NOVI PODACI: Dogovor Amerike i Irana o primirju i otvaranju Ormuskog moreuza

ABEDIN TAHERKENAREH/EPA/ShutterstockRadost u Iranu posle objavljivanja primirja

Najoštrija pretnja američkog predsednika Donalda Trampa od početka rata protiv Irana nije se ostvarila, svet je odahnuo – bar nakratko – a cene nafte su počele da padaju.

Amerika i Iran postigli su dogovor o dvonedeljnom primirju i otvaranju Ormuskog moreuza, ključne plovidbene rute za prevoz ogromnih količina nafte i tečnog prirodnog gasa, koji je Iran efikasno blokirao od početka rata 28. februara.

„Cela civilizacija će biti uništena“ ako Iran ne prihvati ultimatum do 8. aprila u dva sata ujutru po srednjevropskom vremenu, poručio je Tramp 7. aprila.

Vreme je proticalo, a svet je sa zebnjom gledao u sat u nadi da se Trampova pretnja, jedna u nizu poslednjih 10-15 dana, neće ostvariti.

Manje od dva sata uoči isteka Trampovog roka, pakistanski premijer Šehbaz Šarif, koji je posredovao u pregovorima, izjavio je da je primirje stupilo na snagu odmah.

Iako je rečeno da se primirje odnosi na ceo Bliski istok, izraelski premijer Benjamin Netanjahu je to negirao.

Odmah posle vesti o primirju prijavljeni su napadi u više zemalja Persijskog zaliva.

Sporazum je postignut pošto se čitava Trampova administracija našla pod velikim političkim pritiskom u Americi, ali i sa svih strana sveta, da pronađe izlaz iz situacije u koju je, postavljanjem ultimatuma Iranu i pretnjom uništenjem cele civilizacije, sama izazvala.

Od početka rata do 30. marta u Iranu je poginulo više od 2.100 civila, prema podacima Kancelarije Ujedinjenih nacija.

Šta je poznato o sporazumu o primirju?

Tramp je rekao da je pristao da „obustavi bombardovanje i napade na Iran na dve nedelje“ ako Teheran pristane da ponovo otvori Ormuski moreuz, vitalnu brodsku rutu za naftu i druge izvozne proizvode iz Zaliva.

U objavi na njegovom mreži Istina (Truth Social), Tramp je napisao da je pristao na privremeni prekid vatre jer smo „već ispunili i premašili sve vojne ciljeve“.

Iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči kaže da će Teheran pristati na kraj borbe „ako se napadi na Iran zaustave“.

Obe strane su proglasile „pobedu“.

EPA

Iran je pristao da u naredne dve nedelje dozvoli slobodnu plovidbu brodovima kroz Ormuski moreuz, a njihov prolaz koordiniraće iranska vojska.

Iran je od početka rata 28. februara efikasno blokirao Ormuski moreuz, dozvoljavajući prolaz tek onim brodovima koje smatra „prijateljskim“, odnosno iz zemalja koje nisu saveznice SAD i Izraela.

Prvi put od početka rata, kroz moreuz je 3. aprila prošao i francuski brod.

Iran je objavio plan od 10 tačaka, koji, između ostalog, uključuje potpuni prekid rata u Iranu, Iraku, Libanu i Jemenu; „punu posvećenost“ ukidanju sankcija Iranu; oslobađanje iranskih sredstava i zamrznute imovine u SAD; i „punu isplatu nadoknade za troškove rekonstrukcije“ Iranu.

„Iran se u potpunosti obavezuje da će se odreći posedovanjabilo kakvog nuklearnog oružja.

„Iranska pobeda na terenu bi takođe bila konsolidovana u političkim pregovorima“, saopštio je Vrhovni savet za nacionalnu bezbednost Teherana.

Pakistanski premijer je objavio i da će prekid vatre stupiti na snagu i u Libanu, u kojem Izrael tvrdi da se bori protiv vojno-političke grupe Hezbolah koju podržava Iran.

Izraelsko rukovodstvo je izjavilo da neće napustiti Liban dok ne bude uklonjena pretnja Hezbolaha.

Nema naznaka od Izraela da je pristao da obustavi operacije u Libanu.

Pakistan je pozvao zaraćene strane da se sastanu u Islamabadu 10. aprila „kako bi dalje pregovarali o konačnom sporazumu za rešavanje svih sporova“.

Šta kaže Izrael?

Posle Trampove objave o postizanju dogovora o primirju, u Izraelu su se oglasile sirene za vazdušnu opasnost, a izraelska vojska je saopštila da presreće rakete lansirane iz Irana.

U noći između 7. i 8. aprila, začulo se nekoliko jakih eksplozija u Jerusalimu.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu je rekao da „Izrael podržava odluku predsednika Trampa da obustavi napade na Iran na dve nedelje, pod uslovom da Iran odmah otvori moreuz i obustavi sve napade na SAD, Izrael i zemlje u regionu.“

U saopštenju se dodaje da „prekid vatre ne uključuje Liban“, u kojima se vode borbe izraelske vojske i Hezbolaha.

Izrael je poslao i kopnene snage u južni deo Libana.

Nije jasno koliko je Netanjahu bio uključen u Trampovo donošenje odluka.

Ključni događaji od 28. februara

28. februar – Početak američko-izraelskih napada na Iran. U prvom napadu, ubijen je dosadašnji vrhovni verski vođa Irana, ajatolah Ali Hamnei. Iran od tada uzvraća, gađajući Izrael, ali i susedne zemlje: Ujedinjene Arapske Emirate, Bahrein, Katar, Saudijsku Arabiju, Irak i Oman. Na meti iranskih raketa i dronova su najviše američke vojne baze u regionu, kao i rafinerije i postrojenja za desalinizaciju vode.

28. februar – Pogođena je škola u Iranu, kada je ubijeno 168 ljudi, uglavnom dece. BBC tim za utvrđivanje činjenica zaključio je da je Amerika kriva za napad, jer je škola pogođena raketom ‘tomahavk’ koju ne poseduju ni Izrael ni Iran. Više o napadu pročitajte OVDE.

Početak marta – Izrael je pokrenuo napade i na Liban, tvrdeći da gađa položaje vojno-političke grupe Hezbolah koja je prethodno ispalila rakete ka ovoj zemlji. Naređena je evakuacija više od 700.000 ljudi.

7. i 8. mart – Izraelske snage pogodile su veliku rafineriju u Teheranu, izazvavši veliko zagađenje vazduha i pojavu crne kiše. Više o tome pročitajte OVDE.

8. mart – Modžtaba Hamnei, sin Alija Hamneija, imenovan je za novog vrhovnog vođu Irana. Ko je Modžtaba Hamnei pročitajte u posebnom tekstu.

9. mart – Prvi put od početka rusko-ukrajinskog rata 2022. godine, cena nafte po barelu premašila je 100 dolara na svetskom tržištu, a u jednom trenutku bila je 120 dolara.

10. i 11. mart – Iran je planirao da minira Ormuski moreuz, ali je američka vojna komanda iznela tvrdnju da je potopila 16 iranskih brodova koji su imali zadatak da postave mine.

11. mart – Iranski zvaničnici potvrdili su da je i Modžtaba Hamnei ranjen, ali lakše, i da je na „sigurnoj lokaciji“.

11. i 12. mart – Saopšteno je da je od 28. februara, u