ZVANIČNE INFORMACIJE: Šest invazija Izraela na Liban

Izraelska vojska je objavila da će proširiti kopnene i vazdušne napade u Libanu protiv Hezbolaha, vojno-političke grupe koju podržava Iran, što je izazvalo strahove da bi mogla da izvede invaziju velikih razmera.

Izrael je intenzivirao napade protiv Hezbolaha nakon što je ova grupa ispalila rakete na zemlju početkom marta, kao odgovor na američko-izraelske napade na Iran.

Izrael je nedavno digao u vazduh most Kasmija, ključni prelaz koji povezuje južni sa centralnim Libanom, u blizini priobalnog grada Tira.

Pogledajte izraelsko rušenje mosta na jugu Libana

„Izraelske vlasti su govorile da grupa koristi te mostove za slanje pojačanja na jug zemlje“, kaže Hugo Bačega, dopisnik BBC-ja sa Bliskog istoka.

„Realnost je da su to civilni mostovi, kritična infrastruktura koja pripada državi i koju koristi civilno stanovništvo.

„A strah u Libanu je da bi ovo mogla da bude strategija Izraela da odseče južni Liban od ostatka zemlje, pre moguće kopnene invazije velikih razmera.“

BBC

Mnogi Libanci se plaše da Izrael pokušava da stvori tampon zonu na jugu zemlje, sličnu onoj 1980-ih i 1990-ih.

Više od milion ljudi je raseljeno od početka izraelskog bombardovanja, a postoji zabrinutost da se „mnoge porodice, koje su bile prinuđene da napuste svoje domove, nikada neće vratiti“.

To je najnovija epizoda u višedecenijskim neprijateljstvima Izraela i Hezbolaha.

Ovo nije prvi put da je Izrael izvršio invaziju na Liban.

U najmanje šest prethodnih navrata, Izrael je izvodio velike vojne operacije unutar granica njegovog severnog suseda.

1978. – Operacija ‘Litani’ (u Libanu poznata kao prva invazija Izraela).

Posle stvaranja države Izrael 1948. godine, Liban je postao glavno odredište za palestinske izbeglice.

Među njima su bili pripadnici palestinske milicije, kao što je Palestinska oslobodilačka organizacija (PLO).

Izrael je 1978. pokrenuo operacije kako bi potisnuo borce PLO, posle gerilskog napada sa mora u kojem je ubijeno najmanje 30 civila na severu Izraela.

Posle proterivanja iz Jordana 1970. godine, PLO je bio u potpunosti stacioniran u Libanu.

Izraelci su prodrli na sever sve do reke Litani, ali su se mučili sa snagama PLO.

Getty ImagesIzraelske snage na jugu Libana 1978. godine

Dve nedelje kasnije, PLO je proglasio prekid vatre.

Izraelci su se povukli posle dva meseca, ali su podržali hrišćansku miliciju koja je kontrolisala pogranična područja, Južnolibansku armiju.

U ovoj prvoj invaziji ubijeno je do 2.000 libanskih vojnika i civila, dok je Izrael izgubio 18 vojnika.

Mirovnjaci iz novoformiranih Privremenih snaga UN u Libanu (UNIFIL) bili su raspoređeni duž de fakto granice između dve zemlje (poznate kao Plava linija) u skladu sa rezolucijama Saveta bezbednosti UN.

Od 1978. godine, više od 300 vojnika različitih nacionalnosti je poginulo na dužnosti, što je čini najopasnijom mirovnom misijom UN.

1982. – Operacija ‘Mir za Galileju’ (Druga izraelska invazija na Liban)

AFPIzrael je izvršio invaziju na Liban 1982. godine kako bi, tvrdio je, proterao hiljade PLO boraca

Operacija Litani nije označila kraj sukoba PLO-a i Izraelaca duž granice.

Međutim, pošto su pripadnici PLO ranili izraelskog ambasadora u Londonu 3. juna 1982. godine, snage pod vođstvom ministra odbrane Arijela Šarona pokrenule su mnogo veću operaciju, u kojoj su učestvovale hiljade vojnika i stotine vozila.

Napad je počeo 6. juna.

Ovog puta, izraelske snage su za samo nekoliko dana stigle sve do predgrađa Bejruta, odakle su bombardovale uglavnom zapadni deo libanske prestonice u kojem je živelo većinsko muslimansko stanovništvo.

Posle opsade, koja je trajala više od dva meseca, hiljade palestinskih boraca je evakuisano morem.

Izraelske snage su se tada sukobile i sa sirijskom vojskom na istoku zemlje i uništile desetine njihovih aviona.

BBC

Libanske vlasti procenjuju da je u borbama poginulo oko 19.000 libanskih, palestinskih i sirijskih civila i vojske, iako je ovaj broj osporavan.

Izraelska vojska kaže da je izgubila 376 vojnika od juna do septembra 1982. godine.

Ali to nije bio kraj ubijanja.

Nakon što je novoizabrani hrišćanski predsednik Libana ubijen u eksploziji automobila bombe 14. septembra, izraelska vojska je dozvolila hrišćanskoj miliciji da uđe u palestinske izbegličke kampove Sabra i Šatila i masakrira veliki broj civila – procene se kreću od 700 do 3.500.

Izraelske snage su se povukle iz centralnog Libana sledeće godine, a zatim su se 1985. godine povukle u „zonu bezbednosti“ koja se protezala oko 19 kilometara od granice, ali nisu u potpunosti napustile Liban narednih 18 godina.

Uglavnom uz oružje i novac Irana, Hezbolah je napravljen da se bori protiv ovih stranih snaga na libanskom tlu.

Getty ImagesHezbolah, koji Izrael i mnoge druge zemlje, poput Velike Britanije i SAD, smatraju terorističkom organizacijom, nastao je iz šiitskih milicija formiranih da se odupru Izraelu posle invazije 1982. godine

1993. – Operacija ‘Odgovornost’ (Sedmodnevni rat)

Desetine meta Hezbolaha bombardovane su za nedelju dana, od 25. jula 1993.

Izrael je saopštio da je to bio odgovor na raketne napade na njihove položaje u Libanu i na severni Izrael, i da je operacija imala za cilj „da se [Hezbolah] spreči da pretvori južni Liban u bazu za teror“.

Hezbolah je tvrdio da su njihove rakete ispaljene kao odgovor na ranije izraelske helikopterske vazdušne napade.

Izraelska vojska ispalila je hiljade granata tokom bombardovanja i tvrdila je da je ubila 50 neprijateljskih boraca („terorista“).

Međutim, hiljade zgrada je uništeno, a UN su procenile da je ubijeno 130 civila i raseljeno 300.000.

Izrael je saopštio da su poginula dva izraelska civila i jedan vojnik.

1996. – Operacija ‘Grožđe gneva’ (Aprilska agresija)