruku predsednika SAD Donalda Trampa o odlaganju napada na iranska nuklearna postrojenja, navodeći da se on povukao nakon „oštre upozoravajuće poruke“ Irana, prenela je Al Jazeera.

„Postoje inicijative iz zemalja regiona za smanjenje tenzija. Naš odgovor na sve njih je jasan: mi nismo strana koja je započela ovaj rat i svi ovi zahtevi treba da budu upućeni Vašingtonu“, saopštilo je Ministarstvo spoljnih polsova Irana, prenosi Si-En-En (CNN).

Nepredvidljive poruke o ratu koji ulazi u četvrtu nedelju postaju obrazac, ukazuje u analizi Stiven Kolinson za CNN.

Tramp je ranije zahtevao od saveznika da pošalju brodove da ponovo otvore Ormuski moreuz – vitalnu tačku izvoza nafte. Kada su se oklevajući usprotivili, rekao je da ne želi pomoć i nazvao ih kukavicama jer se ne pridružuju ratu kojem se protive. A pre nego što je zahtevao da Iran ponovo otvori moreuz u roku od 48 sati ili se suoči sa napadom na svoje elektrane, tvrdio je da će se u nekom trenutku „sam otvoriti“.

Ovo „šibanje“ naglašava vitalni značaj moreuza i posledice njegovog zatvaranja zbog kojeg je nasukano na desetine tankera sa naftom, prouzrokovana kriza cena energenata i opasnost da se  globalna ekonomija gurne u recesiju, što bi moglo da našteti milionima ljudi.

Ali Tramp je došao do trenutka kada retorička konfuzija i kontradiktorne pretnje ne mogu da zamagle posledice njegovih izbora. Možda je spreman da testira da li eskalacija sukoba može nekako ukazati na izlaz ili će pogoršati ekonomske i političke posledice koje već ima problem da kontroliše.

U neposrednom roku, predsednik je povukao ogromnu novu crvenu liniju za sebe, bez znakova da će Iran popustiti do njegovog roka u vezi sa pretnjom da će targetirati brodove koji prolaze kroz moreuz – njegovu glavnu tačku uticaja u sukobu.

Ako predsednik naredi napad na postrojenja, verovatno će pokrenuti najintenzivnije iranske odmazde do sada, koje bi mogle da unište globalna tržišta nafte. Ako ne preduzme ništa i moreuz ostane zatvoren, dozvoliće iranskim liderima da pokažu da mogu da prkose američkoj i izraelskoj vojnoj moći uprkos tome što su ozbiljno nadjačani u naoružanju.

Napad na elektrane mogao bi da stvori novi pritisak na iranske revolucionarne oružane snage, koje kontrolišu veliki deo civilne infrastrukture. Ali bi takođe rizikovao pokretanje humanitarne krize u zemlji koja se već suočava sa dubokom nestašicom. Bolnice, voda i kanalizacija zahtevaju pouzdanu energiju.

U širem smislu, Trampova nova dilema podstiče zabrinutost i kritike da mu nedostaje strategija ili plan za završnicu rata koji je pokrenuo bez konsultacija sa Kongresom ili ubeđivanja američkog naroda da prihvati njegovu cenu.

„Nemaju viziju, nemaju plan, nemaju strategiju izlaska. Očigledno nisu predvideli neke od stvari koje su se dogodile, uključujući zatvaranje Ormuskog moreuza“, rekao je lider demokratske manjine u Predstavničkom domu Hakim Džefris u emisiji „Stanje nacije“ na CNN-u u nedelju.

Tramp se ne „šali“

Još jedna eskalacija bi gotovo sigurno pogoršala globalne posledice domaćeg nepopularnog sukoba. Iako se rat može smatrati strateškom pobedom za SAD i Izrael, s obzirom na razaranja izazvana nedeljama raketnih i vazdušnih napada, dva saveznika rizikuju da izgube političku i ekonomsku dimenziju sukoba.

„Predsednik se ne šali“, rekao je u nedelju za Foks njuz Majk Volc, ambasador SAD pri Ujedinjenim nacijama. „Za razliku od svojih prethodnika, on se drži svojih crvenih linija i neće dozvoliti da ovaj genocidni režim drži svetske zalihe energije ili ekonomije kao taoce.“

Ministar finansija Skot Besent je u međuvremenu u emisiji „Meet the Press“ na NBC-ju rekao da „ponekad morate napraviti eskalaciju da biste napravili deeskalaciju“. Njegov komentar je podsetio na jezive paralele sa modernim američkim sukobima, od Vijetnama do Iraka, koji su počeli kao mali, ali su se pretvorili u ogromne i gubitničke ratove iscrpljivanja.

Retorika administracije o ekspanziji takođe je ponudila političku priliku demokratama na dan kada je anketa CBS News/YouGov pokazala da skoro šest od deset Amerikanaca veruje da rat ide loše.

„Ova administracija je potpuno izgubila kontakt sa stvarnošću“, rekao je za NBC demokratski senator Kris Merfi iz Konektikata. „Ovaj rat izmiče kontroli. Cene rastu za milione Amerikanaca. Nema kraja na vidiku.“

Ipak, zagovornici strategije administracije insistiraju na tome da je vazdušni napad oslabio vojnu pretnju Irana i da će izraelski napadi na rukovodstvo – uključujući atentat na vrhovnog vođu Alija Hamneija – uskoro početi da se osećaju.

„Što se više nastavlja, to je još jedan simbol (krhkosti) vlade i njihove strategije da nadžive Trampa, što ne mislim da će se dogoditi“, rekao je penzionisani viceadmiral američke mornarice Robert Harvard za CNN-u u petak.

Neki analitičari veruju da bi Tramp mogao pokušati da slomi iranski otpor napadom na epicentar iranskog izvoza nafte na ostrvu Harg ili pokušajem da uništi rakete i lokacije dronova duž Ormuskog moreuza. Ali takve operacije bi mogle zahtevati upotrebu kopnenih trupa, što je još veći rizik od Trampovih pretnji napadima na iranske elektrane.

I za sada, nema znakova da režim puca. Iran je ovog vikenda pokazao da i dalje poseduje smrtonosni kapacitet kada je raketa udarila u zgradu u izraelskom gradu Aradu, ranivši najmanje 84 osobe. Takođe je lansirao balističke rakete srednjeg dometa na američko-britansku bazu sa zajedničkom upravom u Dijego Garsiji u Indijskom okeanu. Nijedan projektil nije pogodio metu, ali putanja leta od 2000 milja sugeriše da bi baze i brodovi za koje SAD veruju da su van dometa mogli biti ranjivi.

Ovi znaci kontinuiranog kapaciteta čine da Trampova odluka o njegovoj pretnji da će napasti elektrane ima još veću težinu. Iranska vojska je juče upozorila da će zatvoriti Ormuski moreuz na neodređeno