NOVI PODACI: Vučić kaže da je Vladan Petrov „Ajnštajn“ za rektora Đokića: Ko je uticajniji naučnik i da li je to važno u političkoj trci?

Nagoveštaj da bi se u trci za budućeg predsednika Srbije mogli naći rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić, kao predstavnik pobunjene Srbije, i predsednik Ustavnog suda Vladan Petrov, kao režimski kandidat, pokrenuo je debatu u delu javnosti ko bi od njih dvojice imao veće šanse na izborima.

Ali izjava predsednika Srbije Aleksandra Vučića da je Petrov za Đokića „Ajnštajn u svakom smislu i svakom pogledu“ otvorila je i pitanje ko od njih dvojice ima bolje naučne reference.

„Siguran sam da bi (Petrov prim. aut.) i tu funkciju obavljao na izvanredan način. I prosto porediti Vladana Petrova sa Vladanom Đokićem to su dva sveta. Jedan rodoljub, iskreni erudita, pet puta obrazovaniji od Đokića u svakom smislu. Vladana Petrova ne bi nikada pobedio, ali Vladan Petrov je predsednik Ustavnog suda, kao što znate. A inače za njega je Albert Ajnštajn u svakom smislu i svakom pogledu, a u moralnom smislu i da ne govorim“, ocenio je Vučić.

– Posle davanja uputstava lekarima za upotrebu respiratora, izbora tipa borbenog aviona za Vojsku Srbije, projektovanja putne mreže i sastavljanja fudbalske reprezentacije, Vučić je sebi ovog puta dao za pravo i da ocenjuje univerzitetske nastavnike. Tvrdnja da je neko „Ajnštajn za nekoga drugog“ nije akademska ocena već jeftina politička propaganda. Takve izjave ne objašnjavaju razlike, one ih zamagljuju i banalizuju, spuštajući javni govor na nivo kafanske dosetke – komentariše Dušan Teodorović, akademik i profesor Saobraćajnog fakulteta u penziji, Vučićevu opasku.

Teodorović ukazuje da svet odavno ima jasne i proverljive mehanizme za evaluaciju istraživača.

Naučne baze kao što su SCOPUS, Web of Science, Publish or Perish i Google Scholar omogućavaju da se za nekoliko sekundi dobije relativno objektivna slika nečijeg naučnog rada.

Foto: Screenshot Goran Srdanov/Nova.rs

Ako se Vladan Petrov i Vladan Đokić uporede na osnovu tih podataka, slika je, kaže Teodorović, jasna i nimalo laskava po Petrova.

– U bazi Google Scholar, među više od 250 istraživača koji se bave ustavnim pravom u svetu, nema Vladana Petrova. Nasuprot tome, Vladan Đokić ima 630 citata i h-indeks 14. U SCOPUS bazi Vladan Petrov uopšte ne postoji – što znači da ga ta baza ne registruje kao istraživača. U istoj bazi Đokić ima 202 citata i h-indeks 8. U Web of Science bazi, Petrov se pojavljuje sa dve publikacije, citirane ukupno 7 puta, sa h-indeksom 1 – praktično minimalnim. Đokić u toj istoj bazi ima 35 publikacija, 151 citat i h-indeks 7. Drugim rečima, kada se uklone politikantstvo i propaganda i pogledaju merljivi podaci, poređenje prestaje da bude stvar mišljenja. Ono postaje činjenica – ističe Teodorović.

Ali, kako kaže, suštinsko pitanje nije ni u brojevima.

– Pravo pitanje je moralno i političko. U trenutku duboke društvene krize u Srbiji, važno je kako se neko ponaša i koje stavove zastupa. Razmišljanje o Vladanu Đokiću asocira na odbranu autonomije univerziteta, podršku studentima i javno zalaganje za demokratske principe. Pomisao na Vladana Petrova, naprotiv, izaziva osećaj mučnine zbog otvorenog služenja autokratskom režimu, što je nedostojno za univerzitetskog profesora i predsednika Ustavnog suda. To nisu nijanse. To su dve suprotstavljene moralne pozicije – ukazuje Teodorović.

Branimir Jovančićević, profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, potvrđuje da međunarodne, i u celom svetu priznate naučne baze, nesumnjivo daju veliku prednost rektoru Vladanu Đokiću.

Ističe da ove baze podataka gotovo da i ne prepoznaju Vladana Petrova kao naučnog radnika.

Na pitanje mogu li se uopšte porediti naučni doprinosi Đokića i Petrova, budući da istraživači u društveno-humanističkim naukama uglavnom publikuju u domaćim časopisima, Jovančićević kaže da u oblasti prirodnih, tehničkih i medicinskih nauka postojanje pomenutih baza znatno olakšava vrednovanje naučnog opusa istraživača.

– Naravno da tu ima dosta manjkavosti. I o njima se u naučnim krugovima diskutuje. Međutim, to je i dalje najbolji pristup. Naši naučnici u društvenim i humanističkim naukama manje publikuju u stranim časopisima sa Science Citation Index (SCI) liste, uz opravdanje da se oni bave mnogo više “domaćim” temama koje mnogo ne interesuju međunarodnu naučnu javnost. Ovo pravdanje može samo delimično da se prihvati, jer će dobar ili odličan naučni rad uvek naći svoje mesto i u SCI časopisima, koliko god bio „domaći“ – navodi Jovančićević.

Prema njegovim rečima, u oblasti humanističkih nauka potencijalno postoje dva problema, odnosno dve mogućne zloupotrebe.

– Prvi se odnosi na kvalitet recenzije. Recimo, u međunarodnim časopisima odgovoriti na dobru recenziju nekada je teže nego napisati prvu verziju rada. U domaćim je to mnogo lakše. Dešava se da su recenzenti i najbliže kolege, ili najbolji prijatelji samog autora. U takvim okolnostima teško se dolazi do objektivne recenzije. I drugi, mogući mnogo veći problem koji proizilazi iz prvog. Naime, u takvim okolnostima procena naučnog opusa kandidata pruža previše slobode i može da je potpuno relativizuje. To je, recimo, dalo slobodu predsedniku Aleksandru Vučiću, koji se nikada nije bavio naučnim radom, da proglasi profesora Petrova izvarednim naučnikom. Šta onda reći za predsednika skupštinskog Odbora za obrazovanje, šta reći za bivšeg, pokojnog, ambasadora u Portugaliji, za predsednika Srpske radikalne stranke, ili za sadašnjeg ministra obrazovanja? Onda će i njih neko, ako to ustreba, proglasiti naučnicima svetskog glasa – ističe Jovančićević.

Kako dodaje, potpuno je razumljivo da ovakve zloupotrebe nisu dominantne.

– Deplasirano je nabrajati srpske naučne veličine iz društvenih i humanističkih nauka. Međutim, mora se priznati da su od strane srpskih autokratskih sistema iz devedesetih godina, i ovog današnjeg, debelo korišćene – kaže naš sagovornik.

Da li su u političkoj trci uopšte važne nečije naučne reference? Imamo brojne