DETALJI KOJI SU ZAINTRIGIRALI JAVNOST: Mađarska ruka svrab češe

Tekst od petka, u kom sam prorekao da će Orban izgubiti na parlamentarnim izborima dvotrećinskom većinom, bio je, sudeći po broju komentara na portalu „Danasa“, dosta zapažen. Komentatori su uglavnom izražavali oprezni optimizam, samo jedan bio je uveren u pobedu Tise, a nekoliko ih je režalo na mene, u uverenju da će Orban pobediti.

Jedan od njih se zapitao da li ću „polizati ono što sam napisao“ ako rezultat ne bude u skladu s mojom procenom, uz opasku „Vidimo se u ponedeljak“. Evo, vidimo se u utorak, došao sam ovde da bih likovao. Likujem, ne samo zbog svoje neuobičajeno precizne prognoze, nego i zato što već dva dana ne mogu da dođem sebi od oduševljenja, pa to moram sa vama da podelim.

I Mađari su srećni, ali deluje kao da smo mi, koji nismo Mađari, još srećniji od njih. Pošto sam likovao na društvenim mrežama, jedna drugarica, Mađarica, pitala me je čemu se Srbi toliko raduju, kad je Peter Mađar izdanak Tise, „populista i desničar“, za koga tek treba da se utvrdi u čemu se razlikuje u odnosu na Orbana. „Mađari su operisani od političke levice“, rezignirano je dodala.

Objasnio sam joj da se mi, Srbi, radujemo pre svega Orbanovom porazu, jer to neminovno znači kraj partnerstva koje nam je duže od decenije radilo o glavi. Sisolini je ostao bez najboljeg ortaka, s kojim je ugrožavao ne samo region, već i celu EU. Ostao je usamljen, s ražalovanim Dodikom i ne toliko jakim Ficom, kao poslednji Putinov igrač u Evropi.

Orban je u toj ekipi bio glavni. Glavni je, dakle, počišćen. Kada nema glavnog, lakše će se izaći na kraj sa sporednima, a Sisolini je kralj sporednih. Kome će i kako sada NIS biti prodat, kada i da li će se nastaviti projekat brze pruge Beograd – Budimpešta, kamo onaj naftovod, šta će biti sa istragom koruptivnih radnji u srpskih, kineskih i mađarskih kompanija udruženih u poduhvatu rekonstrukcije pruge, pitanja su kojima treba da se radujemo.

Mađarska je članica EU, pa nije mogla da zastrani u onolikoj meri u kojoj smo zastranili mi, u tom smislu da je autokratska vlast na njihovim izborima ipak smenjiva, imajući ipak u vidu i to da je ta smena došla praktično iznutra, te da je referendumsko pitanje na ovim izborima zapravo bilo Evropa ili Rusija. Mađari su dovoljno normalni da dvotrećinskom većinom odaberu Evropu.

Previše je od građana Srbije očekivati da odjednom shvate da je put u EU jedini normalan put pred njima i da je svaki drugi put, put u propast. Za početak, a možda i za kraj, biće dovoljno da se u Srbiju vrati elementarna demokratija, koja omogućava da svaka vlast bude smenjiva. To treba da bude naš jedini cilj u ovom trenutku, a on je danas mnogo bliži nego što je to bilo u subotu.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.