VELIKA ISPOVEST POZNATOG SRPSKOG TRENERA: Bio sam vojnik kada je krenulo NATO bombardovanje…

Srbija i Crna Gora pamte NATO agresiju, zločine i ubistva na hiljade ubijenih civila, pre svih žena i dece, čije je pogibija licemereno okarakterisana kao „kolateralna šteta“.

Milan Rastavac je atipičan Srbin. Miran, povučen, tih i staložen čovek. Sa druge strane veoma vredan i marljiv. Trener koji se nikada nije razmetao bombastičnim i neodmerenim izjavama. Veliki trag ostavio je u niškom Radničkom od 2014. do 2017. koji je sa njim ostvarivao izuzetne rezultate u Superligi.

Ipak, najbolje se snašao u Grčkoj, gde je sa velikim uspehom radio u Ksantiju, Asteras Tripolisu u dva navrata i Ofiju sa Krita. Ukupno sedam godina u zemlji Helena. Prošle sezone igrao je finale Kupa Grčke sa Ofijem protiv Olimpijakosa i nažalost izgubio (0:2). Ostao je bez trofeja. Na početku ove sezone napustio je klub, jer gazda nije bio zadovoljan rezultatima.

Trenersku karijeru Milan Rastavac (52) započeo je u Libiji u Bengaziju, kao pomoćnik legendarnom Tozi Veselinoviću. Tada je Libija bila mirna, bogata i uređena država, daleko od današnjeg stanja, sve zahvaljujući Moameru Gadafiju, koji je zverski ubijen 2011. godine. Valja pomenuti da je Rastavac u trenerskoj školi imao najbolje ocene u svojoj klasi.

Milan Rastavac bio je pomoćnik Mladenu Krstajiću na Mundijalu u Rusiji 2018. godine, kada je Srbija igrala u grupi sa Brazilom, Kostarikom i Švajcarskom.

– Bio sam na Svetskom prvenstvu u Rusiji. Bilo da su u pitanju Tadić, Sergej, Kolarov, Matić, Mitrović, oni žele da budu deo nečeg dobrog i žele da daju svoj doprinos tome. Dakle, ako ih usmerite u pravom smeru, onda nećete imati nikakvih problema. Na kraju krajeva, iza svih ovih igrača stoji ljubav prema fudbalu i tome da budu deo dobrog tima. Ako stvari ne idu u pravom smeru, onda reaguju – rekao je Milan Rastavac za grčki SportFM.

Govorio je sa uvažavanjem o Draganu Stojkoviću, sada već bivšem selektoru Srbije.

– Dragan Stojković je velika ličnost, bio je ogroman, zaista ogroman fudbaler i sada gradi svoju trenersku karijeru. Naravno, on veoma dobro razume fudbal, ima potencijal. Ide putem kojim su išli mnogi treneri u prošlosti i nastaviće. Ali, ako je trener jedina osoba u timu koja pravi greške, onda u redu… Ali nije baš tako. Ponekad će rezultati doći, a ponekad neće. On ima dobru priliku pred sobom da nastavi da radi, ili kao selektor neke reprezentacije ili da preuzme neku ekipu.

Grčkog novinara interesovalo je kako zemlja poput Srbije sa sjajnim sportistima u svim sportovima, a posebno u timskim sportovima, nema velike uspehe u fudbalu.

– Svi pokušavamo da otkrijemo zašto se ovo dešava, ne sada, već poslednjih 100 godina. Objašnjenje je da na kraju ne uspevamo da predstavimo dobre timove. Bilo na Evropskom ili Svetskom prvenstvu, govorimo o turnirima. Kvalifikacije su različite, ali na takmičenjima postoje neke zemlje koje uspevaju da se  bolje predstave. Do sada nismo uspeli da predstavimo Srbiju na pravi način na velikim turnirima, tako da je to pitanje koje moramo da rešimo.

Izneo je Rastavac i zanimljivo opažanje, kada je u pitanju rođeni talenat za sport kod Srba.

– Možda zato što je srpski narod u istoriji prolazio kroz ratove i teškoće. Svakih 20-30 ili 50 godina prolazimo kroz ratove. To gradi naš karakter i čini nas veoma konkurentnim i žilavim. To nam je urođeno, ali je takođe deo karakteristika koje imamo kao zemlja. Možemo se pravilno prilagoditi potrebama, ali i biti veoma dobri u sportu.

Rat, kako kaže Milan Rastavac ostavlja ožiljke, ali takođe izvlači i ono najbolje iz ljudi. Osetio je to na vlastitoj koži 1999. godine tokom NATO agresije na Srbiju i Crnu Goru.

– Bio sam vojnik kada su bombardovanja počela 1999. godine. To iskustvo je posebno, teško i surovo. S druge strane, čini te ponosnim zbog svega što radiš da bi se izborio sa tim, vidiš da cela zemlja funkcioniše kao jedno i to je jedinstveno. Verujem da rat izvlači iz ljudi njihovu najbolju stranu, vidiš trenutke koji te duboko dodiruju. Vidiš ljude kako pomažu jedni drugima – komšija će učiniti sve da pomogne tebi, tvojoj porodici, tvojoj kući. Sve te teškoće te nateraju da razmišljaš drugačije i da radiš bolje nego u miru. To je posebno i jako teško iskustvo, ali na kraju naučiš mnogo iz toga. Toliko je loše da ne želiš da se stvari ikada završe na taj način.

I nije mu trebalo postavljati pitanja…

– Ako pogledaš istoriju, videćeš da je bilo mnogo ratova. Ako si deo istorije, sigurno ćeš proći kroz ovakve trenutke. Nažalost, u nekom trenutku ta situacija postane „normalna“. Važno je kako reaguješ na različite okolnosti moraš slušati ljude koji su to preživeli i biti fizički i psihički dovoljno jak da preživiš i pomogneš ljudima oko sebe.

Otkrio je i jednu nepoznatu stvar, koja povezuje njega i aktulenog selektora Srbije Veljka Paunovića.

– Radio sam neko vreme u Fudbalskom savezu Srbije. To mi je dalo veoma dobru osnovu za nastavak karijere trenera. Na primer, Veliko Paunović je poveo generaciju fudbalera rođenih ’94, ’95. i ’96. i osvojio Svetsko prvenstvo za mlade. Ja sam bio trener koji je pripremao tu grupu dečaka, od 12 do 18 godina. I na to sam posebno ponosan.

Jedan stadion po Milanu Rastavcu teško je osvojiti. Upitan je da li mu je to najteže gostovanja u karijeri.

– Da, sigurno, stadion „Rajko Mitić“, sa svih aspekata. Ogroman stadion, i po rezultatima vidiš da Crvena zvezda tamo skoro nikada ne gubi. Ne znam ni kada su poraženi kod kuće. Ogroman pritisak, od navijača, od atmosfere. U Zvezdi je pritisak ogroman da se pobeđuje – zato je jako teško izvući rezultat tamo.

Još jednom je otkrio čari „večitog derbija“.

– Ti derbiji su jedni od najžešćih u Evropi. Pre svega, u derbijima u Srbiji oba navijačka tabora su na tribinama. Uvek je mnogo, mnogo, mnogo tenzije, žestine. To je prava bitka. Srbija je zemlja u kojoj se većina ljudi deli na ta dva kluba. Jedni za Partizan, drugi za Zvezdu, a onda dolazi Vojvodina.

Grčki novinari iznenadio je Rastavca pitanjem, da li je imao ponudu Crvene zvezde.

– Nije došla u pravom trenutku, u trenutku kada je bilo izvodljivo da je prihvatim. Jednostavno, nije se poklopio trenutak. Verujem da se karijera svakog sportiste određuje upravo tim trenucima, tajmingom.

Na kraju, Milan Rastavac govorio je o Siniši Mihajloviću.

– Kada pokušate da pričate o Siniši, mislim da ćemo se svi složiti da je ostavio veoma jak trag u fudbalu. Ostavio ga je i kao fudbaler, kao trener i kao čovek. Bio je poseban lik, čovek koji je mnogo naporno radio. Nije samo naporno radio, radio je neverovatno naporno do stepena koji niste mogli da shvatite u svim oblastima njegovog života. Bio je strastven, izuzetno strastven prema svom životu, prema fudbalu. Mogla se osetiti ljubav koju je imao prema životu, njegova ljubav prema fudbalu. Zato su ga ljudi toliko voleli. Imali smo priliku da odigramo prijateljsku utakmicu u Bolonji tokom leta. U jednom delu svlačionice bio je poseban odeljak za Mihajlovića, prostor za njega. Video sam mnogo igrača kako se tamo zaustavljaju, gledaju njegovu fotografiju i razumete poštovanje koje svi koji su uključeni u fudbal imaju prema njemu – završio je Milan Rastavac.

Kurir sport/SportFM