ZBOG OVOGA SE DIGLA PRAŠINA: Da li je Artemis Dva pokazao da bi čovek ponovo mogao da sleti na Mesec

NASANASA je objavila zadivljujuče slike članova posade misije Artemis Dva, među kojima je i slika Zemlje dok zalazi ispod Mesečeve površine

Misija NASA-e Artemis Dva položila je sve velike ispite od njenog lansiranja 1. aprila – njena raketa, svemirska letelica i posada ostvarili su bolji učinak nego što su se inženjeri i usudili da se nadaju.

Prvih šest dana misije pokazalo je da kapsula Orion radi kao što je zamišljeno sa ljudima u njoj prvi put, što nije mogla da dokaže nijedna simulacija.

Možda njeno najveće dostignuće, međutim, jeste vidljivo kroz postupke posade Artemisa, koji su iznedrili nadu, inicijativu i optimizam za svet koji deluje kao da mu je očajnički potrebno bilo kakvo nadahnuće.

Ali veće pitanje ostaje – da li je sletanje na Mesec do 2028. godine, kao što žele NASA i američki predsednik Donald Tramp, sada stvarno ostvariv cilj?

Šta nam je Artemis Dva do sada pokazao?

NASAIznenađujuće glatka vožnja, rekli su astronauti nakon što ih je najmoćnija Nasina raketa odvela u Zemljinu orbitu 1. aprila

Nekoliko dana pošto je Svemirski lansirni sistem (SLS) NASA-e stigao na lansirnu rampu u Svemirskom centru Kenedi, najvažnija lekcija o Artemisu Dva već je bila naučena.

Posle dva otkazana lansiranja u februaru i ponovo u martu zbog različitih tehnoloških problema, Nasin administrator Džared Ajzekmen rekao je da „lansiranje rakete jednako važne i složene kao što je SLS na svake tri godine nije put do uspeha“.

Prethodna misija Artemis Jedan bez posade uzletela je u novembru 2022. godine.

Agencija, rekao je on, mora da prestane da se ophodi prema svakoj raketi kao „umetničkom delu“ i da počne da ih češće lansira i pokaže da ima ozbiljne namere ovim programom.

Bila je to praktično poruka da ponovno učenje istih lekcija na svake tri godine mora da prestane.

To je važno, zato što je preoblikovalo sve što je usledilo.

I poredeći je sa tom ambicijom, šta nam je misija pokazala tokom šest dana otkako su Rid Vajzmen, Viktor Glover, Kristina Koh i Džeremi Hensen uzleteli 1. aprila?

Kratak odgovor je – više nego što su čak i optimisti smeli da se nadaju.

Sve o misiji Artemis Dva (ili Artemida Dva) možete da pročitate OVDE.

Pogledajte video: Tri zanimljiva trenutka tokom putovanja posade misije Artemis Dva do Meseca

Raketa je obavila posao

Prilikom uzletanja, SLS je proizvela četiri miliona kilograma potiska i, prema svakom merilu važnom za inženjere, obavila to tačno prema planu.

Svaka faza uzdizanja bila je, suzdržanim rečnikom kontrole misije, „nominalna“: maksimalni dinamički pritisak, gašenje glavnog motora i odvajanje bustera.

Dve od tri korekcije kursa na putu do Meseca bile su odbačene zato što je putanja već bila toliko precizna da nisu ni bile potrebne.

Kao što je to rekao doktor Simeon Barber, svemirski naučnik sa Otvorenog univerziteta: „Svaka im čast – sve su potrefili iz prvog.“

Oko 36 sati posle lansiranja, nastupio je kritičan trenutak.

Orion je aktivirao glavni motor na pet minuta i pedeset šest sekundi, što je poznato kao translunarni injekcioni manevar, ubacivši svemirsku letelicu na kružnu povratnu putanju do Meseca bez potrebe za dodatnim krupnim manevrima.

Moćna aktivacija motora je bila „bez greške“, rekla je doktorka Lora Glejz, šefica programa Artemis.

Ljudi u mašini

NASASleva nadesno: Džeremi Hansen, Kristina Koh, Rid Vajzmen i Viktor Glover – posada Artemisa Dva

Zvanična svrha ove misije je da smesti ljude u Orion i da otkrije šta se tamo dešava – ne samo sa letelicom, već i u odnosu posade i mašine.

Ono što se odvijalo bilo je upravo ono što je i bilo očekivano, i upravo ono do čega se nije moglo doći samo u simulatoru.

Bilo je problema sa toaletom.

Problem sa aparatom za vodu zahtevao je od misije da odvaja vodu iz mere predostrožnosti.

Manji gubitak redundancije u helijumskom sistemu pomenut je na ranoj konferenciji za štampu i razrešen u tišini.

„Suština ovoga je u stavljanju ljudi u petlju – tih napornih ljudi koji pritiskajući dugmiće udišu ugljen dioksid, žele klima uređaje i da koriste toalet.

„Suština je u pitanju kako sistem funkcioniše sa tim ljudima u letelici“, primetio je Barber.

Inženjeri koji su nadzirali Orionov sistem uklanjanja ugljen dioksida kroz neprekidne sesije vežbi ili testiranja kako svemirska letelica izlazi na kraj sa namerno onesposobljenim potisnim motorima, potvrđuju argumente da je ova letelica dovoljno bezbedna da dovede ljude na mesečevu površinu.

Barberova celokupna ocena bila je direktna:

„Orion deluje kao da je funkcionisao prilično dobro – svakako sve u vezi s propulzijom, što je najkritičnija oblast.“

Važna nauka ili pompa NASA-e?

NASA je govorila o naučnim dostignućima.

Posada je imala sveobuhvatne opservacije tokom leta – oko 35 geoloških svojstava zabeleženih u realnom vremenu, varijacija boja koje bi mogle da ukažu na sastav minerala i pomračenje sunca iz dubokog svemira za koje je pilot Viktor Glover rekao da „izgleda nerealno“.

Jedna slika se isticala: Orijentalni basen, krater od hiljadu kilometara blizu Mesečeve dalje strane, koji su ljudske oči prvi put mogle lepo da vide.

A opet naučni segment svega nije glavni.

Profesor Kris Lintot sa Oksforda, jedan od voditelja Noćnog neba, bio je direktan: „Umetnička vrednost slika koje su stigle sa Artemisa i od njegove posade je značajna, ali je njihova naučna vrednost ograničena.“

Indijski Čandrajan-3 sleteo je blizu južnog pola 2023. godine.

Kineski Čang’e-6 uzeo je uzorke sa dalje strane 2024. godine.

Robotske sonde su izmapirale teren do neverovatnih detalja.