AKTUELNO: Da li sedište predsednika Republike treba iz Beograda preseliti u Kragujevac?

Dragan Milić iz Niša, predsednik Pokreta za demokratsku Srbiju (PODES) predložio je da se sedište predsednika Srbije sa Andrićevog venca u Beogradu, izmesti u Kragujevac, gde je „nastala moderna srpska država“.

Pitali smo pojedine predstavnike opozicionih stranaka i opozicione javnosti da li bi podržali ovakvu ideju. Zvanični naziv Predsedništva Srbije je Generalni sekretarijat Predsednika Republike.

Dalibor Jekić, poslanik i predsednik IO Stranke slobode i pravde, iz Kragujevca, smatra da takvo premeštanje nije suština decentralizacije.

„Do pune, suštinske decentralizacije Srbije nesumnjivo će doći, ali ne za vreme ove vlasti. Ona je učinila sve da uspostavi apsolutnu centralizaciju, uruši institucije i koncentriše moć u jednoj tački, oličenoj u predsedniku Aleksandru Vučiću. Stranka slobode i pravde dosledno zagovara decentralizaciju i ravnomerni regionalni razvoj, to su nerazdvojivi procesi koji zajedno određuju budućnost zemlje“, kaže Jekić.

„Decentralizacija ne sme biti samo formalno prenošenje nadležnosti. Ona podrazumeva stvarno izmeštanje državnih funkcija: regionalne centre uprave, agencije i zavode, pa zašto ne i sedište predsednika Republike ili buduće Ministarstvo za regionalni razvoj. Ali pre svega, decentralizacija mora biti fiskalna, tako da veći deo poreza na zarade ostaje lokalnim samoupravama, koje najbolje poznaju potrebe svojih građana“, navodi sagovornik Danasa.

„Danas imamo drastične regionalne nejednakosti: BDP po glavi stanovnika u Beogradskom regionu je za 69 odsto iznad proseka, dok su preostala tri regiona ispod republičkog proseka i svrstana među nerazvijene. Odnos između najrazvijenijeg i najnerazvijenijeg regiona gotovo je jedan prema tri, a što je direktna posledica pogrešne i pogubne politike regionalnog razvoja“, dodaje on.

Jekić podseća i na nedavno objavljenu, programsku deklaraciju SSP.

„Zato smo u okviru plana „Srbija u EU 2030“ kao ključni cilj postavili smanjenje tog jaza na odnos jedan prema dva. Region Šumadije i Zapadne Srbije, kao najnerazvijeniji sa gotovo 37% ispod proseka, kao i Region Južne i Istočne Srbije, moraju dostići nivo od najmanje 80 odsto republičkog BDP-a po glavi stanovnika“, ukazuje on.

„Bez decentralizacije i ravnomernog razvoja nema budućnosti za zapostavljene delove Srbije. To zahteva potpuno drugačiji pristup od postojećeg — jasan, dosledan i zasnovan na konkretnim merama. U suprotnom, nastaviće se migracije ka velikim centrima, a razlike će postajati još dublje i dublje. Zato je naš cilj jasan: država koja razvija svaki svoj deo, a ne samo privilegovane centre moći“, zaključuje Dalibor Jekić.

Dušan Kostadinović, generalni sekretar DS, pak nudi slikovito poređenje.

„Razgovarati danas o tome gde će biti sedište predsednika Republike isto je kao da u kući koja gori raspravljate o rasporedu slika na zidu. U zemlji u kojoj su institucije razorene, studenti hapšeni i prebijani, u kojoj gospodari organizovani kriminal i u kojoj se odvija jedna od najvećih pljački u njenoj istoriji, to nije ozbiljna državna tema, već skretanje fokusa sa onoga što je suštinski važno“, kaže Kostadinović za Danas.

foto medija centar

„A suštinski je važno da je danas potpuno jasan mehanizam za demontažu mafijaškog režima: treba poslušati poruku velike većine građana Srbije koji stoje uz studente, koji nam poručuju da svi treba da stanu iza liste koju oni budu predložili. U duboko polarizovanom društvu, u kojem se sve lomi na pitanju odnosa prema režimu, takva koncentracija snage garantuje promene“, navodi sagovornik.

On ima poruku i za Dragana Milića.

„Zato pozivam dr Milića i sve druge političke aktere da prestanu da se bave sporednim temama i da donesu jedinu politički i društveno korisnu odluku: da podrže studentsku listu. Tek posle pobede nad mafijaškim režimom, obnove institucija i uspostavljanja normalnog poretka, imaće smisla da razgovaramo o decentralizaciji i svim drugim temama o kojima se diskutuje u uređenim društvima“, kaže Dušan Kostadinović.

Dušan Radosavljević, poslanik Monarhista, takođe se ne slaže sa Milićevim predlogom.

foto: A.K./ATAImages

„Mi se ne slažemo sa tim predlogom, jer su Monarhisti za to da se potpuno ukine funkcija predsednika države i da se građani rasterete tog troška. Umesto toga, kralj bi živeo u svojoj ličnoj imovini koju mu treba vratiti u vlasništvo nakon oduzimanja 1945. godine od strane komunista, a koja mu do danas nije vraćena. On bi boravio u Beogradu, na Belom dvoru i po potrebi na Oplencu, blizu Kragujevca“, kaže Radosavljević za Danas.

A Jovana Gligorijević, novinarka Vremena, odgovara u ironičnom stilu.

Foto: Medija centar

„Ako Milić misli na ovog aktuelnog predsednika, Kragujevac ima smeštajne kapacitete. Naime, 2022. u Kragujevcu je otvoren novi zatvor, kapaciteta za 500 lica lišenih sloboda i spada u najmodernije i najsigurnije u Evropi. Za izgradnju ovog kompleksa utrošeno je 30 miliona evra. Kompleks se sastoji od 11 objekata, ukupne površine 22.000 kvadrata. Centralni zatvorski objekat se prostire na 12.700 kvadrata. Zavod ima 265 soba, uključujući sobe za osobe sa invaliditetom, bolničke sobe i samice u skladu sa savremenim standardima evropskih zatvorskih pravila“, kaže ona za Danas.

[embedded content]

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Još vesti iz ovog grada