AKTUELNO: Skupštinska i Vučićeva posla

Skupština radi svoj posao, važno je hoće li oni da donose zakone koji su važni, a ovo, skupštinski posao uobičajen, rekao je Vučić, kada su ga podobni novinari pitali o iznenada zakazanoj sednici parlamenta Srbije.

Iznenađenje je bilo u tome što je zimsku pauzu dok Skupštine nije bilo, Ana Brnabić prekinula zakazavši baš sednicu na zahtev 62 poslanika opozicije o nepoverenju Vladi Đure Macuta.

Blagovremena je to politička operacija, sa stanovišta Vučića i Ane Brnabić. Predlog opozicije je podnet u februaru, i u njemu se pad Vlade traži na prvom mestu zbog nedostojnosti Nikole Selakovića da bude ministar kulture zbog afere „Generalštab“.

Ali je stigao na dnevni red baš u aprilu, istovremeno kada je Selaković iznosio odbranu pred sudom, pred kojim se tereti zbog skidanja oznake kulturnog dobra sa zdanja Generalštaba.

Opozicija je mogla da se pojavi čista obraza u Skupštini, bar su zajedno bili u sali dok je intonirana himna Srbije, a onda su naprednjaci samo izašli i oduzeli kvorum i to ponovili još dva puta.

U prvom pokušaju u sali je bilo 47 poslanika, u drugom sledećeg dana 32, i u trećem istog dana 19 od njih 250.

Parlament je nastavio rutinski zasedanje novom sednicom sa 40 predloga zakona, dok je javnost posmatrala Skupštinu kao teatar apsurda.

Vučićeve reči pretvorene u množinu „skupštinska posla“, sa podznačenjem uzaludnog i besmislenog ponavljanja istog, slagale bi se sa ovim utiskom.

Međutim, tu je i drugi neskriveni nivo ove političke operacije, a kako i može bez toga, a to je zbunjivanje ljudi i pospešivanje haosa oko datuma novih parlamentarnih izbora.

Naime, prema jednom tumačenju, dok se ta sednica o nepoverenju Vladi ne završi, Macutova Vlada ne može da podnese predsedniku Republike Vučiću zahtev za raspuštanjem Narodne skupštine, odnosno ne mogu biti raspisani izbori.

Prema drugom, Vučić u šahovskom koliko i tiranskom maniru, drži Macutovu vladu na kratkoj uzici, jer bi prosto mogao da skrati predsednički mandat, podnese ostavku i sam bude izabran za premijera umesto njega. Njegova koalicija ima za to komotnu većinu i to mu omogućava ostanak na vlasti do kraja 2027, vreme da završi Ekspo i druge projekte koji su mu „na srcu“.

Vučićevi protivnici mogu da se snažno zalete u predsedničku kampanju, nošeni iskustvom da se u Srbiji vlast menjala uvek na predsedničkim, a ne na parlamentarnim izborima.

Vučić bi se tako preobrazio i odustao od gvozdenog pravila izbornog legitmiteta, postao drugačiji čovek od onog koji je 2014. išao na izbore da bi postao premijer umesto Dačića sa porukom „Srbija ne može da ima dva premijera“.

Sada Srbija uopšte ne mora da ima ni predsednika, ni premijera, kad ima Vučića i to su ta – „Vučićeva posla“.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.