Fudbalsko ulizivanje Trampu

Đani Infantino, predsednik FIFA, ustanovio je nedavno godišnju nagradu za mir namenjenu ličnosti koja je ostvarila „izuzetne i izvanredne akcije za mir i time ujedinila ljude širom sveta“.

FIFA dugo fudbal koristi kao instrument mira i jedinstva, ali nikada nije imala neku tome posvećenu nagradu. Zašto se odstupilo od tradicije da ceremonija bude isključivo posvećena fudbalu? Zašto nagrada fudbalskog mirotvorca nekom ko od svih lopti voli samo loptice za golf?

Biće da je priznanje izum prvog čoveka FIFA. Infantino je nedavno bio Trampov lični gost u Šarm el Šeiku, kada je potpisivan sporazum o prekidu vatre u Gazi. Bio je očaran i odmah je saopštio da samo Tramp zaslužuje Nobelovu nagradu za mir. Kada je koji dan kasnije priznanje dodeljeno mirovnoj aktivistikinji iz Venecuele, razočarani Infantino već je imao osmišljen alternativni plan za svog prijatelja.

Mirovna nagrada FIFA biće dodeljena američkom predsedniku kao ispravljanje nepravde koju mu je naneo Nobelov komitet u Oslu.

Opšte je uverenje da je nagrada skrojena za Trampa. Burne su reakcije među navijačima, medijima, fudbalskim radnicima i po širokoj javnosti. Zašto FIFA moć i novac postavlja iznad fudbala? Zašto izlazi iz senke politike u kojoj je pokušavala da se krije i sada tako otvoreno ulazi u svet geopolitike?

FIFA i kontroverze idu ruku podruku, i nije ovo prvo put da organizacija dobija ožiljke na svom licu. Sep Blater, Infantinov prethodnik, takođe Švajcarac, bio je upleten u korupcionaške afere koje su omogućile da Nemačka 2006. dobije Svetski kup umesto Južne Afrike, a kasnije je takmičenje 2018. dodelio Putinovoj Rusiji. Žoao Avalanž, Brazilac, nije se protivio da se Mundijal 1978. održi u Argentini, kojom je u to vreme vladala vojna hunta odgovorna za smrt hiljada ljudi.

Otkako je 2016. preuzeo prestižnu funkciju, Infantino je doprineo da Katar dobije Svetsko prvenstvo 2022, a Saudijska Arabija 2034. Petrodolari su odradili svoje i učinili da se zaboravi na represivne režime dve zalivske monarhije. Saudijski prestolonaslednik Muhamed bin Salman nagrađen je promocijom svoje zemlje iako je i CIA ustanovila da je naručio ubistvo svog kritičara i disidenta, kolumniste Vašington posta.

Ako je privlačnost moći i novca vodeći motiv, zašto ne bi bio nagrađen i njujorški milijarder koji je sada stanar Bele kuće? Ne treba obraćati pažnju što on imigrante lovi kao zečeve i kada imaju američko državljanstvo. Što pripadnike Nacionalne garde šalje u savezne države koje drže demokrate. Što preti da se utakmice neće igrati u San Francisku i Bostonu, gradovima koje su „uništili radikalni levičari“.

Infantino je fokusiran na dalju monetarizaciju fudbala. Novoizabrani gradonačelnik Njujorka Zoran Mamdani pokrenuo je peticiju „Igra iznad pohlepe“, osuđujući strategiju prodaja ulaznica kao „suprotnu dugu igre“. Cena ulaznice za finale Mundijala 2026. biće 25.000 dolara.

Nekada su se despoti ulagivali FIFA, danas se FIFA ulaguje njima. Infantinov san nije da upravlja svetskom fudbalskom asocijacijom, već da bude državnik, da FIFA postane Vatikan sporta, koji će davati blagoslov svakom ko izgradi novi stadion.

„Svetsku kup sledeće godine biće najveći ikad održan – 48 timova, 16 gradova, tri domaćina. FIFA ga je nazvala najinkluzivnijim turnirom u istoriji. Ali, uključivanje nije poenta. Infantino je izgradio imperiju kvantiteta, a ne kvaliteta: više mečeva, više sponzora, više verzija istog slogana prevedenog na razne jezike. „Severna Amerika biće domaćin spektakla, ali ne i duha“, napisao je jedan komentator.

Fudbal bi trebalo da bude najveća svetska igra koja ima smisla i kada ništa drugo nema. Udvaranjem Trampu i ta iluzija je nestala. Pokušavajući da bude na vrhu tabele politike, FIFA zaboravlja gde se ta tabela nalazi – među ljudima koji vole fudbal. Nekada su političari koristili FIFA da bi bili popularniji. Danas FIFA koristi političare da bi izgledala važnija. Tokom te igre je, uz asistenciju Trampa, postigla spektakularan autogol.