SAOPŠTENO JE: Slavićemo mesec dana kad skinemo mi… Orbana

Euforija povodom Orbanovog pada sa vlasti posle 16 godina u susednoj Mađarskoj, kod nas, ovde, ne stišava se već treći dan. K’o da smo skinuli, ne mađarskog predsednika vlade, nego našeg (ne, Macuta) već onog pravog predsednika.

Onako, veselje se širi na sve strane (mada mi nigde slobodno ne idemo) i dobrano podseća na onaj vic kada sin posle školi kaže ćaletu: „Danas sam zamalo dobio peticu u školi. Dobio je onaj do mene”.

A, nedeljni izbori u Mađarskoj pratili su se ovde baš k’o da su naši. U nekim segmentima, čini se i više, od nedavnih lokalnih u 10 opština i gradova. Slavlje posle njih (mađarskih, ne naših) počelo je još za vreme brojanja glasova. I, još nije (pre)stalo.

Najkonkretniji su bili Novosađani, koji su se odmah te nedeljne večeri okupili na Trgu slobode kako bi proslavili pobedu Petera Mađara i njegove stranke Tisa nad Orbanom. Građani su se na poziv Zborova Novog Sada okupili kod spomenika Svetozaru Miletiću, ispred Gradske kuće, gde su puštali muziku s razglasa.

U drugim mestima i gradovima slavilo se, kao u večitim socrealisitičkim novogodišnjim TV izveštajima, skromno, uz bogatu trpezu (pa, Uskrs je) i TV program (pratilo se, baš pratilo).

Pak, za razliku od nas izostali su dramatični sukobi, maskirani ljudi u crnom, a pokušaji kupoprodaje glasova – promptno su zaustavljani i sankcionisani. Viktor Orban obratio se u ponedeljak uveče svojim pristalicama putem videa objavljenog na Fejsbuku, priznavši poraz na parlamentarnim izborima nakon 16 godina neprekidne vlasti. Ali, ono što je kod nas nezamislivo, još tokom prebrojavanja glasova, čestitao je pobedu protivniku.

Taj „film” ovde gde se ne da ne ni mesna zajednica (ne rapisuju se izbori iako im je rok istekao prošle godine) već ni kućni savet, nismo „gledali” od 2012. godine, a i nećemo još. Sve mora da bude 10:0 i po svaku cenu. I gde svako ko ne pokazuje crveni „srednjak” studentima ili majci čije je dete poginulo prilikom pada nadstrešnice promptno postaju „ustaše”, ekstremni teroristi (k’o da postoje umereni teroristi?) i (u)rušitelji ustavnog poretka.

No, Mađaru (Peteru) se u zube ne gleda (realno desno je on mada sada pokušavaju da ga „ucentrale”). Slavi se jer „miriše” i „vuče” na neke promene i kod nas, mada realno pitanje je hoće li pad vlasti u Mađarskoj ubrzati i pad ovog režima u Srbiji. Pa, u svakom slučaju, ne može da škodi, što bi svjevremeno rekao Lane Gutović.

Evropska demokratska partija (EDP) ocenila je u ponedeljak da je poraz predsednika Fidesa Viktora Orbana na parlamentarnim izborima u Mađarskoj istorijski zaokret za Evropu – konačno stavljanje „tačke” na destabilizujuće snage unutar Evropske unije i jasan znak kandidatima za članstvo, poput Srbije, u kojoj se demokratija postepeno demontira. Vučić će sledeći pasti, cene oni.

Spoljnopolitički analitičar Boško Jakšić ocenio je da je pobeda opozicionog lidera Petera Mađara na parlamentarnim izborima u Mađarskoj zabrinula predstavnike vlasti u Srbiji i obradovala protivnike srpskog predsednika Aleksandra Vučića. Sa njim se slaže i istraživač na Fakultetu političkih nauka Nikola Ilić po kome je poraz mađarskog premijera Viktora Orbana na parlamentarnim izborima loša vest za našu vlasti, ali da taj događaj može pozitivno da utiče na srpske građane. Po euforiji i slavlju vaistinu utiče.

Za sociologa Ivana Živkova izborna pobeda Petera Mađara je velika politička vest za Evropu i loša za režim Aleksandra Vučića, ali upozorava on da u Srbiji ne treba zapadati u euforiju zbog značajnih razlika u političkom sistemu, društvenim okolnostima i opoziciji. E, al’ kako obuzdati euforiju posle toliko poraza i onda ove pobede. Ono, jes’ da i nije baš kod nas, ali i mi imamo dušu… A, ne samo SNS, ćacilend, batinaše i toi-toie.

Možda je atmosferu i euforičnost u nas (na X mreži) najbolje opisao (logično je da pisac nešto najbolje opiše) Siniša Kovačević: „Koliko nas je lažljivi Neustrašivoje izmenio, pretvorio u puževe, napunio čemerom i mržnjom, jadom i bedom, navikao na svemoć, na bahatost svojih janičara, na suze i tugu, nemoć i saginjanje glave, na lopovluk i nepravdu, batine, govori to što nas toliko raduje pad komšijskog diktatora”, konkretan je ona, kao i uvek. I, u pravu, je.

Koliko nas je lažljivi Neustrašivoje izmenio,pretvorio u puževe,napunio čemerom i mržnjom,jadom i bedom,navikao na svemoć,na bahatost svojih janičara,na suze i tugu,nemoć i saginjanje glave,na lopovluke i nepravdu,batine,govori to što nas toliko raduje pad komšijskog diktatora.

— Sinisa Kovacevic (@SinisaKovacevi6) April 13, 2026

Ostaje nam samo da parafraziramo onaj stih i slogan sa studentskih demonstracija u Srbiji devedesetih protiv Miloševića – „Slavićemo mesec dana kad skinemo Slobodana”. A, za Vučića, verovatno od Uskrsa do Božića. Samo do te (pro)slave moramo još da (pri)čekamo.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Još vesti iz ovog grada