Kako je Bejzil postao Vasilije: Mladi Amerikanac oduševljen Srbijom, priprema se da upiše teologiju u Beogradu

Mladi Amerikanac koji je SAD zamenio Srbijom već dve i po godine otkriva našu zemlju na način kakav retko koji stranac doživi. Ime Bejzil zamenio je imenom Vasilije, a potreba za mirom i duhovnim uporištem dovela ga je pravo na Balkan.

Sprema se da upiše Teološki fakultet u Beogradu i priznaje da ga je ovo podneblje osvojilo mnogo brže nego što je očekivao.

U razgovoru za Jutjub kanal Attic Life otvorio je dušu i ispričao zbog čega je napustio Ameriku, kao i zašto je prešao u pravoslavlje. Kako kaže, sve je počelo osećajem da se njegova rodna zemlja menja na gore.

– Najveći razlog bio je osećaj da se nešto u SAD ili raspada ili je odavno puklo – rekao je na početku razgovora. Dodao je i da ga u Srbiji često pitaju zašto bi iko napustio zemlju koja se u svetu predstavlja kao zemlja mogućnosti.

Primio je pravoslavlje, kršteno ime mu je Vasilije Foto: screnshot YT/AtticLife

Individualizam ga je odbio od Amerike

Za njega je, objašnjava, glavni problem bio način života u SAD, posebno odnos ljudi prema zajednici.

– Mnogo individualizma i vrlo malo zajedništva. Ljudi nemaju osećaj jedinstva ni u razmišljanju ni u svakodnevnom životu. S vremenom je sve to postalo još teže podneti – ispričao je.

Kada je nedavno posetio Ameriku, osetio je da je atmosfera još napetija.

– Letos sam bio u SAD i tenzija se osećala na svakom koraku. Ljudi su pod stresom zbog politike i ekonomije. I što je najvažnije, izgubili su sposobnost da saslušaju drugačije mišljenje – dodao je.

“Srbi su sasvim drugačiji”

Upoređujući dva sveta, ističe da su ljudi na Balkanu potpuno drugačiji.

– Srbi imaju jaču zajedničku osnovu. Mogu da se ne slažu, ali i dalje ostaju deo iste zajednice. Neslaganje ovde ne prekida prijateljstvo, već često otvara novi razgovor. U Americi je obrnuto, rasprava prekida odnos, ovde ga često produbljuje – rekao je.

Toplina Balkana jača nego udobnost Zapada

Vasilije kaže da je već na početku osetio posebnu toplinu ljudi.

– Balkanci pamte teška vremena i ratove, to oblikuje njihov pogled na život. Na Zapadu je sve udobnije, pa se manje cene male radosti. Srbi mnogo više poštuju i lepe trenutke i materijalne dobrote jer znaju kako je kada toga nema – rekao je.

Filmski prvi susret sa Beogradom

Njegov prvi dolazak u Beograd, kaže, delovao je gotovo kao scena iz filma. Sve mu je bilo novo, od atmosfere do ponašanja ljudi.

– U Americi stalno slušate o slobodi, ali ovde je sloboda drugačija. Ljudi žive opuštenije. Recimo, u SAD ne smete da šetate ulicom sa pivom. Ovde niko ni ne primeti – priča on.

[embedded content]

Pravoslavlje, običaji i srpski jezik

Vasilije danas ide u crkvu gotovo svakog dana, uči srpski, ćirilicu i crkvenoslovenski. Sredom i petkom posti, a priprema se i za božićni post. Posebno ga je oduševila tradicija slave.

– Slava me je potpuno iznenadila. Takvog običaja nema u SAD, jedinstven je i fascinantan – istakao je.

Dane provodi učeći jezik i obilazeći grad koji ga je, kako priznaje, promenio iz korena. Dorćol, Knez Mihailova, Senjak i Dedinje postali su mu omiljeni kutci, svaki iz drugačijeg razloga.

Ne krije ni oduševljenje hranom.

– Roštilj, pečenje, sarma, punjena paprika, sve je fantastično. Samo biste mogli da imate malo jaču toleranciju na ljutu hranu – našalio se.

Iako je u Srbiju došao kao stranac, danas govori kao neko ko je svoj novi dom izabrao srcem.

– U Srbiji sam pronašao slobodu koju u Americi nikada nisam osetio – zaključio je Vasilije.

Kurir/ Alo/ Attic Life