U ŽIŽI JAVNOSTI: Transparentnost Srbija: Ograničena transparentnost budžeta, malo učešće javnosti u kreiranju proračuna

Srbija se nalazi među zemljama gde je transparentnost budžeta „ograničena“, sa ostvarenih 53 poena od mogućih 100 u međunarodnom istraživanju Indeks otvorenosti budžeta (Open Budget Index – OBI), saopštila je danas organizacija Transparentnost Srbija (TS).

Srbija ima dva poena više u odnosu na prethodni krug ovog istraživanja, koje se sprovodi svake druge godine.

Od tri segmenta istraživanja, ubedljivo najlošije je ocenjeno učešće javnosti u kreiranju budžeta, sa samo dva od 100 poena.

TS je istakla da mehanizme građanskih konsultacija o budžetu, pored drugih država na koje Srbija može da se ugleda, imaju i brojne opštine i gradovi u samoj Srbiji.

Istraživanje je pokazalo da je u oblasti budžetske transparentnosti Srbija u nivou regionalnog proseka, a bolji rezultat imaju Albanija – 64 i Crna Gora – 54, dok su lošije rangirani Severna Makedonija (39), i Bosna i Hercegovina (30).

U izveštaju se ukazuje na pojedine nedostatke u odnosu na dobru međunarodnu praksu. Vlada i dalje ne objavljuje šestomesečni izveštaj o izvršenju budžeta, dokument koji bi omogućio pravovremeni uvid u izmene i preraspodele tokom budžetske godine.

U predlogu budžeta treba detaljnije opisati fiskalne rizike, navesti više podataka o imovini i obavezama, o poreskim rashodima, namenskim prihodima, kao i dugoročnoj održivosti javnih finansija.

Takođe je potrebno unaprediti finansijsko izveštavanje i poređenja između prvobitnih makroekonomskih prognoza i ostvarenih rezultata – kroz detaljnije prikazivanje rashoda po programima, strukture javnog duga i klasifikacije rashoda.

Deo istraživanja, gde je rezultat najbolji, se odnosi na nadzor i ove godine iznosi 57 poena, ali je i on ispod balkanskog proseka od 62. U okviru nadzora, rezultat je solidan zahvaljujući ocenama radaž Državne revizorske institucije (83), dok je rezultat za parlamentarni 44.

Kako bi se to unapredilo, preporučuje se da poslanici raspravljaju o budžetskoj politici pre dostavljanja predloga budžeta, kao i da im se ovaj dokument dostavi najmanje dva meseca pre početka budžetske godine.

Parlamentarni odbori treba da imaju aktivniju ulogu kroz razmatranje predloga budžeta i izveštaja o njegovom izvršenju, uz obavezno objavljivanje analiza i nalaza. Takođe, neophodno je obezbediti da Skupština bude konsultovana pre svake preraspodele sredstava između budžetskih korisnika tokom budžetske godine.

Istraživanje otvorenosti budžeta je jedini globalni nezavisni, uporedni i istraživački instrument, zasnovan na činjenicama, u kojem se koriste međunarodno prihvaćeni kriterijumi za ocenu pristupa javnosti informacijama o budžetu, stvarnim mogućnostima javnosti da učestvuje u pripremi budžeta i ulozi institucija za nadzor budžeta kao što su, u Srbiji, Narodna skupština, Državna revizorska institucija i Fiskalni savet, navela je TS.

Organizacija za Međunarodno budžetsko partnerstvo sa sedištem u Vašingtonu, (International Budget Partnership – IBP) je utvrdila metodologiju i prvi put sprovela istraživanje otvorenosti budžeta 2006. godine.

Cilj je da građani širom sveta bolje razumeju budžetske procese i da steknu mogućnost da utiču na to kako će se javna sredstva prikupljati i trošiti. U saradnji sa IBP, istraživanje svake druge godine sprovode organizacije nezavisne od vlade (u Srbiji to je Transparentnost Srbija).

Ove nalaze verifikuju dva nezavisna eksperta, a predstavnici Vlade dobijaju priliku da ukažu na eventualne propuste, nakon čega se sačinjavaju konačni rezultati.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.