VAŽNO: Reputacija Dubaija usled rata na Bliskom istoku bledi: Zašto je Milano postao popularan izbor za super bogate?

Pre nešto više od mesec dana, Dubai je bio destinacija za bogate Britance u potrazi za novim domom. Malo je gradova koji omogućavaju da zarađujete ogromne sume bez poreza i trošite ih u brojnim luksuznim hotelima, restoranima i prodavnicama.

Međutim, kako su Ujedinjeni Arapski Emirati pod iranskim napadima kao odmazda za američko izraelski udar na Iran, reputacija Dubaija – delom stvorena i zahvaljujući influenserima među iseljenicima – kao utočišta za globalnu elitu počinje da bledi, piše Gardijan. 

Superbogati državljani Ujedinjenog Kraljevstva sada traže put nazad ka Evropi, a Milano, finansijski centar Italije, penje se na vrh liste.

„Italija ima najbolje pogodnosti: paušalni porez i dobar kvalitet života“, kaže Armand Arton, konsultant koji pomaže multimilionerskim i milijarderskim porodicama da se presele putem šema državljanstva kroz investicije.

„Ljudi koji odlaze iz UAE lako mogu da zamisle sebe kako žive u Rimu ili Milanu, kao međunarodnim, kosmopolitskim centrima“.

Nije teško videti zašto je Milano, koji je već dom nekih od najbogatijih bankara, advokata i investitora u Evropi, postao tako popularan izbor.

Prema italijanskom režimu paušalnog poreza, strani rezidenti mogu plaćati 300.000 evra godišnje na sav prihod iz inostranstva – što je sitnica za najbogatije ljude na svetu.

„Oduvek smo bili međunarodni grad, ali se to menja“, kaže Dileta Đorđolo, koja vodi odeljenje za stambene nekretnine Sotheby’s-a u italijanskoj ekonomskoj i modnoj prestonici.

„Imamo poseban poreski režim još od 2017, ali kada je Velika Britanija ukinula status ‘non-dom’ (odnosi se na osobe koje nisu stalno nastanjene te tako ne moraju plaćati porez stečen u inostranstvu), imali smo talas novih kupaca koji su došli u Milano“.

Sada, dok sledeći talas bogatih migranata usmerava pažnju na ovaj grad, postavlja se pitanje: može li Milano postati novi dom ultra-bogatih?

Poreska olakšica za „prazni London“

Rat u Zalivu već je izazvao egzodus bogatih britanskih državljana, iako se nisu svi spremni da se vrate kući.

Za mnoge Evropljane, Italija je strateška opcija. Za razliku od strožih pravila u Velikoj Britaniji, novi rezidenti u Italiji koji nisu plaćali porez u toj zemlji najmanje devet od poslednjih 10 godina ne moraju da plaćaju porez na svoje prihode iz inostranstva, u zamenu za godišnji paušalni porez od 300.000 evra.

Zatim se oporezuju na italijanske prihode i kapitalnu dobit od investicija u Italiji u roku od pet godina od trenutka kada se opredele za paušalni porez.

Mark Ačeson iz finansijske kompanije Utmost Wealth Solutions kaže da je privlačnost Italije porasla kako je Velika Britanija postala relativno manje privlačna za superbogate. Toliko se o tome priča u Milanu da se italijansko pravilo navodno naziva „svuota Londra“ ili „evakuišite London“.

„Iako je Italija imala režim paušalnog poreza još od 2017. tada u iznosu od 100.000 evra, to nije privlačilo navalu ljudi“, kaže on. „Ukidanje non-dom režima je ono što je zaista podstaklo interesovanje, a došlo je baš u trenutku kada je i Portugal pooštravao svoja pravila“.

„Režim je jednostavan i ljudi ga vole“, dodaje Ačeson. „Italija je prelepa zemlja, Milano ima snažan sektor finansijskih usluga – mnogo toga što čini London privlačnim, Milano takođe ima“.

Roberto Bonomi, partner u advokatskoj kancelariji Withers, dodaje da je Italija takođe uspela da se oslobodi reputacije politički nestabilne destinacije.

Đorđa Meloni, populistička premijerka koja je na vlasti od 2022. godine, stupila je na funkciju sa otvoreno krajnje desnim politikama, ali deluje da je ublažila svoju ideologiju.

„U početku je bilo određene skepsе“, kaže Bonomi. „Ali posle devet godina pokazali smo da je ovo stabilan sistem. Klijenti se više ne plaše Italije – a nedavni događaji pokazuju da neizvesnost postoji svuda“.

Priliv bogate zajednice već podiže cene u Milanu

Oko 5.000 ljudi se do sada priključilo italijanskoj šemi paušalnog poreza, prema procenama italijanske advokatske kancelarije Maisto e Associati, specijalizovane za poreze. U početku su mnogi podnosioci zahteva bili Italijani koji su živeli u Londonu, kaže Marko Kerato, partner u toj firmi.

„Oni su uglavnom radili u bankarstvu, osiguranju, upravljanju imovinom ili za hedž fondove. Poslednju deceniju su proveli u Velikoj Britaniji i želeli su da se vrate u Italiju iz ličnih i poreskih razloga“, kaže on.

„Ali onda, posle pandemije, sve više ljudi je počelo da dolazi, došlo je do eksponencijalnog rasta, a zatim ponovo naročito nakon što su Torijevci najavili da će ukinuti non-dom režim“.

Sada se pojavljuje novi talas interesovanja iz Zaliva, kaže Arton. „Italija brzo obrađuje prijave. Zato uglavnom privlači ljude koji napuštaju region i žele da se presele u Evropu, kako bi imali koristi od paušalnog poreza i kvaliteta života“.

Priliv nove, bogate zajednice već podiže cene u Milanu. Cene nekretnina porasle su za 38 odsto u poslednjih pet godina, prema istraživanju agencije za nekretnine Knight Frank.

Milano je nedavno pretekao Veneciju i postao najskuplji grad u Italiji, sa prosečnom cenom od 5.171 evro po kvadratnom metru u novembru 2025, prema italijanskom portalu za nekretnine Idealista. Rast je još izraženiji u nekim od najtraženijih delova gradau centru u blizini Milanske katedrale Duomo.

Procenjuje se da sada na tržištu ima između 30 i 40 odsto više međunarodnih kupaca nego pre samo dve godine.

„Ranije su međunarodni kupci tražili drugu kuću u Milanu, ili možda na jezeru Komo, ali sada traže prebivalište u Italiji. Žele da budu blizu dobrih međunarodnih škola i velikih aerodroma“.

„Povratak mozgova“

Druge poreske olakšice uključuju i Il rientro dei cervelli („Povratak mozgova“), koji omogućava novim ili povratničkim stanovnicima Italije koji ispunjavaju određene kriterijume da plaćaju porez samo na 50 odsto svog prihoda tokom pet godina. Za neke rezidente dostupna su i veća umanjenja.

Ali ključno pitanje je da li postoji gornja granica italijanskog režima paušalnog poreza, kaže Bonomi, koji je porastao sa 100.000 evra 2017. na 200.000 evra 2024, i na 300.000 evra početkom ove godine.

„Italijanska vlada je rekla da želi da poveća paušalni porez  – ne želimo nelojalnu konkurenciju prema drugim državama“.

Prošle godine je tadašnji francuski premijer Fransoa Bajru optužio Italiju za „poreski damping“, tvrdnje koje je Meloni odbacila kao „potpuno neosnovane“.

U međuvremenu, život u Milanu se brzo