TEMA O KOJOJ SE PRIČA: Za one koji žele da se suprotstave režimima poput Orbanovog, vredi pažljivije sagledati Mađarovu kampanju: Mađarska politička teoretičarka analizira uspeh Tise

Međunarodna publika koja prati rezultate mađarskih izbora verovatno će se prikloniti poznatom tumačenju: da su ovi izbori bili pitanje istoka protiv zapada ili „mladalačkog preokreta“, pobede obezbeđene neuobičajeno visokom izlaznošću mladih birača.

U tim narativima ima istine, naravno, ali za one koji žele da se suprotstave režimima poput onog Viktora Orbana, vredi pažljivije sagledati ovu kampanju.

Razumevanje uspeha Petera Mađarа zahteva da progresivne snage preispitaju svoje strategije u sličnim političkim situacijama, piše u analizi za Gardijan Nora Šulc, mađarska politička teoretičarka i podkasterka.

Orbanov poraz bio je suprotan očekivanjima. Orbanova vlada je nakon 2010. dizajnirala izborni sistem imajući u vidu samo jedan cilj: interese njegove stranke Fides.

Njegovi ljudi kontrolišu veliki deo mađarskog društva i ekonomije, uključujući većinu ne-online medija.

Orban je uspešno održavao mit da ga nije moguće demokratski smeniti, što je ograničavalo političku imaginaciju mnogih Mađara.

I kada su ankete u poslednjim sedmicama kampanje pokazivale snažnu prednost Tise, mnogima je i dalje bilo teško da poveruju da se pobeda može ostvariti na izborima.

Previše toga je bilo u Orbanovu korist, a previše puta su opozicioni birači u prethodnih 16 godina doživeli razočaranje u izbornoj noći.

Ipak, Peter Mađar i njegova stranka Tisa, zajedno sa mađarskim narodom koji je izašao u rekordnom broju na izbore, razbili su mit o Orbanovoj nepobjedivosti.

Sa „supervećinom“ u parlamentu, Tisa je sada u snažnoj poziciji da sprovede potpunu reformu mađarskog ustavnog i političkog sistema, odnosno ono što oni nazivaju promenom režima.

To je izuzetno, s obzirom na to da je Mađar napustio Fides tek pre nešto više od dve godine.

U februaru 2024. vladajuću stranku potresao je moralni i politički skandal vezan za predsedničko pomilovanje osobe osuđene za prikrivanje zlostavljanja dece u državnom domu.

Značaj afere bio je u tome što je uništila mit o Fidesu kao nosiocu „porodičnih vrednosti“.

Kada je postalo jasno da je pređen jedan od najjačih društvenih tabua – pomilovanje nekoga ko je učestvovao u prikrivanju zločina nad decom – šteta je bila nepopravljiva.

Mađar je iskoristio taj trenutak, napustio stranku i dao prvi veliki intervju nezavisnim medijima. Napao je vlastitu političku stranu i time, u trenutku krize, ponudio narativ ljudima koji su ranije bili politički nezainteresovani ili čak naklonjeni vlasti, da preispitaju svoj stav.

Do tada je Orban bio na vlasti 14 godina, oslonjen na supervećinu, novi jednopartijski ustav, niz izbornih zakona koji mu idu u korist i potpuno preuređen medijski prostor.

Kontrola se protezala i na visoko obrazovanje i kulturni sektor.

Veliki korupcijski skandali i sporovi oko vladavine prava, migracija i drugih pitanja gurnuli su Mađarsku u stalni sukob s EU.

Ipak, sve više je postajalo uobičajeno među političkom i intelektualnom elitom opozicije da zaključuje kako je smena Orbana kroz postojeće institucije – dakle izbore – praktično nemoguća.

Taktički, levo-liberalne stranke išle su istim neuspešnim putem. Ako bi Orban zauzeo stav o nečemu, oni bi zauzeli suprotan.

Pokušavali su da pridobiju birače moralnom superiornošću, ali bez dovoljno pažnje prema stvarnoj izvodljivosti ili popularnosti svojih stavova, poput rušenja antiimigracione ograde.

Primer je i pitanje nacionalne kulture u politici. Fides je pokušavao da prisvoji patriotsku simboliku i poveže svakodnevne stvari, poput odlaska na fudbalsku utakmicu, sa podrškom desnici.

Levo-liberalne stranke su to kritikovale, ali umesto da ponude alternativnu viziju mađarskog identiteta, uglavnom su izbegavale tu temu i prepuštale prostor Fidesu.

Mađar je bio drugačiji. Privlačio je pažnju i sticao poverenje iznoseći informacije o koruptivnim praksama vladajuće elite. Kada je odlučio da formira novi politički pokret, ostao je uveren da se Orban može pobediti, čak i na nejednakom izbornom terenu.

Umesto da se žali na prepreke ili se zatvara u krug budimpeštanskih političkih i medijskih studija, počeo je da obilazi zemlju i organizuje skupove, čak i u uporištima Fidesa.

Njegovi događaji uključivali su mađarske zastave, narodne pesme, poeziju i istorijske reference.

Znao je, na osnovu ranijih izbora, anketa i pogoršanja ekonomskih uslova, da Orban može biti poražen ako se reše podele, nedostatak liderstva i strateškog delovanja opozicije.

Njegovo lično preuzimanje rizika, uključujući raskid sa vlastitim okruženjem i bivšim saveznicima, davalo mu je auru autentičnosti.

Ako je bio spreman na to, ljudi su zaključivali da je spreman da ide do kraja. Istovremeno, stranke koje su izgledale sve zadovoljnije u ulozi večne opozicije počele su da gube podršku.

Mađar se kritikuje da ne pokazuje dovoljno podrške progresivnim temama, poput prava LGBT osoba, što se na ličnom nivou može razumeti, ali ovde se radi o strateškoj političkoj analizi.

On nikada nije pokušavao da pridobije one koji su već bili politički aktivni i koji su godinama glasali protiv Orbana.

Kampanju je gotovo isključivo vodio u ruralnim područjima i govorio o temama važnim za većinu građana: troškovima života, raspadu javnih usluga poput obrazovanja, zdravstva i transporta, te bogaćenju malog broja porodica bliskih vlasti, dok ostali beleže pad životnog standarda.

Ranije je propagandna mašinerija Fidesa bila uspešna u taktici „preplavljivanja prostora“: objavljivanju novih autoritarnih mera i pronalaženju novih meta u nevladinom sektoru, medijima ili među manjinskim grupama (na primer pokušaj zabrane Parade ponosa 2025. u Budimpešti).

Mađar je poznavao sve te trikove. Znao je da bi dopuštanje Fidesu da diktira medijsku agendu, dok bi on ostajao u reaktivnoj poziciji – stalno kritikujući Orbanovo prekoračenje ovlašćenja i stajući na stranu žrtava, iako to može biti opravdano – ne bi dovelo ni do sloma režima ni do pridobijanja novih pristalica.

Istorijska izlaznost i rezultati ovih izbora odražavaju četiri godine ekonomskog pada i negativne posledice predsedničkog skandala s pomilovanjem.

Ali najvažnije, oni su rezultat političkog rada i kampanje desetina hiljada volontera i zaposlenih u pokretu Tisa, kao i njihovog lidera.

Mađar je prepoznao da mora potpuno da se odvoji od stare opozicije i uspeo je da izbegne uobičajene zamke koje je postavljao Fides. Time što ni u jednom trenutku nije dovodio u pitanje mogućnost da Fides bude demokratski poražen, omogućio je Mađarima da zamisle budućnost izvan Orbanove vlasti, zaključuje Šulc.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.