DVE OZBILJNE CRVENE LINIJE ZA KIJEV: Preko ovoga neće preći ni za živu glavu, vodiće se diskusija između Zelenskog i Trampa!

Ukrajina i SAD su se složile oko većine odredbi u predloženom mirovnom planu SAD, dok su politički najosetljivija pitanja – uključujući teritorijalni status i pristupanje Ukrajine NATO-u – izdvojena za direktnu diskusiju između predsednika Volodimira Zelenskog i Donalda Trampa.

Međutim, dva ključna pitanja su namerno „izvučena iz zagrada“ i preneta na predsednički nivo: pitanje teritorija i predloženo ustavno učvršćivanje nepristupanja Ukrajine NATO-u.

Ukrajina i SAD su se složile oko većine odredbi u predloženom mirovnom planu SAD, dok su politički najosetljivija pitanja – uključujući teritorijalni status i pristupanje Ukrajine NATO-u – izdvojena za direktnu diskusiju između predsednika Volodimira Zelenskog i Donalda Trampa.

Američki pregovarači su takođe navodno upozorili da dinamika bojišta nije u korist Kijeva. Jedan izvor je rekao da američka strana veruje da će „naredni meseci biti kritični“ i da bi Ukrajina na kraju mogla da izgubi Donjecku oblast u roku od godinu dana ako situacija ostane nepromenjena.

Međutim, američka delegacija je stigla ne samo sa mirovnim planom od 28 tačaka, već i sa dodatnim dokumentom – okvirnim sporazumom o bezbednosnim garancijama za Ukrajinu, po uzoru na principe Člana 5 NATO-a.

Tekst navodi tri osnovne odredbe: da u slučaju ponovnog ruskog napada, predsednik SAD može rasporediti vojne snage, pružiti obaveštajnu i logističku podršku, kao i preduzeti ekonomske i diplomatske mere koje smatra prikladnim; da će članice NATO-a, zajedno sa Francuskom, Ujedinjenim Kraljevstvom, Nemačkom, Poljskom i Finskom, delovati u koordinaciji sa Sjedinjenim Državama; i da će sporazum ostati na snazi 10 godina, sa mogućnošću produženja.

Iako je postignut napredak u operativnim elementima, neke odredbe u originalnom nacrtu ostaju veoma kontroverzne. To uključuje predloge za smanjenje ukrajinskih oružanih snaga na 600.000 ljudi i stavljanje nuklearne elektrane Zaporožje pod međunarodni nadzor, sa električnom energijom koja se podjednako raspoređuje između Ukrajine i Rusije.

Teritorijalna pitanja – uključujući budućnost okupiranih područja – odložena su zbog direktnih razgovora između Zelenskog i Trampa, sastanka koji bi se mogao održati u roku od nekoliko dana, iako datum još nije formalno potvrđen, izvestio je RBC-Ukrajina.

Nakon sastanka u Ženevi, obe strane su potvrdile napredak. Američka i ukrajinska delegacija pripremile su ono što je opisano kao „ažurirani i revidirani okvirni dokument o miru“.

Državni sekretar SAD Marko Rubio nazvao je razgovore „možda najproduktivnijim u celom ovom procesu“, dok su ukrajinski zvaničnici slično okarakterisali dijalog kao „veoma produktivan“.

Zajedničko saopštenje potvrdilo je da budući sporazum mora „u potpunosti poštovati suverenitet Ukrajine i osigurati održivi i pravedan mir“, a konačne odluke doneće predsednici obe zemlje.

Ubrzanje mirovnog procesa poklopilo se sa teškim unutrašnjim političkim turbulencijama u Ukrajini. „Moramo se sabrati. Prestati sa prepirkama. Prestati sa političkim igrama“, rekao je predsednik Volodimir Zelenski u obraćanju 21. novembra, sumirajući ono što je opisao kao dve najnapetije nedelje u poslednje vreme.

Skandal sa Mindičem, kontroverzni snimci NABU-a, smene u vladi poznatih ličnosti i rastuće nezadovoljstvo unutar vladajuće frakcije privremeno su potisnuli rat sa vrha javne agende. Istovremeno, Donald Tramp je „sa neviđenom odlučnošću preuzeo zadatak posredovanja u miru između Ukrajine i Rusije“, dok su se unutrašnji nemiri i spoljni pritisak spojili.

Uprkos napretku postignutom u Ženevi, ukrajinski zvaničnici komuniciraju novu inicijativu sa primetnim oprezom, izbegavajući bilo kakvu javnu retoriku koja sugeriše ili osuđuje teritorijalne ustupke, što odražava ozbiljnost onoga što je RBK-Ukrajina opisala kao „odlučujući trenutak“ za zemlju.

(Kurir.rs/KyivPost/Prenela: M. V.)