Da li su vaši lekovi tihi kradljivci kostiju? Menopauza i dugotrajna terapija su opasna kombinacija

Mnogi lekovi koji nam spašavaju život ili drže hronične bolesti pod kontrolom mogu da imaju i skrivene posledice. Jedna od njih je postepeno slabljenje kostiju. To ne znači da terapiju treba prekidati, naprotiv, većina lekova je nezamenljiva, ali je važno znati kako dugotrajno korišćenje može da utiče na gustinu kostiju i na vreme reagovati.

Na gustinu kostiju utiču genetika, hormoni, ishrana i fizička aktivnost. Kalcijum i vitamin D imaju ključnu ulogu, ali presudna je i „najveća gustina kostiju“ koju dostižemo između 20. i 30. godine. Što je početna zaliha veća, gubitak tokom starenja teče sporije. U većem riziku su žene u menopauzi, starije osobe, ljudi niske telesne mase, kao i oni koji koriste određene lekove ili vode pretežno sedentaran život.

Kortikosteroidi su među najpoznatijim „krivcima“ kada je reč o lekovima. Koriste se kod astme, alergija, autoimunih bolesti ili bolova u zglobovima, ali dugotrajno smanjuju apsorpciju kalcijuma i ubrzavaju razgradnju kostiju. Sličan efekat mogu imati i lekovi protiv gorušice i refluksa ako se koriste mesecima, jer utiču na apsorpciju kalcijuma i magnezijuma.

Antidepresivi takođe mogu blago da smanji gustinu kostiju, naročito kod žena u menopauzi. Lekovi za epilepsiju ubrzavaju razgradnju vitamina D, pa time i gubitak kalcijuma, dok neadekvatno dozirani hormoni štitne žlezde mogu da ubrzaju propadanje koštanog tkiva. Terapije koje smanjuju nivo estrogena ili testosterona, najčešće kod lečenja određenih maligniteta, takođe ubrzavaju gubitak koštane mase.

Kako zaštititi kosti tokom dugotrajne terapije?

• Najvažnije je ne prekidati propisane lekove na svoju ruku, već uz terapiju uvesti navike koje čuvaju kosti.
• Pravilna ishrana sa dovoljno kalcijuma, vitamina D i proteina.
• Manje gaziranih pića, rafinisanog šećera, masne hrane, alkohola i previše kafe.
• Prestanak pušenja, jer pušenje ubrzava gubitak koštane mase.

• Redovna fizička aktivnost – vežbe snage, stabilnosti i ravnoteže dokazano čuvaju kosti i smanjuju rizik od padova.
• Aktivniji stil života umesto dugotrajnog sedenja.
• Prevencija padova u domu – dobro osvetljenje, uklanjanje prepreka, stabilna obuća.
• Praćenje gustine kostiju uz savet lekara, posebno ako ste na dugotrajnoj terapiji.

Informisanost i rana reakcija su najbolja prevencija. Razgovor sa lekarom o rizicima i merama zaštite pomaže da terapija ostane efikasna, a kosti zdrave i jake što duže.

Izvor: Adiva.hr/Zdravlje.kurir.rs

Razlika između osteopenije i osteoporoze: Šta uraditi kada gustina kostiju počne da opada?