Umro glumac Zoran Đorđević: Beogradsko dramsko pozorište se oprostilo od njega

Završio je glumu u klasi profesora Minje Dedića na FDU i čitavu karijeru proveo je posvećen BDP-u, u kom je prvi put nastupio 1968. godine u predstavi “Đido”, u Dedićevoj režiji. Zoran Đorđević je jedan od retkih glumaca koji je čitav radni vek proveo u Beogradskom dramskom pozorištu. Rodio se i odrastao na Crvenom krstu, tu je izvođena prva predstava koju je gledao i posle koje je, kako je sam zapisao, postao “klinac koji sanja pozorište”, kao i prva profesionalna predstava u kojoj je igrao, a nastupao je i kad je penzionisan.

Odigrao je preko 70 uloga na matičnoj sceni. Izdvajaju se naslovi: „Na leđima ježa“, koja je igrana preko 300 puta, „Vesele žene Vindzorske“, „Dva viteza iz Verone“, „Ivkova slava“, „Zona Zamfirova“, „Večiti mladoženja“, „Puču“, „Revizor“, „Jazavac pred sudom“, „Poltron“, „Sabirni centar“, „Besnilo“, „Psovači“ „Кarmen“. Posebno je izdvajao saradnju sa rediteljem Paolom Mađelijem u predstavama „Večeras improvizujemo“, „Centrifugalni igrač“, „Trinaest božijih tričarija“… Među poslednje projekte ubrajaju se „Let iznad kukavičjeg gnezda“, „Falsifikator“, „Кad su cvetale tikve“, „Zaljubljeni Šekspir“. Bio je član izvorne postave “Bube u uhu” (JDP) u kojoj je igrao više od šest decenija.

Ostvario je niz uloga na filmu, uključujući i naslovnu ulogu Mikija u nemačkoj produkciji „Mikis balade“ („Mikijeva balada“), koja je dobitnik niza nagrada u Italiji, Španiji, Nemačkoj, ali i „Srebrnog jajeta“ na Кustendorf festivalu. Od ostvarenja snimljenih za televiziju, pominjemo „Diplomce“, „Beogradske priče“, „Otpisane“, „Vuk Кaradžić“, „Bolji život“, „Porodično blago“ i nagrađenu dramu „Apoteka Golubović“.

Bio je član ansambla na koga su uvek svi mogli da se oslone, veran i posvećen saradnik, histrion koji je svakako umeo da iznenadi neočekivanim scenskim rešenjima. Svojim životom i radom postavio je i održao visoke moralne i umetničke kriterijume.

Datumi sahrane i komemoracije će biti naknadno objavljeni.