PAŽNJA: Kapetan Srđan Janković: ‘Kako smo prošli kroz Ormuski moreuz’

Privatna arhiva Srđana JankovićaViše smo se plašili upada vojske na brod nego rata, kaže Srđan Janković

Uporedo sa raketama i dronovima koji lete po Bliskom istoku, oči sveta su uprte u Ormuski moreuz, uski tesnac kroz koji se prevozi petina svetske nafte i kroz koji sada mogu da prođu samo brodovi koji dobiju odobrenje od Irana.

Među njima je bio i teretni brod kojim upravlja kapetan Srđan Janković iz Srbije, a plovi pod zastavom Malte.

„Iznad nas su leteli dronovi, rakete koje su gađale iransku vojnu bazu ili su iz baze ispaljivane na druge destinacije, bili smo tačno između i povremeno smo na nebu gledali projektile kako proleću“, priča Janković za BBC na srpskom.

Sa posadom je 26. februara uplovio u iransku luku Bandar Imam Homeini, na severu Persijskog zaliva, a dva dana kasnije Sjedinjene Države i Izrael počeli su napade na tu zemlju.

Iran je odgovorio udarima na Izrael, Katar, Ujedinjene Arapske Emirate, Saudijsku Arabiju, Oman, Bahrein, Kuvajt.

Ukratko, sve zemlje s druge strane Persijskog zaliva.

„Nije me toliko plašio rat koliko da neka vojska dođe na brod i proba da uspostavi vlast, toga sam se najviše plašio“, kaže Janković, sa kojim smo razgovarali dok je plovio Indijskim okeanom ka Africi.

On je sa posadom 26. marta uspeo da prođe kroz Ormuski moreuz i napusti Persijski zaliv na putu ka Latinskoj Americi.

BBC

Zbog američko-izraelskih napada, Iran je efikasno ograničio prolazak brodova kroz Ormuski moreuz, a promet nafte i tečnog prirodnog gasa do danas je opao za 95 odsto, objavio je BBC tim za utvrđivanje činjenica.

Moreuz je podjednako važan za globalnu bezbednost hrane jer služi kao glavna izvozna ruta za đubriva koja održavaju proizvodnju useva širom sveta.

Analitičari procenjuju da bi čak trećina globalne trgovine đubrivima mogla da bude pogođena produženim zatvaranjem.

O njegovoj važnosti za globalnu trgovinu energentima govore i cene u svetu koje su skočile od početka rata, zbog čega je Međunarodna agencija za energiju pustila rekordnih 400 miliona barela strateških rezervi nafte na tržište.

Oslobađanje prolaza kroz Ormuski moreuz postalo je i jedno od ključnih pitanja američko-izraelskog rata protiv Irana, iako na početku nije bilo među ciljevima.

Vašington tvrdi da je moreuz zatvoren, dok Teheran ponavlja da se to odnosi samo na „neprijateljske“ zemlje.

Iran ne omogućava brodovima Sjedinjenih Država i njihovim saveznicima, među kojima su i evropske zemlje koje su odbile da učestvuju u ratu, da prolaze moreuzom, ali istovremeno pušta kineske, indijske i brodove koji nose teret za druge azijske zemlje, poput Filipina i Bangladeša.

Ipak, prema podacima Ujedinjenih nacija, za razliku od 150 brodova koji su prolazili pre rata kroz Ormuski moreuz, danas to uspe tek četiri ili pet.

Među njima je 3. aprila bio i francuski brod.

Brod kojim upravlja Srđan Janković plovi pod zastavom Malte.

Trideset tri dana su putovali iz Brazila preko Afrike da bi doneli kukuruz u iransku luku.

Još mesec dana su čekali na sidrištu u lučkim vodama, da bi dobili dozvolu da ga iskrcaju.

Tog 28. februara, Bandar Imam Homeini, glavni iranski lučki grad i ključno čvorište za petrohemikalije, uz mnoge druge lokacije širom zemlje, postao je meta američko-izraelskih napada.

„Grad koji je pola sata vožnje od luke, bio je napadnut.

„Videli smo dim u daljini, uveče su se čule eksplozije, posada je bila uplašena.

„Negde ste u nekoj zemlji gde ne znate nikoga, blizu je granica sa Irakom, ne znate kako će da reaguje vojska koja se tu nalazi, nije čovek siguran da li će da se pojave na brodu sa oružjem, da vas uzmu za taoca, da vas menjaju za neke uslove.

„Nije zgodno“, objašnjava ovaj 55-godišnji Beograđanin, koji plovi od 1995.

Situaciju je dodatno otežavala činjenica da je internet u Iranu odsečen od januara, zbog antivladinih protestai u kojima su ubijene hiljade demonstranata.

Komunikacija sa iranskim vlastima je išla preko agenta u Londonu, koji bi im povremeno davao informacije da li će ih pustiti da prođu ili ne.

„Nisam znao šta će da se dogodi.

„Postavili smo bodljikavu žicu skroz oko broda, po ogradi, da se zaštitimo u slučaju da se pojavi neko, da možemo bar da ga obeshrabrimo da odabere naš brod.

„Posadi je bilo zabranjeno da bude često na palubi, jer ne znate kada može nešto da vas pogodi“, kaže kapetan za BBC na srpskom.

Retko dobra stvar je bila činjenica da su neposredno pre ulaska u iranske vode napunili skladište hranom i vodom.

Bili smo mirni bar za tri meseca, kaže Janković.

Iz iskustva znamo da se u Bandar Imam Homeiniju ponekad čeka i do mesec dana na iskrcaj tovara, dodaje.

Oko njih na sidrištu, mestu gde stoje plovila unutar lučkih voda ili na moru, bilo je 20-ak brodova koji su, kako kaže, čekali red da budu iskrcani ili informaciju da li će moći da izađu iz Persijskog zaliva.

Posle deset dana, 18. marta, iz Londona im je javljeno da mogu da nastave put ka Ormuskom moreuzu.

„Krenuli smo istog trenutka čim smo dobili mejl.

„Međutim, dan kasnije sve je bilo obustavljeno, stigla je poruka da je prolaz zatvoren, da ne možemo da idemo ka moreuzu i da čekamo novu dozvolu.

„Nismo znali razlog, rečeno nam je da su bili veliki napadi na Iran i da su suspendovane sve dozvole“, kaže Janković.

U noći između 18. i 19. marta, izraelske snage su gađale Južni Pars, najveće polje prirodnog gasa u Iranu, koje je u centralnom delu Persijskog zaliva.

U znak odmazde, Teheran je gađao katarski Ras Lafan, najveći svetski kompleks za ukapljeni prirodni gas, što je dovelo do naglog porasta cena tog energenta širom Evrope.

Kapetan i njegov brod sa 22 člana posade zaustavili su se kod ostrva Lavan, koje se takođe nalazi u centralnom delu Zaliva, kao i gađano polje gasa, ali bliže iranskoj obali.

„Tu smo samo plutali, pomerali se levo, desno, ostali smo u vodama koje su